Dve godine nakon što je međunarodnu javnost zgrozio slučaj dugotrajnog masovnog seksualnog zlostavljanja Žizel Peliko, u Francuskoj je izbio novi skandal čiji detalji još očitije brišu granice javnog i privatnog problema, odnosno kolektivne i individualne odgovornosti. Naime, nakon višegodišnjeg upozoravanja roditelja, francusko pravosuđe i nadležni organi konačno su pokrenuli opsežnu istragu i dokumentovanje različitih oblika psihofizičkog maltretiranja dece u pariskim vrtićima, osnovnim školama i dnevnim boravcima. Optužbe obuhvataju široki opseg nedela – od zapostavljanja i zloupotrebe poverenja, pa sve do silovanja.
Jednog trogodišnjaka navodno je silovao animator koji je prethodno u obdanište prebačen nakon što se na pređašnjem radnom mestu saznalo da je prema tamošnjoj deci iskazivao fizičko nasilje
Prema rečima Luja Kejea, advokata koji zastupa dve porodice čija su deca u obdaništu trpela maltretiranje, jedno od njih, od svega tri godine, jednom je pred ulazom u obrazovnu ustanovu upalo u svojevrsni trans. Ni uplakani roditelji ni direktor, koji je morao da dođe i uvede mališana unutra, nisu znali razlog takvog ponašanja. U međuvremenu se saznalo da ga je po svoj prilici silovao „animator“ – drugde se koristi i reč „nadzornik“ – koji je prethodno u to obdanište prebačen nakon što se na pređašnjem radnom mestu saznalo da je prema tamošnjoj deci iskazivao fizičko nasilje.
Četvorogodišnja devojčica počela je da izbegava da se mazi s roditeljima. Dugo je ćutala i razlog čuvala za sebe – izvesni David neprikladno ju je mazio po leđima. Osećala je da se odigrava nešto problematično, ali nije umela da precizira šta.
Druga porodica koju Keje zastupa žalila se na seksualno zlostavljanje njihove trogodišnje ćerke, u jednoj lokalnoj samoupravi zapadno od prestonice Francuske. Advokat je na koncu u februaru 2025. godine podneo dve prijave policiji, kada je saznao da je sličnih prijava mnogo, mnogo više.
Epidemija zlodela
Tako dolazimo do prve tačke ukrštanja privatnog i javnog. Glavna tužiteljka Pariza Lora Bekuo istakla je da se više od stotinu pojedinačnih slučajeva zlostavljanja vodi u 84 obdaništa, 20 osnovnih škola i desetak dnevnih boravaka. U svima su za zločine optuženi animatori, koji su za vreme pauza, vremena predviđenog za spavanje i tokom vannastavnih aktivnosti prema deci ispoljavali različite oblike agresije, od uskraćivanja hrane i vode, preko batinanja i čupanja za kosu, do fizičkog kažnjavanja mališana i podsticanja pesničenja. Najgore optužbe podrazumevale su polno uznemiravanje, pa čak i silovanje.
Oko osamdesetoro od 15.000 animatora udaljeno je s radnih mesta, a šesnaestoro je uhapšeno, bar zasad. Agenda njihovog zapošljavanja od početka je ocenjivana kao manjkava i nepotpuna, budući da se, iz perspektive tržišta rada, program promovisao kao socijalno odgovoran mehanizam smanjenja nezaposlenosti koji će ujedno osnažiti tamošnji obrazovni sistem. Njegova poslednja velika revizija obavljena je 2013. godine. U praksi, međutim, radne ugovore često su sklapali punoletni muškarci bez obuke u radu s decom, kojima bi za zasnivanje radnog odnosa bilo dovoljno dobijanje sertifikata. Poslodavac nije bilo Ministarstvo prosvete ili pojedinačne obrazovne ustanove, već gradska uprava Pariza i lokalne samouprave. Čitav proces je tako vršen bez centralizovanog nadzora i provere, a s vremenom su i kriterijumi za dobijanje sertifikata drastično opali. Sami animatori sve češće su radili na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i bili su plaćeni po satu, neretko ispod minimalne zarade.
Novi gradonačelnik Pariza Emanuel Gregoar, koji je najavio oštru reakciju tešku dvadeset miliona evra, u prošlosti je i sam govorio da je kao školarac trpeo seksualno i fizičko zlostavljanje
Tako se novi skandal ukazuje ne samo kao niz izolovanih slučajeva, već i kao sistemski problem s kojim će ponajpre morati da se pozabavi novi gradonačelnik Pariza, socijalista Emanuel Gregoar, izabran krajem marta. Najavio je duboku, drastičnu reakciju, kao i dvadeset miliona evra težak plan pokušaja popravljanja nepopravljivog. Za početak, predviđa se momentalna suspenzija animatora protiv koga je podneta žalba – od osamdesetoro suspendovanih animatora, njih tridesetoro je optuženo za seksualno nasilje – a izveštaj revizora najavljuje se za kraj juna.
