Pišu: Vuk Z. Cvijić i Bojana Anđelić
Sada imamo dokaz da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić. koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Radar je do sada imao uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda.
Iz više izvora nam je potvrđeno da je broj zahteva koje je BIA uputila svim sudovima u Srbiji dramatično veliki, i da su brojne mere primenjivane bez bilo kakvog zakonskog odobrenja
Nezvanično nam je potvrđeno iz više izvora, koji zbog bezbednosti žele da ostanu anonimni, da je broj zahteva koje je BIA uputila svim sudovima u Srbiji dramatično veliki, a da su brojne mere primenjivane bez bilo kakvog zakonskog odobrenja. Instaliranja softvera Pegasus, koji je nađen kod brojnih studenata, rektora BU Vladana Đokića, aktivista i predstavnika nevladinih organizacija je nezakonito, kao i instaliranje prislušnog i audio-uređaja u amfiteatar na Pravnom fakultetu u Beogradu (o čemu smo prvi izvestili). Na merama fizičkog praćenja i presretanja kompletne komunikacije, koje nisu bile sudski odobrene, prema našim saznanjima, našli su se brojni studenti, njihovi profesori, aktivisti, ali i novinari, među kojima i iz redakcije Radar.
Posle intervjua u Radaru, mere nadzora za tužioca
Tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal Aleksandar Barac, koji je zadužen za postupak „Nadstrešnica“, prisluškivan je od 9. aprila 2026. godine, potvrđuje dokument BIA koji je potpisao Vladimir Orlić, direktor ove tajne službe, a u koji smo imali uvid. Orlić je četiri dana posle izbora 29. oktobra poslao dopis predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću u kojem traži obustavu mera nadzora nad tužiocem Barcem, jer kako navodi: „Operativnim angažovanjem na sagledavanju bezbednosno interesantnih aktivnosti Aleksandra Barca ustanovili smo da podaci koji su prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera ne ukazuju da je imenovani uključen u izvršenje krivičnog dela špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika Republike Srbije, shodno čemu ne postoji potreba za nastavkom primene istih prema navedenom licu, imajući u vidu da pomenuto ne bi donelo očekivane rezultate.“ Zahvaljujući zakonima koji su usvojeni na predlog SNS poslanika Uglješe Mrdića, tužilac Barc je bio udaljen iz TOK-a. Glasanjem u Visokom savetu tužilaštva od 10. marta nije bio u TOK-u. Intervju sa tužiocem Barcem „Hronologija opstrukcije postupka Nadstrešnica“ izašao je u Radaru 9. aprila, kada je tužilac prvi put stavljen na mere. Te mere su produžene 29. maja, pa 19 . juna kada se tužilac Barac vratio u TOK i nastavio da radi na predmetu „Nadstrešnica“, a poslednji put su produžene 7. oktobra 2026. U propisanim merama prema tužiocu Barcu nalaže se tajno snimanje svih njegovih komunikacija, ali i „tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama“, što potvrđuje pisanje Radara da su nadzorom nad nekim tužiocima TOK-a zapravo nadzirani svi u ovoj instituciji.
Te mere su nekad bile direktno nezakonite, a ponekad indirektno tako što su u zahtevima za prisluškivanje i praćenje jedne osobe stavljani brojevi telefona druge osobe i mesta gde ta druga osoba izlazi. Nekada su prisluškivani svi oko ciljane osobe. Objavili smo i da je BIA presretala komunikaciju nekoliko tužilaca Tužilaštva za organizovani kriminal, nakon što su nastavili istragu u postupku „Nadstrešnica“. Na taj način su praktično nadzirali sve u tom tužilaštvu. Nadziranje TOK-a je klasično obeležje državnog udara, naročito ako se u obzir uzme da je vlast onemogućila rad ovog tužilaštva tako što je povukla udarne grupe.
