Pred sedištem Ustavnog suda Poljske i unutar njega došlo je do dramatičnih scena usred spekulacija o tome da li vlada premijera Donalda Tuska i sudije tog suda, izabrane od strane liberalne parlamentarne većine, postupaju u skladu sa zakonom. Mnogi će postaviti pitanje da li demokrate moraju da prekrše zakon ne bi li bile obnovljene institucije koje su prethodno sabotirale populističke autoritarne snage. U poljskom slučaju, to je pogrešno postavljeno pitanje.
Pravno gledano, stvar je jednostavna i daje za pravo Tusku. Pre 11 godina, desničarska stranka Pravo i pravda (PiS) nezakonito je imenovala trojicu sudija Ustavnog suda. Dve godine kasnije, PiS je doneo zakon kojim je takođe nezakonito skratio mandate iz sudskih redova izabranih članova Nacionalnog saveta sudstva, ustavnog tela odgovornog za imenovanje sudija u svim poljskim sudovima, izuzimajući Ustavni sud. Oni su zamenjeni kadrovima koje je izabrao PiS, čime je kreirano politički kontrolisano telo van okvira poljskog ustavnog sistema.
Postupci predsednika Navrockog bili su očigledno nezakoniti. On nema ovlašćenje da odlučuje o tome ko će voditi sud. Ipak, policija i Služba za zaštitu ličnosti i objekata, koje odgovaraju Tuskovoj vladi a ne predsedniku, nisu sprečile njegov upad u sedište suda
Do trenutka kada se 2023. demokratska opozicija predvođena Tuskom vratila na vlast, više od 2.000 ljudi je imenovano ili unapređeno na sudske pozicije na osnovu neustavne procedure koju su u više navrata osudili poljski i evropski sudovi, kao i brojni ustavni stručnjaci širom sveta.
Pravne posledice takvog stanja bi trebalo da budu jasne. Tri člana Ustavnog suda koje je imenovao PiS prethodno nikada nisu bili sudije. Odluke u čijem donošenju su učestvovali stoga treba smatrati nevažećim.
Zamislite da Donald Tramp izvršnom naredbom naloži imenovanje dvoje voditelja nekog MAGA podkasta za desetog i jedanaestog sudiju američkog Vrhovnog suda (Vrhovni sud SAD ima devet sudija, prim.) Niko ne bi bio iznenađen da naredna demokratska administracija sve odluke u čijem usvajanju su učestvovale te nelegalno imenovane sudije tretira kao ništavne, te pokrene krivični postupak protiv lažnih sudija, kao i onih koji su ih postavili na funkcije.
Upravo takva je situacija u Poljskoj. Zbog toga je obmanjujuće predstavljati najnovije događaje kao „smenjivanje predsednika suda“. Bogdan Švejčkovski, bivši zamenik ministra pravde iz redova PiS-a, nikada nije bio zakoniti predsednik suda. Generalna skupština koja ga je nominovala obuhvatala je ljude koji nisu bili sudije i nisu imali pravo da učestvuju u njegovom izboru.
Sutkinja Ana Korvin-Pjotrovska, koja je sada preuzela dužnost privremenog predsednika suda, ima puno ovlašćenje da obavlja taj posao. Zakonito je izabrana za sudiju Ustavnog suda. Protokol o radu suda, donet u vreme vladavine PiS, utvrđuje koji sudija preuzima dužnosti kada je mesto predsednika upražnjeno ili je predsednik iz nekog drugog razloga sprečen da obavlja svoje dužnosti. Kriterijum uzima u obzir prethodno sudsko iskustvo, a Korvin-Pjotrovska, koja ima dugu pravosudnu karijeru, te uslove jasno ispunjava.
Lica nelegalno imenovana na pozicije u sudu trebalo je davno da budu izbačena iz njegovih prostorija, kao što je trebalo i da državni organi protiv njih podnesu tužbe sa zahtevom da vrate novac koji im je isplaćen u vidu plata na koje nisu imali pravo, a trebalo bi da budu i krivično gonjena. Budući da nisu sudije, nemaju pravo na imunitet. Krivični zakonik osobama koje se lažno predstavljaju kao državni zvaničnici izričito zabranjuje obavljanje državnih poslova.
Ništa od toga se nije dogodilo, jer je sprovođenje zakona u oštro podeljenoj zemlji nosilo previsoku političku cenu. Tusk je na početku aktuelnog mandata blagovremeno bio upozoren šta ga čeka kada je njegova vlada silom preuzela kontrolu nad javnim televizijom, koju je PiS protivzakonito pretvorio u partijsku propagandnu mašinu. Brojni komentatori u zemlji i inostranstvu optužili su tada novu vladu za pribegavanje gruboj taktici.
