U petak 13. Septembra, kolektiv Ministarstvo prostora je predao inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene zakonitosti i ustavnosti statusa plana generalne regulacije sistema zelenih površina u Beogradu. U pitanju je plan višeg reda koji bi po zakonu i planskoj regulativi morao da bude obavezujući prilikom daljeg planiranja.
U Beogradu zelenilo nestaje brzinom svetlosti, što pokazuju i poslednji planovi na beogradskim opštinama. Prethodnih dana smo saznali da gradska uprava ponovo pokreće plan za uklanjanje mirijevske samonikle šume od 66 ha, iako se lokalno stanovništvo tome protivi već više od dve godine. U velikoj većini, planovi koji su objavljeni tokom ovog leta su u fokusu imali uklanjanje zelenih površina i prenamenu u stambeno-poslovnu gradnju. Beograd ima usvojen plan sistema zelenih površina, koji bi ovo mogao da spreči, ali ovaj plan je na perfidan način proglašen opcionim i tako ostao, praktično, mrtvo slovo na papiru.
Zelena infrastruktura je od vitalnog značaja za naredne decenije života u gradu, što pokazuju i svi globalni programi i planovi koje je i Srbija usvojila, kako bismo se prilagodili na klimatske promene. Program zaštite životne sredine grada Beograda, Akcioni plan za prilagođavanje na klimatske promene, Akcioni plan za zeleni grad, Akcioni plan za održivu energiju i klimu, samo su neki od dokumenata javnih politika koji kao osnovne ciljeve i mere propisuju ozelenjavanje grada i realizaciju pomenutog plana sistema zelenih površina. Usled nepoštovanja i orijentacionog statusa plana sistema zelenih površina ujedno je nemoguće implementirati navedena dokumenta, te ostvariti cilj da Beograd bude zeleniji i zdraviji grad.
Sa druge strane, grad Beograd nema strateški, krovni planski okvir, zbog čega se celokupno planiranje poslednjih godina odvija potpuno proizvoljno i nasumično. U takvim okolnostima, naš grad je u poslednjih 20 godina izgubio 10 odsto zelenih površina. Danas, prema konceptu generalnog urbanističkog plana do 2041, Beograd ima samo 9 odsto javnih zelenih površina, i pitanje je na koliko će se u narednim godinama ovaj procenat još smanjiti, s obzirom na to da ovako obesmišljen sistem planiranja i planski okvir ne može da zaustavi taj pad.
Naš grad je u poslednjih 20 godina izgubio 10 odsto zelenih površina. Danas, prema konceptu
generalnog urbanističkog plana do 2041, Beograd ima samo 9 odsto javnih zelenih površina i pitanje je na koliko će se u narednim godinama ovaj procenat još smanjiti
Zakonski i planski okvir nedvosmisleno kažu da su javne zelene površine dobro od opšteg interesa. U tom pogledu, građani imaju i pravo i potrebu da žive u neposrednoj blizini javnih zelenih površina, odnosno zdravoj životnoj sredini. Parkovi, šume, trase drvoreda su nam neophodni kako bi se letnje temperature smanjile, vazduh bio manje zagađen, grad bio otporniji na poplave, a njegovi stanovnici zdraviji. Uprkos ovim ogromnim benefitima zelenih površina i svojoj dužnosti da građanima obezbedi dovoljno kvalitetnih i ravnomerno raspoređenih zelenih površina, gradska uprava dozvoljava investitorima da zelene površine posmatraju kao neizgrađene prostore, u čijem nepovratnom uništavanju aktivno sudeluje.
Pozivamo Ustavni sud da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti ovog plana, jer smatramo da zakonska i planska regulativa nisu ispoštovane. Osim toga, obratili smo se urbanističkoj inspekciji podnošenjem prijave o statusu ovog plana, kako bi i oni utvrdili kako je plan sistema zelenih površina Beograda postao orijentacioni, a ne obavezujući.
Obratili smo se urbanističkoj inspekciji podnošenjem prijave o statusu plana zelene infrastrukture kako bi i oni utvrdili kako je plan sistema zelenih površina Beograda postao orijentacioni, a ne obavezujući
Krajnje je vreme da planska regulativa postane striktnija i jasnija kada je reč o pravilima planiranja i građenja. Investitori nisu ti koji treba da odlučuju da li će neki prostor biti zelena površina ili stambeni kompleks. Ta odgovornost je na donosiocima odluka i gradskoj upravi, koji su dužni da u ime građana koji su ih izabrali štite dobra od opšteg interesa i interese javnosti, a ne partikularne interese povlašćenih pojedinaca.