Parlamentarni izbori u Jermeniji, održani 7. juna, doneli su dvosmislen ishod: aktuelni premijer Nikol Pašinjan i njegova stranka Građanski dogovor osvojili su nešto manje od 50 odsto glasova, ali će imati stabilnu većinu da samostalno formiraju vladu. Međutim, Pašinjanu je izmakla dvotrećinska većina u parlamentu, neophodna za ustavne promene i ostvarivanje njegove vizije o „četvrtoj republici“ – sveobuhvatnom planu reforme državnog sistema, kao i sprovođenja sporazuma zaključenog sa pretećim susedom, Azerbejdžanom.
Pašinjanov glavni rival koji je uživao podršku Kremlja, rusko-jermenski oligarh Samvel Karapetjan sa svojom Snažnom Jermenijom, dobio je oko 23 odsto glasova i čini glavnu opozicionu silu u zemlji. Karapetjan je doskora držao monopol nad distribucijom električne energije u zemlji, pre nego što mu je imovina nacionalizovana, a poseduje i pozamašan biznis u samoj Rusiji.
Bez obzira na neskriveno mešanje Rusije u tok predizborne kampanje, Kremlj je kao ostvariv cilj zacrtao upravo osujećivanje mogućnosti korenitih promena u Jermeniji
Na trećem mestu, sa 10 procenata osvojenih glasova, završio je Savez Jermenija Roberta Kočarjana, bivšeg predsednika kako Jermenije, tako i izgubljenog Nagorno-Karabaha, jermenskog pandana Republike Srpske Krajine. Kočarjan je takođe proruski orijentisan, a po ideologiji ratoborni nacionalista.
Bačeno 17 odsto glasova, mnoge liste ostale ispod cenzusa
Jedinu nedoumicu u vezi s rezultatima glasanja predstavlja Prosperitetna Jermenija oligarha Gagika Carukjana, koja je po preliminarnim rezultatima državne izborne komisije blizu cenzusa od četiri odsto, ali ga nije prošla. Carukjan je jedan od najbogatijih ljudi u državi, desni populista, takođe povezan sa Rusijom. Čak i pod uslovom da njegova stranka preskoči izborni prag to neće promeniti suštinu rezultata izbora: Pašinjan formira vladu bez potrebe za koalicijom, ali je onemogućen da sprovede fundamentalne reforme.
Bačeno je oko 17 odsto glasova, budući da je u utakmici učestvovao veliki broj partija koje su ostale ispod izbornog praga. Ta činjenica je i pružila Pašinjanu komfornu natpolovičnu većinu mandata, iako je njegova partija osvojila manje od polovine glasova izašlih birača. Izlaznost je bila visoka za jermenske prilike, na čijem biračkom spisku, kao i na srpskom, prebiva veliki broj ljudi koji tu više ne živi. Iznosila je oko 59 odsto, za 10 procentnih poena više nego u prethodnom izbornom ciklusu 2021.
Kao preduslov za normalizaciju odnosa, autoritarni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev insistira na izbacivanju Nagorno-Karabaha iz preambule jermenskog ustava
Bez obzira na neskriveno mešanje Rusije u tok predizborne kampanje, uz sve pretnje i sankcione mere, Kremlj je kao ostvariv cilj zacrtao upravo osujećivanje mogućnosti korenitih promena u Jermeniji, dok se zbacivanju Pašinjana sa vlasti u ovom ciklusu nije mogao nadati. Moskva je u tolikoj meri gromoglasno intervenisala u Jermeniji da je spoljnim (a neupućenim) posmatračima ceo sukob izgledao kao da se na Južnom Kavkazu direktno sukobljavaju Rusija i Evropa, dok je sam Pašinjan reformski populista, primoran da balansira između ova dva pola.
Osim toga, Pašinjan nije u mogućnosti da napravi potpuni zaokret prema Zapadu ukoliko prethodno ne uskladi odnose s Azerbejdžanom i Turskom. Geografski položaj Jermenije je znatno složeniji od srpskog, iako su obe nacije opterećene ponižavajućim vojnim i političkim porazima u posthladnoratovskoj epohi, te je državi neophodan most ka Zapadu, a situaciju dodatno otežava proruski režim u Gruziji.
Moskva je u tolikoj meri gromoglasno intervenisala u Jermeniji da je neupućenim posmatračima ceo sukob izgledao kao da se na Južnom Kavkazu direktno sukobljavaju Rusija i Evropa
Jedan od zahteva dominantnijeg Azerbejdžana je izbacivanje Karabaha iz preambule jermenskog ustava, koja, kao i svaka preambula, nema zakonsku težinu, o čemu je odlučio i jermenski Ustavni sud. Bez dvotrećinske većine u parlamentu Pašinjan ne može uneti izmene u ustavni akt. Jedino što mu je na raspolaganju jeste da raspiše referendum po tom pitanju i predloži novi nacrt ustava. Naruku Pašinjanu ide dužina parlamentarnog mandata od čak pet godina. Tokom tolikog perioda spoljnopolitičke okolnosti se mogu značajno promeniti, naročito u turbulentnom periodu kakav je aktuelni.
