Prošlo je vreme u kome je Evropa energente kupovala od Rusije, proizvodne pogone selila u Kinu, a za bezbednost se oslanjala na Sjedinjene Države. Evropska unija nije večna i glave bi lako mogli da joj dođu Vladimir Putin, Si Đinping, Donald Tramp ili vlastite populističke stranke.
To je upozorenje koje je francuski predsednik Emanuel Makron 25. aprila izneo u istupu na Sorboni. S mnogo stila – i naširoko – pozvao je na buđenje građane Francuske, ali i čitave Evrope. Nije preterivanje reći da su evropska bezbednost, prosperitet i kultura u opasnosti.
S entuzijazmom konvertita Makron sada tvrdi da ulog u Ukrajini nije samo budućnost Ukrajinaca, već i budućnost Evrope: „Conditio sine qua non naše bezbednosti jeste da Rusija ne pobedi u agresivnom ratu koji vodi protiv Ukrajine. To je imperativ.“. Iako je američki Kongres konačno usvojio paket dodatne pomoći Ukrajini (kao i Izraelu i Tajvanu), Evropljani moraju da budu svesni, kazao je, da SAD imaju samo dva prioriteta: „Ameriku na prvom mestu – što je legitimno – i Kinu.“
Novi svet
Makron upozorava da su se Evropljani obreli u novom svetu u kome se do sirovina stiže uz brojna ograničenja, korišćenjem kritično važnih minerala upravlja geopolitika, nužnost zelene tranzicije postaje sve urgentnija, a ni Kina ni SAD ne poštuju pravila slobodne trgovine. Kada je pak reč o stanju na političkom frontu, francuski predsednik se gnuša toga što Evropljani u sve većoj meri potpadaju pod uticaj uvezenih kulturoloških ratova: što je više njihova politika oblikovana narativima uobličenim negde drugde, to će manje biti u stanju da oblikuju vlastitu budućnost.
Francuski predsednik je poput mlade verzije kralja Lira: sa zakašnjenjem je počeo da svet vidi onakvim kakav jeste
Kako s njim to obično biva, Makronu ni u pomenutom istupu nije manjkalo predloga za rešenje ovih problema. Bezbednosni rizik po Evropu moguće je umanjiti inicijativom za uspostavljanje sistema raketne odbrane, naoružanjem dugog dometa i poboljšanjem kapaciteta sajber odbrane, a temelj za sve to treba da bude „ratna ekonomija“ pokretana pojačanom proizvodnjom u odbrambenom i visokotehnološkom sektoru, koja bi bila finansirana iz sredstava Evropske investicione banke i EU instrumenata zaduživanja. Slično tome, ekonomski problemi Evrope zahtevaju novu industrijsku politiku, uz određivanje proizvodnih ciljeva i preferenci na osnovu kojih bi se prednost davala kupovini proizvoda evropske proizvodnje u strateškim sektorima poput odbrane, zelenih tehnologija, sirovina, poluprovodnika, digitalne tehnologije i zdravstvene zaštite.
Pravila igre
Makronov politički duh oduvek je proizlazio iz načina na koji pristupa velikim problemima – nalik onom koji imaju think tank organizacije – a njegova analiza evropskih slabosti je oštroumna. Ali Makronov problem je neka vrsta obrnutog Midinog prokletstva: politike koje predlaže postaju kontroverzne samom činjenicom da ih on podržava i promoviše. I mada njegov tim rado ukazuje na to da je nekoliko njegovih ideja iznetih u govoru na Sorboni 2017. u međuvremenu primenjeno u praksi, sam Makron priznaje da je Evropa mogla – i morala – da ode mnogo dalje od toga. Ako želi da, kada se kroz sedam godina osvrne za sobom, vidi bolji procenat realizacije, moraće da usvoji nova pravila igre.
Prvo, umesto da samo govori, Makron će morati i da dela. Njegova retorika na temu rata u Ukrajini jeste ostavila jak utisak, ali francuska vojna pomoć napadnutoj zemlji i dalje daleko zaostaje za onom koju joj šalje Nemačka. Ako Makron zaista želi da demonstrira stratešku rešenost po pitanju odnosa s Rusijom, onda je već trebalo da pošalje vojni personal kako bi Ukrajincima pomogli u neborbenim aktivnostima – kao što su SAD i Velika Britanija već učinile.
Drugo, Makron mora da prevaziđe „jupitersku“ tendenciju da sebe doživljava kao glavnu ličnost u evropskoj drami. Idealno bi bilo kad bi on i nemački kancelar Olaf Šolc mogli da se usaglase u dovoljnoj meri da ideje lansiraju kao tandem, čime bi dali podsticaj ideji o franko-nemačkom savezništvu kao pokretačkom motoru EU. Ali u odsustvu konstruktivnog bilateralnog odnosa (za šta u podjednakoj meri krivicu snosi i Nemačka), Makron bi morao da uloži više truda u izgradnju koalicija s drugim liderima, poput poljskog premijera Donalda Tuska, estonske premijerke Kaje Kalas, španskog premijera Pedra Sančesa ili italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Pravi momenat
Ono što leži u korenu svih problema koje je Makron u svom govoru identifikovao jeste kriza evropskog liderstva. Kao što mi je nedavno u razgovoru ukazao jedan američki zvaničnik, Makron je poput (mlade verzije) kralja Lira. S još samo nekoliko godina do kraja mandata, i nakon što je ostao bez većine u parlamentu, sa zakašnjenjem je počeo da svet vidi onakvim kakav jeste. Ponekad se čak ima utisak da naginje fatalizmu, poput Lira u pustari obraćajući se praznini. Uvek je lakše ispasti u pravu nego odraditi težak posao pridobijanja drugih za ono za šta se zalažete.
Makronov problem je neka vrsta obrnutog Midinog prokletstva: politike koje predlaže postaju kontroverzne samom činjenicom da ih on podržava i promoviše
Mora se ipak reći i kako tajming za nekakav „Makronov trenutak“ nikad nije bio bolji. Ne tako davno, EU je bila duboko podeljena na istočne članice, zabrinute zbog Rusije i zagledane u SAD u čiju su se zaštitu uzdale, te one zapadne, koje to nisu bile. Ali od svog preobraćenja na putu za Kijev, Makron se pokazuje izrazito veštim u artikulisanju anksioznosti koja muči istočne članice Unije. Ako iko može da premosti podelu između istočnih i zapadnih članica EU, onda je to on.
Povrh toga, sposobnost nuklearnog odvraćanja kojom raspolaže Francuska mogla bi se ispostaviti kritično važnom za umirivanje zemalja prepadnutih pretnjom američkog povlačenja iz Evrope u slučaju da se Tramp narednog januara vrati u Belu kuću. Makronov oponent s krajnje desnice, Marin le Pen, vrlo dobro stoji u anketama, ali njen antagonistički odnos prema EU i bliskost s Rusijom sada se upadljivije iskazuju kao njene slabosti. Ako Makron nađe način da deluje manje nadmeno i počne da svoje reči potkrepljuje delima, mogao bi da postavi istinski solidan i trajan politički temelj idejama koje zastupa. Onaj Makron od pre sedam godina o nečemu takvom teško da je mogao i da sanja.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