Uvidom u pojedina rešenja Višeg suda u Beogradu kojima je odbijena dalja primena mera vidi se da su BIA i njen direktor Vladimir Orlić to tražili uglavnom šablonski navodeći: (…) zbog postojanja osnova sumnje da sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije vršenjem krivičnih dela pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom pripremanje dela protivustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320 Krivičnog zakonika“, dok je u ređim slučajevima BIA navodila da postoje sumnje na špijunažu po članu 315 Krivičnog zakonika, tako što su svaki kontakt sa stranim državljanima opisivali kao sumnjiv. Sva rešenja kojim su odbijene dalje mere i ona ređa kojim se odbija početna primena mera potpisao je predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević. Zanimljivo je da je BIA poslala zahteve i neposredno pred izbore, a odbijajuća rešenja su doneta i pre i posle izbora. Samo tri rešenja u koja smo imali uvid i koja se odnose na troje studenata su doneta krajem 2025. i njima su zahtevi BIA tada odbijeni odmah bez prethodnih odobrenja za primenu mera nadzora. Za jednog studenta zahtev je primljen dan posle izbora, 26. oktobra 2026. i dan kasnije je takođe odmah odbijen. U delovima rešenja gde se prepričava zvaničan zahtev BIA koji je potpisao Orlić koriste se neuobičajeni termini za administraciju poput „blokaderi“ i slično, što su termini propagandne mašinerije poraženog Vučićevog režima.
Šta je BIA tražila i šta kažu praćeni
O svim rešenjima u koja smo imali uvid razgovarali smo sa šefom kabineta rektora Univerziteta u Beogradu Danilom Potparićem, predsednikom Demokratske stranke Srđanom Milivojevićem, predstavnikom udruženja građana IT Blokada Aleksom Mijucom i predsednikom Nezavisnog sindikata železničara Srbije Radomirom Popovićem. Našim sagovornicima smo dali na uvid rešenja Višeg suda u Beogradu i za sva je karakteristično da je dalja primena mera tajnog nadzora odbijena nakon više meseci.
Na merama fizičkog praćenja i presretanja kompletne komunikacije, koje nisu bile sudski odobrene, prema našim saznanjima, našli su se brojni studenti, njihovi profesori, aktivisti, ali i novinari, među kojima i iz redakcije Radar
Za Danila Potparića, šefa kabineta rektora Univerziteta u Beogradu, sve mere su odobravane u 2026. Prvi put ih je Viši sud u Beogradu odobrio 27. januara, pa zatim 27. aprila, a proširene su 4. juna, 27. jula i poslednji put 28. avgusta 2026. Sa potpisom Vladimira Orlića BIA je tražila novo produženje 21. oktobra. Taj predlog je stigao u sud 23. oktobra, kada je i odbijen. Kao i kod svih drugih popisano je gde borave i rade, vozila koja koriste, ali i brojni ugostiteljski objekti u koje navodno često dolaze. Nejasno je da li se u svim tim objektima, pa i onim ugostiteljskim, nalaze prislušni uređaji i kamere. Potpariću se u zahtevu BIA, koji je odbijen, zamera što koristi zaštićene aplikacije na mobilnom telefonu, koje inače koriste svi. Rečenice iz zahteva BIA koje su citirane u rešenju Višeg suda predstavljaju jasne primere propagande poraženog autokratskog režima.
Tako između ostalog piše: „Danilo Potparić posebno osetljive podatke vezane za aktuelne društveno političke prilike posmatrane kroz prizmu delovanja blokaderskog pokreta i studenata-blokadera dostavlja…“, pa se navodi ime srpskog državljanina koji je neskriveno pomagao studentskom pokretu. Da ne bi ostalo nejasno navodi se „da o društveno političkoj situaciji obavlja konsultacije sa profesorima fakulteta koji nedvosmisleno deluju u interesu blokaderskog pokreta“. Tu se pominju imena brojnih profesora Univerziteta u Beogradu. Sve to je za Vladimira Orlića bilo rušenje ustavnog poretka. Da bi još začinili zahtev za tajni nadzor, Popariću su pripisali da radi u interesu Nemačke, ne navodeći nijedan dokaz. U odbijajućem rešenju donetom posle devet meseci tajnog nadzora konstatuje se da nema nijednog dokaza na koji način Potparić organizuje, dogovara ili planira bilo koja krivična dela. „Imajući u vidu sve navedeno predsednik višeg suda u Beogradu (Dragan Milošević) je mišljenja da iz četiri priložena izveštaja ne proizlazi da su radnje Danila Potparića na bilo koji način usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije“, zaključuje se u rešenju o odbijanju, što je formulacija za svako rešenje o prekidu primene tajnih mera.
