Kad Ana Brnabić gotovo usput pomene mogućnost promene Ustava kako bi Aleksandar Vučić mogao ponovo biti izabran za predsednika Srbije, a Vladimir Đukanović pozove srpske službe da „otvore četvore oči“ i „unapred spreče“ potencijalni postizborni „haos na ulicama“ (možda kroz preventivna hapšenja?!), šta nam je poručeno?
Da li je to najava onog što nam sledi, ili samo pokušaj hrabrenja pristalica naprednjaka i zastrašivanja „onih drugih“? I da li, posle svega, uopšte vredi raspravljati o zakonskim osnovama za sprovođenje takvih eventualnih planova?
Mogla bi se situacija uoči najavljene izborne jeseni posmatrati i iz drugačijeg ugla, pa pravo pitanje tada glasi: ima li boljih dokaza da je vlast izgubila većinsku podršku građana od kampanje svim sredstvima koju vodi Vučić lično? I to pre nego što su izbori raspisani i nakon što se nekoliko najava njihovog održavanja pokazalo netačnim. Trenutno važeća (18. ili 25. oktobar) deluje, doduše, uverljivije, pre svega zbog podele jednokratne finansijske pomoći građanima u septembru. I zbog kampanje „na život i smrt“ usred dugog toplotnog talasa.
Vučić u svakom selu
Činjenica je, doduše, da naprednjačka kampanja nikad nije ni prestajala, ali je sada očigledno drugačija, i po intenzitetu i po kvalitetu. Umesto nekadašnjih velikih mitinga, čija organizacija danas deluje nemoguće, Vučić je u nekoj vrsti kopije akcije „Student u svakom selu“, prilagođene njegovom mentalnom sklopu. Tu i tamo uđe u grad, ali u strogo kontrolisanim uslovima – bolnica u Novom Pazaru, škola u Raškoj, ograđeni prostor kod policijske stanice u predgrađu Kraljeva… Nikako glavni gradski trg, kao nekad.
Kao znak izuzetne lične hrabrosti, ipak, najavljuje posetu Užicu (u subotu) i Novom Sadu (početkom septembra). Za ta dva grada je, izgleda, plan drugačiji, pa je i logistika primerena – stanovnicima zgrada oko centralnog užičkog trga, recimo, već početkom nedelje naloženo je da u subotu prozori moraju biti zatvoreni, roletne spuštene, dok bašte lokalnih kafića moraju biti zatvorene.
Uoči najavljene posete neformalnog lidera SNS-a Užicu stanovnicima zgrada oko centralnog trga već je naloženo da u subotu bašte lokalnih kafića i prozori moraju biti zatvoreni, a roletne spuštene. Kakve će tek mere biti u Novom Sadu
Zato se vest da je protiv četvorice užičkih aktivista, hapšenih prošlog leta nakon masovne blokade magistralnog puta, baš sada podignuta optužnica kojom se terete za napad na službeno lice sa zaprećenom kaznom od 12 godina zatvora, u Užicu uglavnom tumači kao preventivni potez, kako bi se eliminisale eventualne ideje o protestnom okupljanju u vreme Vučićeve posete. Najave protesta u subotu u vreme pripreme ovog Radara nije bilo, ali je zato stigao novi biser erskog humora. Opozicioni odbornici u gradskoj skupštini predložili su formiranje svečanog odbora za doček predsednika, ispravno pretpostavljajući šta će se desiti: naprednjaci su, po inerciji, glasali protiv predloga političkih konkurenata.
Bizarnost za ponos
Ako znamo koliko se vlast oslanja na praćenje raspoloženja javnosti, sudeći po Vučićevom neodustajanju od odlaska među građane malih mesta čak ni nakon svakodnevnih prepirki sa očajnim ljudima, reklo bi se da se željeni efekat postiže. Obrazac je jednostavan: krivica za sve što ne funkcioniše prebacuje se na lokalne ispostave vladajuće mašinerije, uz njihovo ponizno trpljenje, a kult Vučićeve ličnosti dodatno se cementira. Najsiromašniji deo stanovništva ostaje u uverenju da je jedina adresa koja im može obezbediti zadovoljavanje najelementarnijih egzistencijalnih potreba upravo (nenadležni) predsednik: on je dobar, ne valja mu okruženje, a svi koji se bune rade protiv države.
Ono što kritičkoj javnosti deluje, u najmanju ruku, bizarno, Vučić za svoju publiku i dalje vešto izvrće: kad, recimo, Crta zabeleži da je u samo 11 dana avgusta bio 49 puta uživo na televiziji, što je dvostruko više nego tokom celog avgusta prošle godine, spremno odgovara: „To je moj posao!“ Umesto bilo kakvog potkrepljenja takvog opisa radnog mesta predsednika države, nudi obećanje da će rekorde i dalje obarati, ali da ga, kad podnese ostavku, na televiziji uživo neće biti „ni dvadeseti deo“. A zašto ponovo najavljuje ostavku kad mu sve tako dobro ide – i dalje ne objašnjava.
