Čim nam je tužilac Miodrag Marković najavio da će krivično goniti bar pola miliona ljudi jer su izmišljajući da je upotrebljen neki zvučni top hteli da ubiju i predsednika i Srbiju, Milenko Jovanov je uzvratio – malo je. Najavio je još širu istragu od Markovićeve, pa je na spisak pridodao opozicione poslanike, „lažne analitičare“ i jednu veoma široku kategoriju koju je nazvao „različitim likovima“. Takođe je objasnio metod po kom će raditi, bez preciziranja da li će to uraditi on lično, Skupština ili VJT u Beogradu, rečima: „Onda ćemo da pratimo trag novca, da vidimo ko je tu pesmu u toj kafani naručio da se peva i ko je platio da se ta pesma peva.“ I poentirao: „Teroristička banda koja je u vašim kancelarijama htela i planirala ubistva ljudi 15. marta u Beogradu, a ja samo hoću da vam kažem sledeće – nisam siguran da će vaša voljena susjedna Hrvatska imati dovoljno kapaciteta da vas sve primi kad krenete u bežaniju.“
Saslušanja bez pravnog osnova
Znači li to da nova naprednjačka parola „Ujedinjena Srbija“, podrazumeva hapšenje i progon svih neistomišljenika, pa čak i izbegličke kolone kao iz Avganistana ukoliko Hrvatska postane pretesna? Nikako, uzvratio je Aleksandar Vučić između dva pokušaja atentata na njega i njegovu porodicu, i pojasnio: „Ova priča ‘jao, i sad će sve da nas pohapse‘. Neće. Pozvan je Radić da da izjavu. Biće pozvani svi da daju izjavu, ništa posebno. Nego oni vole da se igraju tih igara self viktimizacije ili da su uvek žrtve, mučenici i ne znam ni ja šta sve. Dakle, dajte izjavu i objasnite gde je bio zvučni top. Samo nemojte da dajete političke izjave.“
Teško da se tvrdnje vojnog analitičara Aleksandra Radića mogu nazvati „političkim“ jer je kao dokaz i pre saslušanja izneo podatak da su stanovnici šatorskog naselja imali kišobrane sa oznakom Faradej, od materijala koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa. I nije samo saslušavan, kako je to nežno opisao predsednik, već je izvršen pretres i zaplena kompjutera, a provladini tabloidi su objavljivali snimke praćenja njegove porodice. „Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak 23. juna TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo“, naveo je Radić.
Saslušavajući nas oni pokušavaju da zastraše svakog, jer se kod ljudi stvara reakcija – ako mogu advokate i javne ličnosti da vuku po blatu, šta tek nama mogu da urade
Aleksandar Olenik
Pa, pozvani su i drugi da daju izjavu. Recimo, urednik portala Srbin.info Dejan Zlatanović jer je za upotrebu zvučnog topa optužio Vučića i Ivicu Dačića, ali i glavni urednik agencije Beta Vojkan Kostić iz ne baš jasnih razloga, ako to što je pio kafu sa Radićem nije baš sumnjiva radnja. Ipak, davanje iskaza advokata Aleksandar Olenika je za rubriku „verovali ili ne“, s obzirom na to da je pozvan u UKP zbog podataka koje je iznosio, iako se sve što zna već nalazi u predmetu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, zajedno sa dokumentacijom koju je podneo u ime svojih klijenata.
Ako je VJT bilo zainteresovao da čuje šta on zna bilo je dovoljno da pročita predmet, ali je očito u pitanju bilo zastrašivanje a ne prikupljanje informacija. Jer tužilaštvo nije angažovalo samo policiju da bez pravne osnove saslušava advokata oštećenih, već i Informer koji je „izveštavao“ o njegovom „strahu i uznemirenju“, uz prigodne konstrukcije kreirane za IQ njihovih čitalaca: „Olenik nije čak smeo ni sam da se pojavi u UKP-u već je sa sobom poveo i pratnju, starijeg muškarca za kojeg se veruje da mu je advokat!“
Na pitanje Radara da li će i on slediti predlog Jovanova da ode iz zemlje, Olenik odgovara da sigurno neće, ali da će podneti krivičnu prijavu protiv tužioca Markovića zbog svega što je izgovorio u medijima i zbog postupaka koje preduzima bez pravnog osnova. A što se zastrašivanja tiče, kaže: „Saslušavajući nas oni pokušavaju da zastraše svakog, jer se kod ljudi stvara reakcija – ako mogu advokate i javne ličnosti da vuku po blatu, šta tek nama mogu da urade. Recimo, Vučić je na mitingu citirao delove moje izjave date u policiji, iako u njima nema ništa novo, sve to sam već deset puta javno rekao, ali je valjda želeo da mi pošalje poruku da on čita izveštaje policije i da mu ih tužilaštvo dostavlja. Ali nije zastrašivanje jedini cilj, potrebna im je priča za skretanje pažnje sa medijski bitnih tema: kriminalnih ubistava, slučaja Milića, pojave novog svedoka… Takođe i kontraofanziva da bi se sprečio daljnji pad podrške, nakon što su istraživanja javnog mnjenja pokazala da su im mnogi birači okrenuli leđa nakon zvučnog topa.“
Režimsko ismevanje
Nema sumnje da su se okolnosti promenile od 15. marta 2025, baš kao i narativ naprednjaka. Iako dosledno tvrde da zvučnog topa nije bilo, danas su uvereni da je simulacija da ga ima mesecima unapred smišljana (100.000 ljudi koji se međusobno ne poznaje su negde uvežbali slet, a tajne službe ih nisu videle) da ciljem da se „dehumanizuje Aleksandar Vučić“, predstavi kao „monstrum“ i da se stvori „atmosfera za građanski rat“. Međutim, pre godinu i po dana to nisu tako ozbiljno shvatali već su ismejavali sve koji su tvrdili da je upotrebljen, čak i rezoluciju Evropskog parlamenta.