U razgovoru za Radar Danilo Potparić kaže da ga ne iznenađuje saznanje da su ljudi sa Univerziteta u Beogradu bili predmet prismotre jer je Univerzitet bio jedno od mesta najsnažnijeg otpora urušavanju institucija i pokušajima režima da se kritička misao stavi pod kontrolu. „Vlast je više puta pokazala da se, izgleda, najviše plaši obrazovanih građana i institucija koje ne pristaju na poslušnost. Ipak, jedno je pretpostavljati da ste pod nadzorom, a drugo saznati da su prema vama gotovo godinu dana primenjivane mere, po predlogu direktora BIA i uz odobrenje Višeg suda u Beogradu, zbog sumnji u pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i navodnog delovanja u interesu Savezne Republike Nemačke. Te kvalifikacije najodlučnije odbacujem. Nikada nisam radio u interesu bilo koje strane države, niti protiv interesa Srbije. Nije prijatno kada shvatite da vas neko fotografiše dok vodite dete u vrtić i da se prate vaši susreti i razgovori“, kaže Potparić. Dodaje i da mu ni u jednom trenutku nije palo na pamet da zbog toga odustane od svog rada ili uverenja.
„Ako su bezbednosni resursi korišćeni za praćenje ljudi zato što su kritikovali vlast ili branili autonomiju Univerziteta, onda se mora postaviti pitanje da li je BIA štitila bezbednost Srbije ili političke interese vlasti. Odgovor na to pitanje duguje se svim građanima. Ovo ne posmatram odvojeno od višegodišnje medijske kampanje kojoj sam bio izložen, a koja je počela još 2019, nakon što sam javno podržao odbranu akademske čestitosti u postupku utvrđivanja plagijata doktorske disertacije Siniše Malog“, objašnjava šef kabineta rektora BU.
On kaže da su studenti pred građane Srbije postavili brutalno jednostavan izbor – „Srbija ili mafija“ , a da su građani 25. oktobra izabrali.
„Ne tražim privilegiju za sebe. Tražim da državni organi služe zakonu i Republici Srbiji, a ne vlasti ili stranci; da Univerzitet bude slobodan; i da neslaganje sa vlašću nikada više ne bude tretirano kao pitanje državne bezbednosti. Ako je cena odbrane tih principa bila to što sam bio praćen, fotografisan, prisluškivan i medijski diskreditovan, tu cenu sam već platio. Od tih principa nisam odustao – i neću“, poručuje Potparić.
Mere su nekad bile direktno nezakonite, a ponekad indirektno tako što su u zahtevima za prisluškivanje i praćenje jedne osobe stavljani brojevi telefona druge osobe i mesta gde ta druga osoba izlazi. Nekada su prisluškivani svi oko ciljane osobe
Za predsednika DS-a Srđana Milivojevića Viši sud je prvo odobrio mere tajnog nadzora 30. januara 2026, pa ih produžio 24. aprila i poslednji put 27. jula 2026. BIA je zatim dan pred izbore 24. oktobra tražila novo produženje mera, što je u Viši sud stiglo 27. oktobra, a dva dana kasnije 29. oktobra je doneto rešenje o odbijanju. BIA u svom predlogu konstatuje da Milivojević „u kontinuitetu sprovodi aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost Republike Srbije“. Orlić koji potpisuje predlog, kako se citira u rešenju Višeg suda, poziva se na nešto od pre više od 26 godina. BIA tvrdi da je Milivojević navodno devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kao pripadnik nekadašnjeg Otpora poslat na obuku u Segedin u Mađarsku i u Baltimor u SAD, te da ga je na
obuku poslalo američko diplomatsko-konzularno predstavništvo sa ciljem svrgavanja režima Slobodana Miloševića. Međutim nisu pružili ni jedan dokaz za to, što je utvrdio i Viši sud. Još BIA tvrdi da je Milivojević nastavio da „podstiče i usmerava ekstremno orijentisane pojedince, potpiruje i podstiče građane na masovni bunt, a aktuelnu vlast označava kao krivce“. BIA navodi da Milivojević u rušenju ustavnog poretka koristi metode i znanja stečena na obuci u Segedinu i Baltimoru, te da od početka protesta u Novom Sadu 2024. koordinira proteste. Za BIA je problematično što su Milivojević i DS celokupnu svoju infrastrukturu i prostorije stavili na raspolaganje Studentskom pokretu, zborovima, udruženjima građana.
