U trenutku kada Srbijom hara talas požara, pustošeći sve pred sobom, Vlada se bavi „urgentnijim“ stvarima – smenom čelnika Univerziteta u Beogradu sa funkcija u upravnim odborima državnih institucija, čija je delatnost u okviru stručnih kompetencija trojice smenjenih profesora. Naime, 13. avgusta prorektor za međunarodnu saradnju UB Nebojša Bojović razrešen je sa mesta predsednika, a rektor UB Vladan Đokić sa funkcije člana Upravnog odbora Instituta za arhitekturu i urbanizam. Istog dana prorektor za nastavu Dejan Filipović smenjen je sa mesta v. d. predsednika UO Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, čime je čistka za sada kompletirana.
„Njihova smena iznenada, pre isteka mandata i bez jasnog obrazloženja, jedino upućuje na osvetu režima zbog kritike i bunta koji je potekao sa Univerziteta, a koji je podržao nastavni kadar“, ističe za Radar Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zanimljiv je, kaže, i fakat što ta rešenja nije potpisao premijer Đuro Macut, već PPV Siniša Mali, „kome je UB oduzeo titulu doktora nauka zbog plagiranja doktorata“.
„To dodatno upućuje na zaključak da je reč o odmazdi, ali i na to da premijer Macut nije osoba koja realno donosi odluke u Vladi“, Tošković navodi. Pa iako možda drugačije misli, kao kolega „nepodobnih“, to kao premijer nikad ne bi otkrio.
Ovaj potez izvršne vlasti deo je kaznene kampanje prema akademskoj zajednici, započete još marta prošle godine. Tada je pritisak vršen preko kašnjenja i obustave plata nastavnom i drugom osoblju većine fakulteta po Srbiji. Zaostaci su docnije isplaćivani na kašičicu.
Pored finansijskog pritiska, dešavala su se i brojna privođenja istaknutih profesora i asistenata, pod različitim sumnjama. Konkretno, rektor Đokić je lane u aprilu saslušavan u predistražnom postupku po krivičnoj prijavi za navodnu zloupotrebu službenog položaja, koju su protiv njega podneli „Studenti koji žele da uče“. Zatim su u julu, po drugoj krivičnoj prijavi, a po istom osnovu, plus za nesavestan rad u službi, saslušani i prorektori Filipović i Bojović, zajedno sa prorektorkom Zoricom Vujić.
Prorežimski orijentisana glasila spočitavaju Đokiću, Filipoviću i Bojoviću što su „kritikovali državu, a sedeli u njenim upravnim odborima“, svedočeći da je po njihovim kriterijumima slepa poslušnost jedino pravo merilo za učešće u upravljanju državom
Atak na akademsko dostojanstvo bila je i promena normativa za fakultetske nastavnike, kojima je fond radnih sati za naučno istraživanje smanjen za tri četvrtine, u korist nastavne norme, a sve da bi ih država prinudila da prekinu proteste. Sastavni deo linča bilo je i blaćenje po prorežimskim medijima, koje se nastavlja do danas. Pa se rektor Đokić i „njegova banda“ prozivaju za pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, kako ova glasila prenose post šefa poslaničke grupe SNS-a Milenka Jovanova sa mreže Iks. „Ako njegovo upravljanje UB ne proizvodi nikakve posledice (kako tvrde opozicioni mediji), onda bismo na to mesto mogli da stavimo kanarinca“, bio je deo njegovog dezavuišućeg narativa.
Prorežimski orijentisana glasila takođe spočitavaju Đokiću, Filipoviću i Bojoviću što su „kritikovali državu, a sedeli u njenim upravnim odborima“, svedočeći da je slepa poslušnost jedino pravo merilo za učešće u upravljanju državom. Tome treba dodati zakasnelo obrazloženje Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija o rešenju Vlade za smenu Đokića i Bojovića, koju je ono i predložilo, jer su navodno ti profesori „zapostavljali dužnost i zanemarivali interese Republike Srbije zbog političkog delovanja, a na štetu integriteta Instituta“. Kao i uvek, sve se radilo „po zakonu“, a ovog puta i u cilju „zaštite nauke“.
