Slučaj Senjak i ubistvo Aleksandra Nešovića Baje za koje se tereti Saša Vuković Boske u restoranu „27“ na Senjaku ogolili su povezanost vlasti sa kriminalom i podele u kriminalno-političkom krilu. Pokazali su i dubinu sukoba u policiji koju je Aleksandar Vučić pretvorio u partijsku vojsku. Smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić preko svojih advokata podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu, onom istom koje je podiglo optužnicu protiv njega. U krivičnoj prijavi, u koju je Radar imao uvid, Milić ukazuje da je tužilaštvo odbacilo najvažnije delove krivične prijave koju su protiv njega potpisali načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala pod UKP-om Boško Sekulović.
Milić upravo njih dvojicu optužuje za zloupotrebu službenog položaja. Tvrdi da su po dogovoru prikupljene dokaze protiv njega prikazali „selektivno, nepotpuno i neistinito“. Podsetimo, u prijavi protiv Milića pisalo je da je prisustvovao ubistvu Nešovića 12. maja u restoranu „27“ i teretio se za pomoć učiniocima posle izvršenog krivičnog dela, za sklanjanje dokaza i za neprijavljivanje zločina. Međutim, VJT je konstatovao da dokazi, pre svega video-snimci nadzornih kamera, upućuju da on nije bio u restoranu u vreme ubistva, pa je prvo odustalo od gonjenja tri pripadnika njegovog obezbeđenja, a zatim su i njega pustili da se brani sa slobode, optuživši ga samo za neprijavljivanje zločina. Upravo Milić u krivičnoj prijavi tvrdi da su video-snimci sigurnosnih kamera bili poznati Kričku i Sekuloviću pre nego što su podneli prijavu protiv njega, da su unapred znali i za nalaze sa baznih stanica mobilne telefonije i da su te dokaze, ali i iskaze drugih osumnjičenih i svedoka selektivno i netačno prikazali u prijavi za Senjak. Cilj im je bio, kako piše u krivičnoj prijavi, da se podrži unapred dogovorena konstrukcija protiv Milića.
Svesno izostavljali dokaze
Zanimljivo je da je u prijavi za Senjak, kojom je bio obuhvaćen Milić, samo kao svedok predložen treći potpisnik, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri UKP-u Marko Zafirović. Nedavno je pripadnik Zafirovićevog obezbeđenja Dragiša Grujić bio uhapšen zbog sumnje da je iznudio novac, o čemu smo pisali u Radaru, a zatim je priveden u VJT, koje sada očito mora da se bavi unutarpolicijskim sukobima. Mnogi u MUP i ova dešavanja vide kao deo unutarpolicijskog sukoba, koji se rasplamsao.
U krivičnoj prijavi koju su podneli Milićevi advokati 30. jula navodi se da su Kričak i Sekulović „propustili da u krivičnu prijavu (15. maja) i njenu dopunu (16. maja) unesu dokaze koji su im bili poznati, uključujući snimke video-nadzora, podatke o baznim stanicama i drugi materijal od značaja za ocenu postojanja osnovane sumnje“. Tezu da su selektivno prikazivali dokaze potkrepili su navodima da su svesno izostavljali one koji nisu potvrđivali „tvrdnje iz krivične prijave i njene dopune“. Kao primer uzeli su iskaze da je Milić telefonom pozvao Nešovića, da su vodili raspravu pred trećim licem, pa je Nešović onda došao u restoran „27“, da je šef beogradske policije bio prisutan za istim stolom kada su u žrtvu pucali Saša Vuković i Mario S. Milićevi advokati međutim tvrde da su pripadnici UKP 14. maja, dan pre podnošenja prijave i hapšenja Milića, oduzeli tri hard diska sa snimcima sigurnosnih kamera u zgradi gde on stanuje. Prilikom oduzimanja pripadnici UKP-a su zajedno sa B. I., profesionalnim upravnikom zgrade u kojoj Milić živi, pregledali snimke. Videli su vreme kada Milić dolazi, što je, kako je kasnije i tužilaštvo zaključilo, bilo pre ubistva Nešovića. Zbog toga je upravnik zgrade koji je i potpisao potvrdu o oduzetim hard diskovima sa snimcima, u Milićevoj prijavi predložen za svedoka u postupku protiv Krička i Sekulovića.
U Milićevoj prijavi piše da su Kričak i Sekulović unapred znali i za nalaze sa baznih stanica mobilne telefonije i da su iskaze drugih osumnjičenih i svedoka selektivno i netačno prikazali u prijavi za Senjak
U prilog dokazima sa kamera u Milićevoj prijavi se podseća da je on odmah 15. maja, kada je saslušavan prvo kao građanin, tražio da se uzmu snimci sa sigurnosnih kamera. Takođe se naglašava da je Kričku i Sekuloviću bilo poznato, pre nego što su okrivili Milića, kada je Nešović dolazio, zatim odlazio i ponovo došao u restoran „27“, jer su uzeli snimke video-nadzora i sa njegove zgrade.
