U poslednjih nekoliko decenija, koncept integrisanog upravljanja granicama (IBM) postao je ključna strategija za efikasnu kontrolu granica širom Evropske unije. U suštini, IBM podrazumeva koordinisani pristup kontroli i nadzoru državnih granica, s ciljem povećanja bezbednosti, efikasnosti i olakšavanja zakonitog prelaska granica. Koordinacija podrazumeva zajedničko delovanje organa Srbije na svojim graničnim prelazima, ali i tešnju saradnju i usaglašavanje zajedničkog delovanja s organima druge države s kojom Srbija ima razvijenu saradnju na ovom polju. Obaveze koje Srbija preuzima u okviru IBM, a koje su proistekle iz različitih ugovora i sporazuma, imaju za cilj usklađivanje zakonodavstva, povećanje operativne saradnje i jačanje regionalne bezbednosti. Dobra praksa iz EU, ali i regiona, podstakla je aktere u okviru pregovora Beograda i Prištine da koncept primene i na granicu, odnosno administrativnu liniju, između Kosova i Srbije.
Rezultat tehničkih pregovora koje su započeli Edita Tahiri i Borko Stefanović, između ostalog, jesu i sporazumi o slobodi kretanja i IBM koji se stidljivo (ne)primenjuju od njihovog usvajanja već punih trinaest godina. Krivaca ima na sve strane, ali dok predsednik Vučić tvrdi da je srpska strana učinila sve iz Briselskog sporazuma, za nas je važno da sagledamo šta to Beograd zapravo nije uradio, zašto je EU suspendovala finansiranje izgradnje graničnih prelaza još 2018. i kome javašluk najviše godi, a ko pati.
Brojni sporazumi regulišu odnose između Srbije i Kosova u kontekstu IBM i slobode kretanja. Najvažniji među njima su Briselski sporazum iz 2013. godine, koji postavlja osnovu za normalizaciju odnosa i uključuje klauzule o slobodi kretanja i IBM. Zatim imamo Tehnički protokol o implementaciji IBM iz 2012. godine, koji detaljno opisuje uspostavljanje zajedničkih prelaza. Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. uvodi sistem ličnih dokumenata, priznavanje vozačkih dozvola i registarskih tablica, te Ohridski sporazum iz 2023, koji uključuje dodatne mere za unapređenje slobode kretanja i normalizaciju odnosa. Ovi sporazumi su ključni za stabilizaciju regiona i unapređenje odnosa, ali njihova implementacija ostaje problematična.
Prelaz Tabavije – Bërnjak je trebalo da bude operativan i u punom kapacitetu, ali i dalje nije u funkciji. Srbija sabotira izgradnju i operativnost ovog prelaza, što dodatno komplikuje situaciju i povećava tenzije
Jedan od ključnih sporazuma u ovom kontekstu je Briselski sporazum koji dolazi dve godine nakon već dogovorenih sporazuma o slobodi kretanja i IBM. Ovaj sporazum, kao i mnogi drugi koji su usledili, postavlja osnovu za rešavanje ključnih pitanja između Beograda i Prištine. Konkretno, Srbija se obavezala da će olakšati slobodno kretanje ljudi i robe između dve teritorije, što podrazumeva priznavanje ličnih dokumenata, vozačkih dozvola i registarskih tablica. Ovi koraci su ključni za stvaranje povoljnijeg okruženja za građane i privredu, omogućavajući im nesmetano kretanje i poslovanje.
Obaveze Srbije u pogledu slobode kretanja uključuju i uspostavljanje i upravljanje zajedničkim prelazima u okviru IBM. Prema tehničkom protokolu, dogovorenom u Briselu 2012, Srbija je preuzela obavezu da postepeno uspostavi i započne rad na zajedničkim IBM prelazima Jarinje – Rudnica, Tabavije – Bërnjak i Bela zemlja – Končulj, među ostalim. Trebalo je da ovi prelazi budu operativni i da omoguće nesmetan protok ljudi i robe, uz prisustvo svih relevantnih kontrolnih službi, uključujući carinu, policiju, fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu. Ovaj holistički pristup trebalo je da osigura efikasniju i sigurniju kontrolu granica, smanjujući mogućnost za ilegalne aktivnosti, ali i da poboljša saradnju između različitih državnih struktura, kao i saradnju s Prištinom.
Uprkos preuzetim obavezama, Srbija nije ispunila svoje dužnosti u vezi sa izgradnjom i operativnošću IBM prelaza. Od šest planiranih stalnih zajedničkih kontrolnih punktova, samo dva su uspostavljena i funkcionalna (Merdare i Mutivode) i oni su pod kontrolom Prištine. Ostali prelazi, uključujući Jarinje – Rudnica, Tabavije – Bërnjak i Bela zemlja – Končulj, nisu izgrađeni ili nisu operativni, što ozbiljno ugrožava primenu sporazuma. Ovi namerni propusti ne samo da ometaju slobodu kretanja ljudi i robe, već i narušavaju poverenje između Beograda i Prištine, što je ključno za stabilnost u regionu.
Dodatni primer neizvršavanja obaveza je prelaz Tabavije – Bërnjak. Ovaj prelaz, koji je trebalo da bude operativan i u punom kapacitetu, i dalje nije u funkciji. Srbija sabotira izgradnju i operativnost ovog prelaza, što dodatno komplikuje situaciju i povećava tenzije.