Da tragična ironija sudbine bude veća, sam Greogoar je u prošlosti govorio da je kao školarac trpeo seksualno i fizičko zlostavljanje, što je tada karakterisano kao hrabar iskorak u javnom prostoru.
„Ako je kolektivna greška uopšte i postojala, ogledala se u tretiranju incidenata kao pojedinačnih, a očigledno je reč o sistemskom riziku, a možda i sistemskom zavetu ćutanja“, rekao je Gregoar novinarima Monda u aprilu.
Predatorska tišina
Ne zna se da li su njegovi roditelji bili upoznati s njegovim zlosrećnim iskustvom, ili su, kao i mnogi drugi, podnosili žalbe, ali bez uspeha. Jer, po svoj prilici, zločini su se odvijali godinama, ako ne i decenijama, a institucije, opšta je procena roditelja, nisu adekvatno reagovale.
Krčag je negde i nekada morao da se razbije, a prvu značajnu pukotinu načinilo je udruženje SOS Periskoler, oformljeno pre pet godina, koje je nastalo kao mreža zabrinutih roditelja zainteresovanih za prikupljanje iskustava dece i njihovih majki i očeva. Na sajtu organizacije postoji interaktivna mapa koja se svaki čas ažurira – trenutno se na sedamdesetak lokacija u Francuskoj vodi gotovo pet stotina odvojenih prijava koje čekaju istraživanje i razrešenje.
Od 15.000 animatora, s posla je udaljeno njih osamdesetak, a ostatak tvrdi da mališanima koji su im povereni na čuvanje nikada nije i ne bi učinio ništa nažao
„Ovo je očigledno sistemski problem koji zahvata čitavu državu. Disfunkcionalnost nije samo na nivou Pariza ili nekog drugog pojedinačnog grada. Roditelji i deca konačno mogu da kažu šta se desilo i da računaju na to da će ih neko saslušati“, rekla je Ana, jedna od osoba koja je pokrenula udruženje.
Iako su se roditelji godinama borili da, ako ništa drugo, saznaju ime i prezime animatora protiv koga je prijava podneta, to se do poslednjih mesec dana nije dešavalo, niti je bilo zamislivo. Postojala je koprena iza koje su, relativno zaštićeni, stajali ne samo predatori među zaposlenima, već i oni koji su predatorsko ponašanje dozvoljavali nekažnjavanjem.
Niko nije siguran
S druge strane, mnogi od 15.000 animatora tvrde da nikada nisu ništa nažao učinili mališanima koji su im povereni na čuvanje i, za sve praktične potrebe, treba im verovati. Sindikat animatora održao je i štrajk upozorenja, uz poruku da, iako pozdravljaju rešavanje spornih situacija i procesuiranje opravdano osumnjičenih, nije svaka žalba roditelja obavezno tačna ili opravdana.
„Gradska vlast više nije objektivna. Niti zaista istražuje pritužbe, niti vodi računa o nama kao poslodavac. Rad s decom danas može da očas posla dovede do optužbe koja može sadržati doslovno bilo šta“, rekao je Remi, jedan od animatora koji se u osetljivom trenutku odvažio na izjavu za medije.
I, nimalo slučajno, nedavna sondaža javnog mnjenja, koju je organizovao list Figaro, uz pomoć agencije Odoksa-Bekboun, pokazala je da 86 odsto ispitanih roditelja strahuje da njihovo dete nije prijavilo seksualno zlostavljanje koje je pretrpelo. Čak 55 odsto ispitanika ocenilo je reakciju grada kao problematičnu. Otprilike isti postotak anketiranih priznao je da nema poverenje u dalje korake vlasti.
„Francusko društvo otvara oči pred činjenicom da škola nije svetilište, kako se mislilo. Kada ujutro dete ostavite u školu, ono apsolutno nije zaštićeno, ni od nefunkcionalne administracije, ni od pedofilskog ponašanja. Deca se susreću sa svim oblicima nasilja: od verbalnog i fizičkog do seksualnog. Užasno je i zastrašujuće“, navodi se u saopštenju organizacije MeTooEcole koja je, zajedno sa SOS Periskoler, najviše doprinela razbijanju zaveta ćutanja i previđanja.