Objašnjavajući da je Ursula njihova a Picula blokaderski i da u tom rasporedu snaga Evropska komisija baca u đubre takve rezolucije, Ana Brnabić je rekla: „U toj rezoluciji EP se pominje i zvučni top. U trenutku kada su pomenuli nepostojeći zvučni top, koji niko nije video, niko ga nije čuo, a šalje nečujne zvuke koji idu cik-cak i preskaču Ćacilend, od tog trenutka je za svaku pristojnu i normalnu osobu, koja drži do sebe, ta rezolucija postala nebitna, irelevantna i na nivou komšijskog trača.“ A onda je posavetovala opoziciju da „trči dok još ima vremena“ da u nju ubaci i amandman o pčelama. Za one koji nisu baš najbolje shvatili, Jovanov je upriličio pojašnjenje: „Koristili smo protiv opozicije u poslednja tri meseca zvučni top, pčele i retrovizor. To su tri vrlo važna alata kojima smo mi radili na dezavuisanju opozicije. Mislim da su se pčele dosad najbolje pokazale.“
Nejasno je zašto onda nisu izvučene pčele za novi talas okršaja sa sopstvenim narodom, već zvučni top. Čak je Vučić u trenutku zanosa i najave da revanšizma ne sme da bude i da hoće „sve zajedno pod istim krovom“ ničim neizazvan uskliknuo na mitingu: „Kažu bolela ga noga i srce, od zvučnog topa ne bole ni srce ni noga, lažovi pokvareni.“
Postoje lekari poput Nikole Vojvodića koji je i pored direktive vlasti izjavio da je u neurološkoj ambulanti Kliničkog centra tokom prva 24 sata pregledan 41 pacijent sa istovetnim simptomima koji mogu biti posledica zvučnog udara
E, tu već dolazimo do jedine konstante u režimskom viđenju zvučnog topa – njihovom medicinskom tumačenju posledica. Prva se proslavila Ana Brnabić pitanjem zašto se niko nije uhvatio za uši (samo je nedostajalo da upita i zašto nisu zatvorili oči da ne vide ono što ih je uplašilo), a onda se to neobično dopalo Vučiću pa je mesecima ponavljao istu foru da je zvučni top „našao čulo sluha kod ljudi negde u visini kolena“. Da bi i struka rekla svoje postarao se Zlatibor Lončar koji je izjavio da se u takvim situacijama ljudi hvataju za uši i saginju, imaju mučninu i povraćaju, a da nijedan pacijent nije povraćao u Urgentnom centru. I da su se ljudi sa simptomima pojavili tek kada ih je neko naučio šta treba da „recituju“. Završnu medicinsku reč je u parlamentu prošle nedelje dao pravnik Jovanov: „Kada se upotrebi zvučni top, istog trenutka na licu mesta curi krv iz ušiju, potpuna dezorijentisanost, sve moguće smetnje koje mogu da se dese, dešavaju se ne nekoliko sati posle, ne nekoliko dana posle, nego istog momenta. Toga nije bilo.“
Zvuči pomalo kontradiktorno u odnosu na aktuelnu tvrdnju VJT da se radi o ozbiljnoj terorističkoj organizaciji koja je počela pripreme još u januaru i uspela da do te mere istrenira narod da odglumi paniku da u to poveruje i Međunarodni sud za ljudska prava, a da je učenje „simulacija zdravstvenih tegoba“ odložila za dan nakon čitave akcije. I nadasve zvuči neistinito jer postoje lekari poput dr Nikole Vojvodića koji je i pored direktive vlasti izjavio je da je u neurološkoj ambulanti Kliničkog centra tokom prva 24 sata pregledan 41 pacijent sa istovetnim simptomima koji mogu biti posledica zvučnog udara.
Koristili smo protiv opozicije u poslednja tri meseca zvučni top, pčele i retrovizor. Mislim da su se pčele dosad najbolje pokazale
Milenko Jovanov
Imajući u vidu da nekoliko dana niko nije saslušavan, postavlja se pitanje da li je čak i vlast kakvu imamo shvatila da je zajahala na pogrešnu temu?
„Nezahvalno je prognozirati, ali mislim da će odustati jer je njima bitnija medijska poruka koju šalju svojim biračima od pravnog postupka. Trenutno imamo postupak pred Prvim osnovnim tužilaštvom protiv onih koji su naredili upotrebu zvučnog oružja i kao dokaz svedočenje više stotina žrtava, a paralelno sa tim imamo postupak pred VJT gde su žrtve okrivljene zbog laganja i simuliranja. Ne mogu istovremeno da postoje ta dva postupka i po zakonu bi Zagorka Dolovac morala da to preseče i da izda obavezno uputstvo u kom se kaže koji postupak se prekida a koji nastavlja. Naravno, ona to niti može, niti hoće u ovom trenutku. Ali ne verujem da postoji pravna mogućnost da se išta uradi protiv žrtava, koliko god Marković i Stefanović to pokušavali, jer čak ni u ovakvom pravosuđu kao što je naše ne vidim sudiju koji bi prihvatio optužnicu da je sve to simuliranje“, kaže Olenik.
A ako je vlasti stvarno do istine možda bi bio trenutak da prihvati ponudu Ujedinjenih nacija da sprovede nezavisnu istragu – deluje malo civilizovanije od hapšenja ili progona sopstvenih građana.