Iako izbori još nisu raspisani, 22 državna funkcionera su od aprila do sredine avgusta uspeli da organizuju 160 zvaničnih poseta širom zemlje
Iako izgleda da je Vučić u kampanji sam, u skladu sa naslovima koji su se u tabloidima pojavili nakon vesti o samostalnom izlasku socijalista na izbore („Sam protiv svih“), to nije baš tako: novinari CINS-a su, na osnovu podataka sa zvaničnih naloga ministara na mrežama, kanala SNS-a i medijskih tekstova, mapirali posete visokih državnih funkcionera u poslednjih nešto više od četiri meseca i tako došli do podatka da je, od 1. aprila do 17. avgusta, 22 funkcionera imalo najmanje 160 poseta širom zemlje.
Da li će to, zajedno sa standardnim predizbornim manipulacijama (kontrola medija, sumnjiv birački spisak, kupovina glasova, pretnje i ucene…) biti dovoljno za pobedu koju vlast i dalje najavljuje?
Tajna nastupa SPS i SDP
Ne bi se reklo, sudeći prema istraživanjima koja ukazuju na stabilnu popularnost, pa čak i rast glavnog konkurenta, još uvek tajanstvene Studentske liste. Odatle i preovlađujuće uverenje da su odluke o samostalnom izbornom nastupu dosadašnjih koalicionih partnera – Socijalističke partije Srbije i Sandžačke demokratske partije (SDP kao manjinska lista), deo dogovora sa SNS-om, sa ciljem osvajanja maksimalnog broja glasova.
I dok kod socijalista postoji „opravdanje“ za razjedinjen nastup sa partnerima koji se reklamiraju sloganom Ujedinjena Srbija, u vidu činjenice da su i do sada na parlamentarne izbore izlazili samostalno, u slučaju SDP razumevanje situacije zakomplikovale su izjave Rasima Ljajića: kada je, u julu, podneo ostavku na funkciju predsednika stranke na republičkom nivou (SDPS) tvrdio je da ne može u potpunosti da se posveti stranci zbog drugih obaveza, pre svega oko Partizana, da bi i na funkciju u klubu u ponedeljak dao ostavku.
Država je prestala da se protivi ujedinjenju dve islamske zajednice, a odluka koja se čekala 20 godina dovela je do spekulacija o mogućoj „vezanoj trgovini“ tri najveće bošnjačke partije, odnosno o zajedničkoj listi na parlamentarnim izborima
Tumačenja da je sa čela stranke odstupio u dogovoru sa Vučićem u julu je opovrgavao podsećanjem da mu je „SNS u poslednjih mesec dana neopravdano smenio pet funkcionera“. I još: „da je sve kako treba, SDP bi i na sledeće izbore išao sa SNS-om“, tvrdio je, ali je, istovremeno, negirao i spekulacije o dogovoru sa studentima.
U međuvremenu, stigla je još jedna zanimljiva vest: država je prestala da se protivi ujedinjenju dve islamske zajednice, pa je potpisana Povelja o formiranju jedinstvene islamske zajednice. Odluka koja se čekala 20 godina dovela je do spekulacija o mogućoj „vezanoj trgovini“ tri najveće bošnjačke partije – SDP-a, Stranke demokratske akcije i Stranke pravde i pomirenja. Donedavno nezamislivu inicijativu da razgovaraju o zajedničkoj listi na parlamentarnim izborima pokrenula je SDA, iz SDP-a je stigla najava spremnosti za razgovor i ocena da bi bilo idealno da se postigne dogovor, a Usame Zukorlić, predsednik SPP-a, inicijativu nije odbacio, već je odluku vezao za stranački kongres zakazan za 4. septembar.
Izgleda da se u „naprednjačkoj kuharici“ za očuvanje vlasti dosta računa i na usluge Branimira Nestorovića, koji će po svemu sudeći ovog puta biti pojačan snagama Narodne stranke koju vodi Vladimir Gajić i Pokretom socijalista Aleksandra Vulina
Nejasno je, zasad, da li je manevrom oko islamske zajednice vlast uspela da poveća izvor manjinskih glasova iz Sandžaka, baš kao što je nejasno i da li je, posle promene vlasti u Mađarskoj, izgubila dosadašnji rezervoar u toj manjinskoj zajednici.
Mogućnosti obezbeđivanja dodatnih poslaničkih mandata na račun manjina tu se, međutim, ne iscrpljuju: „povlašćeni“ izborni uslovi za pripadnike manjinskih zajednica, kao što je pokazala praksa, lako se zloupotrebe za pravljenje lažnih manjinskih lista, poput Ruske stranke, uz čiju je pomoć Niš ostao u rukama SNS-a.
Izgleda da se u „naprednjačkoj kuharici“ za očuvanje vlasti dosta računa i na usluge Branimira Nestorovića, čija stranka je sprečila pad SNS-a u Beogradu: po svemu sudeći, jedan od uspešnijih promotera antinaučnih stavova ovog puta biće pojačan snagama Narodne stranke koju sada vodi Vladimir Gajić, Pokretom socijalista Aleksandra Vulina i eksplicitnom proruskom orijentacijom koju sada forsira. A ni Bogoljub Karić se ne smiruje, putuje po Srbiji i svašta obećava…