Milićevi advokati podsećaju i da je još 13. maja njegov komšija i kum ubijenog Nešovića N. M. saslušan u UKP u svojstvu građanina. I on im je ispričao da se oko 23 časa čuo sa Nešovićem, koji mu je tada rekao da je napustio restoran. O tome je i u tužilaštvu detaljno svedočio. Opisao je šta je pričao sa Nešovićem, da je proverio vremena i zaključio da Milić nije bio u restoranu u vreme ubistva, kada se Nešović drugi put vratio. U prijavi protiv Krička i Sekulovića piše da je Milićev komšija i policiji naknadno predao hronologiju događaja prema podacima iz svog telefona, sa minutažom kad se čuo sa Nešovićem, a kada sa Milićem. To je suprotno tvrdnjama iz krivične prijave protiv Milića da se on lično čuo sa Nešovićem i da ga je „namamio“.
Pritisak na svedoke i fizičko nasilje
Milićevi advokati su decidirani da su Kričku i Sekuloviću bile poznate sve ove činjenice, ali da ih nisu uneli u prijavu. Naprotiv, netačno su citirali ovog svedoka. A, kako tvrde, vršili su i pritisak na svedoke jer su policajci tri puta saslušavali Milićevog komšiju N. M. iako je odmah odgovorio na sva pitanja. Jednom su čak po njega došli maskirani policijski službenici da ga privedu na informativni razgovor. I on je predložen da bude svedok u postupku protiv Krička i Sekulovića.
Indikativno je, prema navodima prijave, da su Kričak i Sekulović znali registarske oznake dva službena automobila koje su koristili Milić i njegovo obezbeđenje tog 12. maja, jer su ta vozila bila privremeno oduzeta, ali njihove oznake nisu uneli u prijavu. Kričak i Sekulović su uz prijavu protiv Milića predali snimke video- nadzora u blizini restorana „27“, ali „dokazni materijal nisu prikazali u skladu sa njegovom stvarnom sadržinom“. U njihovoj prijavi protiv Milića nisu navodili kome tačno pripadaju vozila snimljena u blizini restorana „27“ niti u koje vreme su snimljena, iako su te podatke imali. Kričak i Sekulović se terete da su im svi ovi podaci bili poznati pre sačinjavanja prijave protiv Milića, ali da je UKP tek više od mesec dana kasnije predao VJT-u prostorno-vremensku analizu, nakon čega je ovo tužilaštvo odbacilo veći deo krivične prijave protiv bivšeg šefa beogradske policije.
U Milićevoj prijavi posebno se obraća pažnja na iskaze formalnog vlasnika restorana „27“ Nenada L. i konobara Vuka Š. i Petra U., koji su sada optuženi za pomoć učiniocima krivičnog dela. I njih je predložio za svedoke u postupku protiv Krička i Sekulovića. Podseća se da se u prijavi koju su potpisali Kričak i Sekulović navodi da je konobar Vuk rekao na saslušanju u policiji da su Milić i Saša Vuković bili u restoranu kada je Nešović ušao. Međutim, dodaje se da su izostavljeni bitni delovi iskaza konobara Vuka da je Nešović brzo izašao i da je zatim Milić izašao iz restorana, a da je poslednji izašao Vuković. To potpisnicima prijave protiv Krička i Sekulovića govori da su selektivno prikazali iskaz konobara Vuka. I ne samo to, posebno se u Milićevoj prijavi govori o policijskom nasilju prilikom saslušanja, što može govoriti o iznuđivanju iskaza. Nenad L. i dvojica konobara tvrdili su u tužilaštvu da su ih u policiji tukli, a da je formalni vlasnik restorana među njima video Marka Krička, koji mu se, kako je tvrdio, predstavio dok ga je tukao. Kao primer kako se krivotvore iskazi naveli su da je u prijavi Krička i Sekulovića pisalo da je konobar Vuk u neformalnom razgovoru rekao da je Saša Vuković ubio Nešovića, ali da to nije hteo da ponovi zvanično iz straha od odmazde. Međutim, konobar je u tužilaštvu rekao da nije hteo da potpiše izjavu koju su mu dali zato što se nije slagao sa njenom sadržinom, a ne zato što je bio u strahu od izvršioca krivičnih dela, te da su ga zbog toga tukli u policiji. Podsećaju i na izjavu konobara Petra U. da su ga tukli u policiji kada su ga priveli na informativni razgovor, a da su ga zatim primorali da potpiše izjavu koju su mu dali i to dok nije bio prisutan njegov advokat. I na izjavu formalnog vlasnika restorana Nenada L. koji je prepoznao Krička kao policajca koji mu je naneo povrede konstatovane u tužilaštvu. U Milićevoj krivičnoj prijavi protiv Krička zaključuje se da je načelnik UKP-a lično učestvovao u iznuđivanju izjave.