Međutim, rizici su se prostirali i izvan suda javnog mnjenja. Šta ako bi proces protiv lažnih sudija Ustavnog suda bio vođen pred sudskim većem kojim predsedava takođe nelegalno imenovani sudija? Da su ove novokomponovane sudije spremne da štite svoje saveznike sa krajnje desnice nije tajna.
Postupci protiv bivšeg ministra pravde iz redova PiS-a Zbignjeva Žobra i njegovog bivšeg zamenika Marcina Romanovskog – obojica su pobegli iz Poljske suočeni sa optužbama za nenamensko trošenje javnih sredstava i zloupotrebu službenog položaja – dobar su primer. Tužioci su obezbedili izuzeće jedne sutkinje iz postupka po evropskom nalogu za hapšenje Žobra, navodeći njen nepravilan izbor i profesionalne veze s bivšim ministrom. Ali u septembru je drugi nezakonito imenovani sudija presudio da Romanovski treba da dobije uslovnu zaštitu od pritvora.
Naravno, strogo sprovođenje zakona zahtevalo bi uklanjanje i gonjenje svakog od više hiljada nelegalno imenovanih sudija. Ali to bi izazvalo politički pandemonijum. Kako bi glasači reagovali ako bi uklanjanje značajnog dela sudstva dovelo do paralisanja sudova? Kako bi reagovale ranije i zakonito imenovane sudije? Da li bi policija nastavila da izvršava sudske naloge?
Ovo nisu apstraktna pitanja. Poljske desničarske stranke insistiraju da je njihova nezakonita pozicija jedina zakonita i da svako ko pomaže u obnovi vladavine prava učestvuje u puču koji se kažnjava doživotnim zatvorom. U istupu ispred Ustavnog suda, lider PiS-a Jaroslav Kačinjski ponovo je zapretio odmazdom protiv umešanih, pozivajući se na „nirnberške principe“ (pravna načela koja je 1950. usvojila Komisija za međunarodno pravo UN, tako kodifikujući principe međunarodnog prava primenjivane tokom Nirnberškog procesa, prim.).
Za sudiju, policajca ili državnog službenika, pretnja Kačinjskog je konkretna, kao što advokati širom sveta izvlače pouke iz osvetničke kampanje Trampove administracije. Američki zvaničnici koji su učestvovali u potpuno legalnim istragama i sudskom gonjenju Trampa zbog uloge koju je imao u napadu na Kapitol 6. januara 2021. sada su izloženi progonu i protiv njih se vode krivični postupci. Stoga ni u Poljskoj postupanje po zakonu nikoga neće zaštititi od gneva buduće ekstremno desničarske vlade, budući da ankete pokazuju da bi na sledećim opštim izborima PiS mogao ponovo doći na vlast (a vladu, pošto sam do većine verovatno neće moći, formira s partijama krajnje desnice, prim.).
Desničarske stranke insistiraju da je njihova nezakonita pozicija jedina zakonita i da svako ko pomaže u obnovi vladavine prava učestvuje u puču. U istupu ispred Ustavnog suda, lider PiS-a Jaroslav Kačinjski ponovo je zapretio odmazdom protiv umešanih, pozivajući se na „nirnberške principe“
Najdramatičnija epizoda trenutne eskalacije – fizičko maltretiranje kome je u kasnim noćnim satima na ulazu u zgradu suda Korvin-Pjotrovsku izložio predsednik Poljske Karol Navrocki – može biti znak da se poljske snage reda kolebaju. Postupci predsednika bili su očigledno nezakoniti. On nema ovlašćenje da odlučuje o tome ko će voditi sud nasilnim upadom u njegovo sedište. Ipak, policija i Služba za zaštitu ličnosti i objekata, koje odgovaraju Tuskovoj vladi a ne predsedniku, nisu sprečile upad Navrockog u sedište suda.
To su ozbiljni problemi. Nazivanje tih problema paradoksom vladavine prava otežava njihovo rešavanje jer nagrađuje taktiku populista. Što temeljnije populisti zarobljavaju državu i što drskije maltretiraju javne zvaničnike, to više kredibiliteta dajemo njihovoj pretenziji da steknu legitimnost. Tuskova vlada ne oskudeva u pravnim argumentima. Ono s čime se muči jeste uspostavljanje političkog autoriteta koji bi joj omogućio da na osnovu tih argumenata deluje.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
