Prilikom najave ovogodišnjeg 32. Nišville džez festivala prvo ime koje je obećavalo nezaboravno iskustvo bio bi jedan od najvećih živih džez muzičara svih vremena – klarinetista, saksofonista, kompozitor i aranžer Pakito D`Rivera. Kao članovi njegovog trija na Nišvilu nastupili su Pepe Rivero, klavir i Sebastijan Laverde, vibrafon i marimba. Rivera već šest decenija istražuje i kombinuje džez i klasičnu muziku s primesama brazilskih ritmova, rumbe i tanga. Više puta je istakao da mu je cilj da ih učini jedinstvenom celinom.
Sin kubanskog klasičnog saksofoniste Tita Rivere sa sedam godina je već bio svojevrsno čudo od deteta koje je javno nastupalo s francuskom kompanijom Selmer, čije je instrumente njegov otac uvozio na Kubu. S deset godina, Pakito je svirao uz pratnju orkestra Nacionalnog pozorišta Kube i studirao je na Konzervatorijumu u Marijanau. Sa 17 godina bio je jedan od osnivača Kubanskog orkestra moderne muzike i svirao klarinet i saksofon s Nacionalnim simfonijskim orkestrom Kube. Godine 1988, Pakito D’Rivera je bio jedan od osnivača Orkestra Ujedinjenih nacija, benda od 15 članova koji je organizovao lično Dizi Gilespi, kako bi predstavio fuziju latino i karipskih uticaja sa džezom.
Do sada tokom karijere dobio je čak šesnaest Gremi nagrada u različitim kategorijama. U istoriji muzike ostaće zapamćen kao jedini umetnik koji je ikada osvojio Gremi nagrade u kategorijama klasične muzike i latino džeza. Njegovi brojni snimci i diskografija uključuju više od 40 solo albuma. Dok je njegova diskografija posvećena džezu, bi-bapu, brazilskoj muzici i latinoameričkim stilovima uopšte, Pakito se uspešno bavi i klasičnom muzikom – i kao solista na koncertima i snimcima s najznačajnijim svetskim orkestrima i ansamblima. Muzika koju izvode prevashodno je namenjena koncertnim salama, pa je nastup na otvorenom prostoru Niške tvrđave bio doživljaj za sebe i jedno potpuno novo iskustvo.
Odmah posle njihovog nastupa nastupila je jedna od najpoznatijih svetskih disko-fank senzacija – Boni Em. Predvođeni originalnom pevačicom Mejzi Vilijams nastupili su povodom 50 godina od objavljivanja njihovog prvog albuma Take the Heat Off Me. Posle koncerta uručen im je Gran-pri festivala „Šaban Bajramović“ za fuziju džeza s disko muzikom. Ova nagrada predstavlja posthumno priznanje osnivaču sastava Boni Em, nemačkom pevaču i producentu Franku Farijanu. Pamtićemo ga osim po prepoznatljivom vokalu i po vanvremenskim tekstovima koje je napisao za hitove kao što su Daddy Cool, Ma Baker, Belfast, Sunny, Rasputin, Rivers of Babylon, Brown Girl in the Ring, Gotta Go Home. Da je njihova slava neprolazna i da su i danas još uvek aktuelni pokazalo je iznenađujuće veliko prisustvo dece i mladih u prvim redovima ispred bine. Pevali su uglas hitove sa starijim generacijama kojima je Boni Em obeležio mladost i kasne izlaske u diskoteke. Koncert je bio svojevrsni vremeplov i podsećanje na to koliki broj hitova su stvorili tokom karijere i da je disko u kombinaciji s fankom uz mnogo novonastalih pravaca i muzičkih fuzija još uvek veoma vitalan.
Blizu 1.000 izvođača izvelo je različite interpretacije i fuzije fanka s džezom i soulom. Džejms Braun bi uzviknuo I Feel Good
Na vitalnost fanka kroz interpretaciju esid džeza po ko zna već koji put gostujući u Srbiji podsetio nas je engleski bend Inkognito koji je prvo veče nastupio na Tvrđavi u Nišu. Kada smo kod jubileja, pre dvadeset godina na istom mestu Šaban Bajramović je upravo bendu Inkognito uručio tada ustanovljenu nagradu koja nosi njegovo ime rečima: „Dajem ti ovu moju nagradu…“ Pioniri britanskog esid džeza Inkognito od 1979. godine stvaraju muziku kombinujući zvuke klasičnog fanka, soula i džeza. Poznati su po stalno promenljivoj, multinacionalnoj postavi vokala i muzičara – u grupi je sviralo i promenilo se skoro 1.500 članova. Stekli su svetsku popularnost pesmom Always There koju je publika na koncertu jedva dočekala uz pesme Don’t You Worry ’Bout a Thing i Still a Friend of Mine – sve su nastale početkom devedesetih godina. Džin-Pol Munik poznatiji kao Bluey, vođa i osnivač sastava Inkognito, javno je objavio da mu je pre nekoliko godina dijagnostikovana rana faza Parkinsonove bolesti i da uprkos tome nastavlja da radi i nastupa na koncertima. Koncert na Nišvilu je pokazao da su još uvek u dobroj formi i da ih publika svaki put nestrpljivo očekuje.
Melodije s dominantnim primesama fanka svirali su i veličanstveni Kjoto džez masiv hedlajneri treće večeri festivala. S pomenutim Inkognitom osim zvuka spaja ih i saradnja sa legendarnim Džajlsom Pitersonom, koji je prepoznao njihov kvalitet na početku devedesetih godina, što ih je izbacilo u prvi plan klupske scene i klabinga uopšte. Njihov album Message From A New Dawn potvrdio je status benda kao pionira savremenog crossover zvuka, kroz spoj hausa, afrobita, soula i fanka. Publika na Tvrđavi tokom njihovog nastupa je plesala uz zarazan hipnotički ritam. Energija uglavnom statičnih posetilaca Nišvila je prosto oslobođena i to je bio jedan divan prizor spontanosti koji će ostati upamćen.
Nakon Kjoto džez masiv, nastupio je The Amy Winehouse Band, sastavljen od članova originalne postave prerano preminule kontroverzne pevačice Ejmi Vajnhaus. Njen muzički direktor, basista i bliski prijatelj Dejl Dejvis na ovaj način, nakon toliko godina na sceni, odaje počast velikoj umetnici, koja je po mnogima jedan od najboljih ženskih vokala iz Engleske.
Možemo konstatovati da je ovogodišnje 32. izdanje Nišvil džez festivala s blizu 1.000 izvođača na mnogobrojnim scenama obeležio fank u svojim različitim interpretacijama i fuzijama pre svega sa džezom i soulom. Jedan od rodonačelnika fanka Džejms Braun tim povodom kratko bi uzviknuo samo I Feel Good.
