Nije lako u malo reči objasniti aktuelnu pravno-političku pometnju koja je Poljsku snašla nakon odluke vlade premijera Donalda Tuska da suspenduje predsednika i potpredsednika Ustavnog suda, de facto odmetnute najviše sudske instance koja već duže od decenije predstavlja efikasno oruđe u rukama sada opozicione, ultrakonzervativne partije Pravo i pravda (PiS).
Višemesečno odbijanje desničarskog predsednika Karola Navrockog da omogući stupanje na dužnost petoro novih sudija Ustavnog suda čije je imenovanje potvrdio nacionalni parlament – ceremoniju polaganja zakletve uskraćuje im kao izgovor navodeći tobožnje proceduralne propuste u selekciji kandidata – do ključanja je podiglo temperaturu u i inače neprijateljskim odnosima između proevropske vlade i Ustavnog suda, bastiona otpora demokratskim reformama i depolitizaciji pravosuđa.
Dosadašnji predsednik Ustavnog suda zapravo je nezakonito na tom mestu, jer su o njegovom izboru odlučivali i neki koji na to nisu imali pravo
Ionako frustriranu što ni posle tri godine na vlasti ne uspeva da ostvari jedan od primarnih ciljeva – da pravosuđe očisti od političkih poslušnika i ljudi bez kvalifikacija za obavljanje visokih dužnosti, kakvima je PiS tokom prethodnih osam godina (2015-2023) popunio nebrojena mesta na svim nivoima tog sistema – predsednikova politički motivisana i pravno neutemeljena opstrukcija je Tuskovu vladu navela da sada radikalno promeni pristup. Umesto da se, kao dosad, zadovoljava uglavnom time da odluke Ustavnog suda jednostavno ne objavljuje – pošto je i na evropskim sudovima utvrđeno da je sastav ovog tribunala nelegitiman, budući da je PiS na nezakonit način u njega ugurao troje njemu lojalnih aparatčika – ovog puta je odigrala oštro.
Odluka ministra pravde Valdemara Žureka o oduzimanju imuniteta predsedniku i potpredsedniku Ustavnog suda, Bogdanu Švejčkovskom i Bartolomeju Sočanskom, a usled krivičnih postupaka koji su protiv njih pokrenuti zbog onemogućavanja rada novoizabranih sudija, bila je praćena dolaskom tih sudija – uključujući i Anu Korvin-Pjotrovsku, imenovanu za njegovu privremenu predsednicu – u sedište suda. To je zauzvrat oko zgrade okupilo pristalice PiS-a i druge protivnike vlasti, na šta je vlada reagovala raspoređivanjem specijalnih policijskih snaga za razbijanje demonstracija. U metež koji je nastao umešao se i Navrocki lično, nakon što je, već na pola puta ka Senegalu, naložio da se predsednički avion okrene i vrati u Varšavu: posle ubeđivanja i koškanja s policijom, praćenog agresivnim izlivom čija meta je bila Korvin-Pjetrovska, na kraju se probio u zgradu suda i tamo zadržao nekoliko sati.
Sebi u prilog vlada može da navede pomenute presude Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava da je troje PiS-ovih ljudi u Ustavni sud instalirano uz evidentno kršenje zakona; proteklih dana su u zasebnim oglašavanjima i Evropska komisija i Venecijanska komisija pozvali Navrockog da omogući stupanje na dužnost legalno izabranih novih sudija. Ali mnogi problem vide u načinu na koji Tuskov kabinet sada pokušava da stvari pomeri s mrtve tačke: i deo oštrih kritičara Ustavnog suda odluku o suspenziji čelnog dvojca smatra problematičnom. Pravni stručnjak Marčin Matčak, koji Švejčkovskog smatra najgorim predsednikom Ustavnog suda u istoriji te institucije, kazao je tako za Bi-Bi-Si da je suspenzija „iz milion razloga“ bez pravnog osnova.
Suspenziju predsednika i potpredsednika Ustavnog suda, već dugo efikasnog oruđa u rukama ultrakonzervativne partije Pravo i pravda, u pitanje dovode i kritičari ovog suda
Šta o tome tek misle Jaroslav Kačinjski i društvo lako je pogoditi: za njih je u pitanju „pokušaj državnog udara“. I ovaj slučaj će sigurno eksploatisati u kampanji za parlamentarne izbore naredne godine, posle kojih bi PiS, uz pomoć još ekstremnijih političkih snaga na desnici, u međuvremenu ojačalih, mogao da se vrati na vlast.
Ili su zapravo stvari jednostavnije nego što se čine? Potpuno je pogrešno aktuelne događaje predstavljati kao „smenu“ čelnih ljudi suda, insistira Mačej Kisilovski, vanredni profesor prava i strategije na Centralnoevropskom univerzitetu. Za početak, Švejčkovski, bivši zamenik ministra pravde iz redova PiS-a, „nikada nije bio zakoniti predsednik suda. Generalna skupština koja ga je nominovala obuhvatala je ljude koji nisu bili sudije i nisu imali pravo da učestvuju u njegovom izboru“, ukazuje on. Kako se onda njegovo uklanjanje s mesta na kojem nije ni smeo da se nađe pretvorilo u političku rašomonijadu? Toliko smo barem valjda naučili: u eri postistine, svaka se desničarska podvala makar neko vreme uspešno prikazuje kao živa istina.