Predsednik DS-a Srđan Milivojević kaže za Radar da su bezbednosne službe već 14 godina u službi opstanka režima, a ne očuvanja bezbednosti Srbije i građana. To je, kako zaključuje, daleko od zakonskog okvira i Ustavom definisane političke neutralnosti. „Interesantno je da BIA zna broj šasije mog automobila, ali ne zna kako se pet tona droge našlo u magacinu odbornika SNS-a u Konjuhu. Strašno je da BIA uhodi tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal, opozicione stranke i novinare, a ne zna da je kod Loznice u turističkom kompleksu Sunčana reka organizovan tajni paravojni kamp za borbeno-taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije. Zbog čega ti ljudi primaju platu ako tvrde da sam ja bio u Baltimoru, iako nikada nisam bio u SAD. Kako su utvrdili da sam 1999. i 2000. bio u Segedinu, a 1998. su mi oduzeli pasoš, dok ne znaju kako im se desila Banjska i šta njeni pripadnici rade na Jovanjici“, pita Milivojević. On ocenjuje da zahtev za odobravanje posebnih mera za praćenje njegovih komunikacija i kontakata izgleda kao da ga je pisao neki Branislav Nušić, kako kaže, baš po meri intelektualnih kapaciteta Vladimira Orlića, koji bi trebalo da glumi Aleksu Žunića. „Prosto je neverovatno da redove ovako ozbiljne službe popunjavaju polupismeni i priglupi ljudi sa članskom kartom SNS-a. Više puta sam od profesionalnih i časnih pripadnika bezbednosnih službi dobio informaciju da se moje komunikacije i kretanje prate. Dva puta sam na automobilu pronašao GPS uređaj za praćenje mog kretanja. Prilikom praćenja u autobusu gradskog prevoza, momak i devojka koji su me pratili su ispustili sredstvo veze. Kako su čuvali Srbiju i režim, dobro da nam je država opstala. Vreme je da se sve ovako obrukane bezbednosne službe raspuste“, zaključuje Srđan Milivojević.