Senka Nagorno-Karabaha i sličnosti sa Srbijom
Osam godina je reformista Pašinjan na mestu predsednika vlade, bio je to i kada su neposlušne vlasti Nagorno-Karabaha izgubile rat 2020. i predale veći deo teritorije Azerbejdžanu, zadržavši ostatak uz garanciju prisustva ruskih mirovnih snaga, koje su navrat-nanos napustile položaje prvom sledećom prilikom 2023, nakon čega je usledio egzodus jermenskog stanovništva u maticu.
U međuvremenu, azerbejdžanske snage su izvele upade na samu jermensku teritoriju, a ruska Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti – čiji četvrti član eksplicitno obavezuje članice na vojnu pomoć pri ugrožavanju teritorijalnog integriteta – odgovorila je nudeći isključivo „posmatračku misiju“. Taj sramni odgovor naveo je Jerevan da zamrzne učešće u organizaciji i koriguje spoljnopolitički kurs.
Nakon zatvaranja karabahskog pitanja jednostrano oslanjanje na Rusiju izgubilo je svaki smisao. Od tada Kremlj, koji je ionako sa podozrenjem posmatrao Pašinjana jer nije oligarh koga je lako potkupiti, krenuo je neskriveno da podržava tajkunske i nacionalističke snage unutar Jermenije.
Najveća opozicija, sa oko 23 odsto glasova, biće Snažna Jermenija oligarha Samvela Karapetjana, koji je uživao podršku Kremlja i pre nego što mu je imovina nacionalizovana držao je monopol nad distribucijom električne energije u zemlji
Pašinjan je žovijalan tip, nikako dogmata. Snima samoironične klipove za društvene mreže, s Emanuelom Makronom izvodi šansone Šarla Aznavura, Jermenina po nacionalnosti. Ne posipa se pepelom i ne lamentira do nebesa zbog istorijskih poraza za koje su krive nacionalističke snage koje nisu želele kompromis oko Karabaha, to jest odbile su njihovu verziju plana Z-4 i dovele do egzodusa svoje sabraće. Opažaju se znatne sličnosti sa Srbijom, koja je dosad jedino u liku Zorana Đinđića imala sličnog pragmatistu koji je, nažalost neuspešno, pokušao da stavi zemlju na noge nakon mučnih poraza i pokrene je unapred. Pašinjanu, pored svih prepreka, bolje ide nego nekadašnjem srpskom premijeru.
Igrom sudbine, dok Moskva pokušava da podrije Pašinjana, masovni upliv ruskih građana i kapitala posle Putinove invazije na Ukrajinu doneo je rekordni rast BDP-a i stavio vladi nove resurse na raspolaganje. Ipak, Rusija zadržava poziciju dominantnog ekonomskog partnera Jermenije, što je primarno uslovljeno visokim obimom robnotrgovinske razmene, velikim prilivom doznaka jermenskih migranata i ključnom ulogom Moskve u održavanju nuklearne i energetske infrastrukture zemlje. Reč je o dubokoj ekonomskoj zavisnosti, determinisanoj geografskim položajem, koja obavezuje svaku buduću vlast u Jerevanu na izgradnju funkcionalnih odnosa sa Kremljom.
Opozicija opterećena korupcionim nasleđem bivših predsednika
S druge strane, jermenska opozicija ostaje marginalizovana, opterećena nasleđem nepopularnih bivših predsednika Roberta Kočarjana i Serža Sargsjana. Oni i dalje simbolizuju razdoblje korupcije, kada je savez sa Moskvom tretiran kao jedina spoljnopolitička opcija. Podsećanja radi, Sargsjan je 2013, pod direktnim pritiskom Kremlja, naglo odustao od već usaglašenog Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, preusmerivši Jermeniju ka članstvu u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.
Ključno pitanje proteklih izbora odnosi se na način na koji će Pašinjan iskoristiti obnovljeni mandat. U avgustu 2025. u Beloj kući parafiran je mirovni sporazum između Jermenije i Azerbejdžana, kao i nacrt projekta TRIPP, železničkog koridora dužine 43 kilometra koji prolazi kroz južnu Jermeniju prema azerbejdžanskoj eksklavi Nahčivan. Međutim, autoritarni predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, insistira na prethodnoj izmeni jermenskog ustava. Dodatni izazov predstavlja pozicija Moskve, kojoj je zamrznuti konflikt između Jermenije i Azerbejdžana decenijama služio kao jedna od ključnih poluga uticaja u regionu.
Jermenija ne predstavlja ni novu Moldaviju, ni novu Finsku, ali bi mogla zauzeti poziciju između ova dva modela, pod uslovom da projekat TRIPP pređe iz faze planiranja u fazu realizacije i da zapadni partneri zadrže svoju pažnju na regionu Južnog Kavkaza i pošto se prašina slegne.