U dopunjenoj Kričkovoj prijavi je dodato da su „osumnjičeni uklanjali tragove izvršenja krivičnog dela i neprijavljivanjem omogućili sklanjanje tela“, što se odnosilo i na Milića, a da za to, kako Milićevi advokati pišu, nije ponuđen nijedan dokaz
„Podudarnost ovih iskaza u pogledu mesta, načina i cilja postupanja predstavlja značajnu indiciju da se nije radilo o izolovanom prekoračenju ovlašćenja prema jednom licu, već o primeni fizičke sile, zastrašivanja i prinude prema većem broju lica u cilju pribavljanja izjava i službenih beleški određene sadržine“, navodi se u prijavi koju su u ime Milića podneli njegovi advokati.
Inače, VJT u Beogradu prosledio je Trećem osnovnom tužilaštvu navode Nenada L., dvojice konobara i još jedne osumnjičene žene u slučaju Senjak da su zlostavljani i mučeni u policiji.
U Milićevoj prijavi se navodi i da je u prijavi koju su potpisali Kričak i Sekulović izostavljeno da su neki svedoci u svojim iskazima navodili da je šef beogradske policije napustio restoran ranije, a da su pojedina svedočenja preneta drugačije od onoga što su zaista svedoci govorili.
Izmenjeno vreme zločina
Posebno se ističe da je Milić dan nakon ubistva Nešovića – 13. maja – sačinio službenu belešku, da je zatim ostao pri istim navodima, kada je prvo saslušan kao građanin na informativnom razgovoru, a zatim kao osumnjičeni. Podseća se da je tražio da se on i trojica pripadnika njegovog obezbeđenja, koji su bili osumnjičeni i uhapšeni dan pre njega, poligrafski ispitaju. U Milićevoj prijavi se tvrdi da su trojica pripadnika njegovog obezbeđenja prvo saslušani na informativnom razgovoru, ali da se u spisima predmeta ne nalaze službene beleške o tome. Zaključuje se povodom toga da sadržina njihovih iskaza „nije potkrepljivala činjeničnu konstrukciju koja je dva dana kasnije uneta u krivičnu prijavu zbog čega nije dokumentovana na način na koji se dokumentuju druga prikupljena obaveštenja“.
Posebno je značajno, kako se navodi u Milićevoj prijavi, što su Kričak i Sekulović bili upoznati sa prisluškivanjima koje je odobrilo Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud). Te se podseća da je u prijavi navedeno da je Milić sa Nešovićem direktno razgovarao, kao i da je sa Sašam Vukovićem, optuženim za ubistvo, dogovarao njegov dolazak. Međutim, konstatuje se u Milićevoj prijavi da takva komunikacija uopšte nije postojala, jer nije predata uz prijavu, ni kasnije. „Da je takva komunikacija postojala nesumnjivo bi bila navedena u krivičnoj prijavi kao jedan od njenih najznačajnijih dokaza“, zaključuje se u Milićevoj prijavi. S druge strane navodi se da su presretnuti razgovori korišćeni samo u delu protiv optuženog Marija S. i razgovora supružnika Saše i Danke Vuković, a i da se u toj komunikaciji ni u čemu ne tereti Milić.
Za dopunu krivične prijave koju su Kričak i Sekulović potpisali i predali 16. maja navodi se u Milićevoj prijavi da je izmenjeno vreme kada su počinjena krivična dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret. U prvobitnoj prijavi stajalo je da su počinjena od 23. do 23.30 časova, a zatim je promenjeno od 22.30 do 23.30. Ocenjuje se da je vreme promenjeno, a da nije dostavljen nijedan novi dokaz koji bi na to ukazivao. Inače, tužilaštvo je prihvatilo da je Nešović ubijen oko 23.30, a promena vremena u dopunjenoj krivičnoj prijavi značila bi da je Milić bio prisutan u vreme ubistva, što je tužilaštvo odbacilo.
Tvrdnju da su selektivno prikazivali dokaze potkrepili su navodima da su svesno izostavljali one koji nisu potvrđivali „tvrdnje iz krivične prijave i njene dopune“
Takođe je u dopunjenoj Kričkovoj prijavi dodato da su „osumnjičeni uklanjali tragove izvršenja krivičnog dela i neprijavljivanjem omogućili sklanjanje tela“, što se odnosilo i na Milića, a da za to, kako Milićevi advokati pišu, nije ponuđen nijedan dokaz.