Neadekvatna primena IBM od strane Srbije ima nekoliko ključnih implikacija. Prvo, nedostatak funkcionalnih prelaza povećava troškove i vreme putovanja za građane i privredu, što smanjuje ekonomske koristi koje bi proistekle iz slobodnog kretanja. Na primer, građani iz centralne Srbije koji žele da posete svoje porodice ili obave poslove na Kosovu suočavaju se sa dužim čekanjima i dodatnim troškovima zbog nefunkcionalnih prelaza, pogotovo u vreme praznika. Drugo, sabotiranje izgradnje i operativnosti prelaza na kosovskoj strani dodatno komplikuje situaciju i povećava tenzije između Beograda i Prištine, ali i Albanaca i Srba koji žive u tom delu Kosova. Ova situacija otežava ne samo svakodnevni život građana već i poslovne aktivnosti, što se negativno odražava na regionalnu ekonomiju. Na kraju, u ovakvoj neuređenosti, kriminal cveta.
Kome najviše odgovara situacija u kojoj nema redovnih sastanaka operativaca policije i carinskih službenika koji bi trebalo da spreče nelegalnu trgovinu robe, narkotika, oružja ili ljudi? Kome odgovaraju i nelegalni prelazi koje Srbija ne zatvara s Kosovom
Ove akcije Srbije imaju i političke implikacije. Nedostatak političke volje za implementaciju sporazuma često se koristi kao sredstvo pritiska i pregovaračka taktika, što dodatno otežava postizanje stabilnog i dugotrajnog rešenja za odnose između Srbije i Kosova. U izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu jasno je naznačeno da Srbija nije ispunila svoje obaveze u pogledu uspostavljanja stalnih prelaza, što je rezultiralo obustavom EU fondova za ovaj projekat još 2018. godine. Ovaj nedostatak napretka ozbiljno ugrožava poverenje između dve strane i otežava dalju integraciju Srbije u evropske strukture.
Iako predsednik Vučić deklarativno radi na poboljšanju odnosa s Prištinom, praktična primena sporazuma ostaje manjkava i u suprotnosti je s njegovim izjavama da je Srbija ispunila sve u okviru postignutih sporazuma. Neispunjavanje obaveza u vezi sa izgradnjom i operativnošću IBM prelaza pokazuje nedostatak političke volje i spremnosti za stvarno unapređenje odnosa sa Kosovom.
Slobodno možemo da postavimo pitanje kome najviše odgovara situacija u kojoj nema redovnih sastanaka operativaca policije i carinskih službenika koji bi trebalo da spreče nelegalnu trgovinu robe, narkotika, oružja ili ljudi? Kome odgovaraju i nelegalni prelazi koje Srbija ne zatvara s Kosovom, a koji služe da se Milica Zavetnica prošeta u noći ili za nelegalnu trgovinu i prelazak ljudi? Odgovor može biti samo jedan, odgovara kriminalcima koji imaju podršku državnih organa, a političari na vlasti se u kolač kriminala i korupcije ugrade dobrano da bi odustali od takve prakse. Zvanično, Beograd ne primenjuje te sporazume zato što Priština još uvek nije formirala Zajednicu opština u kojima većinski žive Srbi. Vi slobodno izaberite objašnjenje koje vam ima više smisla.
Vučićeva deklarativna posvećenost unapređenju odnosa s Prištinom nije dovoljna bez konkretnih koraka ka sprovođenju preuzetih obaveza. Neophodno je da Srbija preduzme hitne mere za završetak izgradnje i operativnosti preostalih IBM prelaza, kao i da se uzdrži od sabotiranja prelaza pod nadležnošću Kosova. Ovo zahteva ne samo političku volju već i tehničku podršku i adekvatna finansijska sredstva koja je EU spremna da odvoji.
U izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu jasno je naznačeno da Srbija nije ispunila svoje obaveze u pogledu uspostavljanja stalnih prelaza, što je rezultiralo obustavom EU fondova za ovaj projekat još 2018. godine
Osim toga, Srbija mora da pokaže spremnost za saradnju i kroz aktivno učešće u redovnim sastancima i tehničkim konsultacijama sa kosovskim vlastima. Transparentnost u postupcima i otvorenost za kompromis ključni su za izgradnju poverenja i stabilnosti u regionu. Samo kroz dosledno sprovođenje sporazuma i unapređenje slobode kretanja može se postići dugotrajna stabilnost i prosperitet za sve građane na Zapadnom Balkanu.
U nedostatku regulisanog kretanja, nelegalne rute za krijumčarenje robe, narkotika, oružja, ljudi i druge nelegalne radnje su olakšane, i ostaje pitanje da li Srbija pod maskom loših odnosa s Prištinom zapravo omogućava nelegalnu trgovinu. Nedostatak funkcionalnih i sigurnih prelaza stvara prostor za ilegalne aktivnosti, što dodatno ugrožava bezbednost i stabilnost u regionu. Samo kroz doslednu primenu IBM-a i jačanje saradnje između Beograda i Prištine može se postići smanjenje ovih nelegalnih aktivnosti i obezbediti siguran i prosperitetan region za sve građane. Ovo samo ako vlast koja je uzurpirala sve institucije u Srbiji želi uređeni granični sistem s Kosovom, ali izgledi su takvi da joj više odgovara bogaćenje kriminalaca spremnih na oružanu pobunu dok posmatraju jezera iz svojih velelepnih vila. Važno je da znamo gde smo.