Kao i kod svih drugih, popisano je gde borave i rade, vozila koja koriste, ali i brojni ugostiteljski objekti u koje navodno često dolaze. Nejasno je da li se u svim tim objektima, pa i onim ugostiteljskim, nalaze prislušni uređaji i kamere
Za Aleksu Mijucu iz IT Blokada Viši sud u Beogradu je prvi put odobrio tražene mere BIA 30. aprila 2026. i produžio ih je 27. jula. BIA je tražila novo produženje 21. oktobra, ali je ono u Viši sud stiglo dan posle izbora 26. oktobra, a rešenje o odbijanju je doneto 28. oktobra. U obrazloženju predloga za nastavak praćenja koji je potpisao Vladimir Orlić, između ostalog se navodi da je Mijuca jedan od glavnih članova udruženja „za prikupljanje finansijskih sredstava za blokaderske aktivnosti“, da se u međuvremenu usmerio na „logističko i organizaciono pružanje podrške predstavnicima blokaderskih pokreta“. Posebno se ukazuje da često boravi van zemlje… Pošto je sve to radio, BIA zaključuje da bi njegovo delovanje moglo da dovede do narušavanja ustavnog poretka i nasilne smene legalno izabrane vlasti, „čime bi u velikoj meri bila ugrožena ne samo nacionalna bezbednost nego i strateški položaj Srbije u međunarodnim krugovima“…
I Aleksa Mijuca je poput Potparića i Milivojevića pretpostavljao da BIA zna šta oni rade i da ih verovatno neosnovano prate i prisluškuju. „Sve vreme smo radili u skladu sa zakonom i statutom našeg udruženja, što sada potvrđuje i sam Viši sud u Beogradu, koji je zahtev BIA za produženje posebnih mera odbio kao neosnovan dva dana nakon izbora. Ipak, nismo mogli ni da pretpostavimo dokle to ide i koliki je ovo udar na privatnost, ne samo moju, već i ljudi sa kojima radim i živim. Služba koja bi trebalo da štiti državu i ustavni poredak, bez ikakvog pravnog osnova prati ljude koji sve vreme javno i transparentno rade u skladu sa zakonom, u interesu društva i države “, kaže Mijuca. On upozorava da to nije zaštita države, već zloupotreba države protiv sopstvenih građana. „Za to će odgovarati. Odgovaraće i za nenadoknadivu štetu koju su naneli Republici Srbiji i našem narodu, zloupotrebljavajući sve državne resurse u sprezi sa mafijom“, kaže Aleksa Mijuca.
Za predsednika Nezavisnog sindikata železničara Srbije Radomira Popovića mere su odobrene 28. januara 2026, pa su delimično prekinute 24. marta, da bi bile proširene 17. aprila i produžene 28. aprila i 27. jula odlukom Višeg suda u Beogradu. Direktor BIA Vladimir Orlić, prema rešenju Višeg suda, u svom predlogu za produženje mere nadzora između ostalog navodi kako Popović zahvaljujući velikom uticaju u preduzeću i velikom broju zaposlenih koje okuplja u svojoj sindikalnoj organizaciji, predstavnike državnih organa Republike Srbije kao i rukovodstvo preduzeća ucenjuje štrajkovima i obustavom rada. Orlić dalje zaključuje da tako Popović ispoljava „spremnost za radikalizaciju svojih aktivnosti koje bi mogle da dovedu do nasilne promene ustavnog uređenja RS“. Takođe, Orliću koji je potpisivao predloge nije pravo i što je Popović imao kontakte sa slobodnim medijima – Novom S.
Radomir Popović u razgovoru za Radar kaže da je uprkos stalnom ukazivanju na zloupotrebe u Železnici Srbije tokom 2020. i 2021. godine, na velike gubitke i države i železnice na sudskim procesima gde su jedinu korist imale advokatske kuće, neki cilj postigao tek preko protesta na ulici. „Izgleda drugačije ne može. U navodima gde ukazujem na slabosti i propuste koje vidim u poslovanju i delima gde poslodavac ugrožava prava i uslove rada radnika, mene okrivljuju da „pripremam nasilno rušenje ustavnog uređenja uz pomoć iz inostranstva“ i zbog toga budem na merama praćenja i prisluškivanja. Izgleda da, ako časno radiš svoj posao i ne želiš da tuđa misao bude i tvoja misao, te budeš okružen saradnicima koji su pre svega časni, pošteni, porodični ljudi koji veruju i znaju da istina i pravda uvek na kraju moraju pobediti, moraš biti okrivljen ni manje ni više nego za nasilnu promenu ustavnog uređenja!“, kaže Popović.
Razmere zloupotrebe tajne službe u vreme naprednjaka biće tek otkrivene, ali je nesumnjivo da je to jedan kontinuitet, naročito od kada se protivzakonito na čelo BIA postavljaju istaknuti stranački kadrovi, kao što su Bratislav Gašić, Aleksandar Vulin i, poslednji, Vladimir Orlić.