„Izmena sadržine krivične prijave bez ijednog novog dokaza ukazuje da su činjenice prilagođavane već formiranoj konstrukciji događaja, a ne da su proizlazile iz rezultata predistražnog postupka“, navodi se u Milićevoj prijavi. Dodaje se da iako su pretresani stanovi, skidani podaci sa mobilnih telefona, vršena razna forenzička ispitivanja, saslušavani svedoci, dovođeni svedoci na prepoznavanje osumnjičenih, nakon podnošenja krivične prijave i njene dopune nije ponuđen nijedan dokaz koji bi potkrepio navode da je Milić bio prisutan u vreme ubistva Nešovića, da je sklanjao tragove i pomagao izvršiocima da sklone telo.
„Naknadno dostavljeni i izvedeni dokazi, uključujući prostorno-vremensku analizu, podatke o baznim stanicama i video-snimke, ne samo da nisu potvrdili navode iz krivične prijave, već su, naprotiv, doveli do njenog odbacivanja… Iz prethodno izloženih činjenica proizlazi da su prijavljeni (Kričak i Sekulović) bili neposredno upoznati sa stvarnom sadržinom prikupljenih obaveštenja, službenih beleški, rezultatima pregleda video-nadzora, podacima pribavljenim tokom predistražnog postupka. Stoga se ne mogu prihvatiti eventualni navodi da su činjenični opis krivične prijave zasnovali na pogrešnoj pravnoj oceni ili da su ocenu postojanja osnova pravne sumnje prepustili isključivo javnom tužiocu… Bili su dužni da javnom tužiocu dostave istinito, potpuno objektivno prikazan materijal koji su sami prikupili, a ne činjenični opis koji ne odgovara njegovoj stvarnoj sadržini“, piše u Milićevoj prijavi.
Istorija sukoba Milića i Krička
Za Marka Krička se navodi da je posebno odgovoran kao rukovodilac i da on nije samo puki prenosilac navoda koje su drugi sačinili, već da je svojim potpisom na prijavi i dopuni potvrdio da je upoznat sa sadržinom.
„Opisanim postupanjem postoji osnov sumnje da su prijavljeni (Kričak i Sekulović) nevršenjem službene dužnosti i prekoračenjem službenih ovlašćenja, postupajući suprotno odredbama Zakona o policiji, Zakonika o krivičnom postupku (navode se odredbe i članovi zakona) i Kodeksa policijske etike oštećenom Veselinu Miliću naneli tešku povredu njegovih prava… Pored navedenog postoji osnov sumnje da prijavljeni nisu postupali isključivo u okviru svojih službenih ovlašćenja, već iz ličnih pobuda, odnosno sa ličnim motivom, znanim samo njima, da svojim nezakonitim postupanjem dovedu do diskreditacije Veselina Milića i njegovog udaljenja s dužnosti načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Takav lični motiv je predstavljao jedan od razloga za preduzimanje opisanih nezakonitih radnji“, zaključuje se u Milićevoj krivičnoj prijavi uz koju je VJT dostavljena i dokumentacija za koju se navodi da potkrepljuje njene navode.
Pitanje je da li je izabran dobar način za obračun, jer je Milić sada uzvratio udarac. A poznato je da je on ključar mnogih Vučićevih tajni. Ako ne bude nagodbi sukob Kričak – Milić može otvoriti tu Pandorinu kutiju
Milić je bio čovek od poverenja Aleksandra Vučića kao šef beogradske policije od septembra 2013. do avgusta 2018, zatim njegov savetnik, a od novembra 2020. do dana hapšenja 15. maja 2026. opet šef policije glavnog grada, što je praktično treća pozicija u MUP-u iza direktora i načelnika UKP-a. Vučić ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Istorija sukoba Milića i Krička počinje još 2020. Tada je Milić ponovo postavljen za načelnika beogradske policije i jedna od prvih odluka bila je smena Krička. Odnosi moći među njima su promenjeni nakon što je vlast odlučila da se sa studentima i građanima koji protestuju obračuna nasiljem, u čemu se istakla JZO kojom je tada komandovao Kričak. Poznati su i različiti pristupi Milića i Krička prema najvećem protestu u Srbiji 15. marta 2025. Prvi se protivi upotrebi sile, a drugi je insistirao da se demonstranti napadnu. Odnosi moći njih dvojice su definitivno promenjeni kada je Kričak, koji je ranije bio diler automobila, postavljen za šefa UKP-a. Ne budimo naivni, u obračun sa Milićem nije mogao da krene bez odobrenja iz vrha vlasti. Pitanje je da li je izabran dobar način za obračun, jer je Milić sada uzvratio udarac. A poznato je da je on ključar mnogih Vučićevih tajni. Ako ne bude nagodbi, sukob Kričak – Milić može otvoriti tu Pandorinu kutiju.
