U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen poslanici Evropskog parlamenta iz političkih grupacija Zelenih i Obnovimo Evropu nedavno su zatražili hitnu reakciju Evropske unije zbog ubrzanog urušavanja osnovnih evropskih vrednosti u Srbiji, koja bi uključivala obustavu isplate sredstava iz fondova EU. Nastavak finansijske podrške Evropske unije Srbiji bi, prema predlogu evroposlanika, morao biti uslovljen sprovođenjem konkretnih i proverljivih reformi u oblasti demokratije i vladavine prava.
Usvajanje i sprovođenje Mrdićevih zakona suprotno zahtevima Evropske komisije, hapšenje studenata pod besmislenim optužbama za nasilno rušenje ustavnog poretka, kao i ogoljeni pritisci na birače i nasilje na ulicama tokom lokalnih izbora u deset opština za evroposlanike predstavljaju jasan dokaz da se Srbija sve više udaljava od osnovnih evropskih vrednosti koje su uslov za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, neposredan povod za upućivanje pisma predsednici Evropske komisije je bio upad policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, koji je ocenjen kao narušavanje institucionalne autonomije univerziteta i „pokušaj zastrašivanja akademskih institucija i ućutkivanja kritičkih glasova“. Fokus je stavljen na taj događaj jer sve ono što se dogodilo neposredno pre, tokom i nakon upada policije u zgradu Rektorata na najbolji način opisuje do koje mere su u Srbiji urušeni vladavina prava, demokratske slobode i osnovna prava.
Drugi način bi mogao biti stavljanje univerziteta pod upravu tzv. fondova od javnog interesa, na čijem čelu bi se nalaze politički lojalne osobe. Taj model je već sproveden u Mađarskoj, zbog čega je većina mađarskih univerziteta isključna iz Erazmus i Horizon programa Evropske unije
Tragična smrt studentkinje na Filozofskom fakulteta iskorišćena je kao povod za obračun ne samo sa studentskim pokretom, već i sa celokupnom akademskom zajednicom kao jednom od poslednjih oaza kritičkog mišljenja u Srbiji. U tom smislu jasna je namera vlasti da pacifikuje univerzitete u Srbiji.
Univerziteti treba da budu oslobođeni od kritičkog mišljenja kao mogućeg zametka političkog otpora, ili bar kritičko mišljenje mora biti ograničeno na naučne radove koje ionako niko ne čita. A upravo je kritičko mišljenje, zasnovano na pravilima nauke i struke, ono vezivno tkivo koje povezuje tri osnovne evropske vrednosti: demokratiju, vladavinu prava i poštovanje osnovnih prava. Zbog toga je kritičko mišljenje u demokratskim društvima zaštićeno akademskom slobodom, kao jednim od osnovnih ljudskih prava. Poštovanje ljudskih prava je jedna od obaveza koje je Srbija prihvatila prilikom otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Uostalom, to je i pravna obaveza Srbije koja proizlazi iz članstva u Savetu Evrope i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U pravu Evropske unije akademska sloboda je zaštićena Poveljom o osnovnim pravima. U skladu sa Poveljom, „umetnost i naučno istraživanje su slobodni. Poštuje se akademska sloboda“. Kršenje akademske slobode se smatra povredom ljudskih prava kao jedne od osnovnih evropskih vrednosti na kojima su zasnovane Evropska unija i njene države članice. Ali smisao i funkcija akademske slobode su mnogo širi od uobičajenog shvatanja ljudskih prava.
Jedna od funkcija akademske slobode je provera tačnosti i istinitosti tvrdnji i argumenata koje plasiraju akteri na političkoj sceni. Na taj način kritičko mišljenje koje se nalazi u osnovi akademske slobode predstavlja važan instrument za demokratsku kontrolu vlasti
U savremenom društvu ona je neizostavni deo demokratskih sloboda. Akademska sloboda je izvedena iz slobode mišljenja i izražavanja. Ono što daje poseban značaj akademskoj slobodi je to što je ona zasnovana ili bi trebalo da bude zasnovana na naučnim ili stručnim saznanjima. U tom smislu ona se može posmatrati kao kvalifikovan oblik slobode izražavanje. Jedna od funkcija akademske slobode je provera tačnosti i istinitosti tvrdnji i argumenata koje plasiraju akteri na političkoj sceni. Na taj način kritičko mišljenje koje se nalazi u osnovi akademske slobode predstavlja važan instrument za demokratsku kontrolu vlasti. Osim toga, univerziteti predstavljaju naučne i nastavne institucije u kojima bi trebalo da se podstiče i neguje kritičko mišljenje studenata i nastavnog osoblja. To doprinosi stvaranju demokratske kulture u jednom otvorenom društvu u kojem nema zabranjenih tema i u kojem sve može biti podvrgnuto preispitivanju.
Nasuprot tome, u autokratskim režimima postoji samo jedna, zvanična, istina i svako njeno preispitivanje se kvalifikuje kao subverzija ili izdaja i sankcioniše. Upravo iz ovih razloga Evropska komisija vidi akademsku slobodu, uz slobodu mišljenja i savesti, slobodu izražavanja i informisanja i slobodu okupljanja udruživanja, kao jedan od osnovnih elemenata demokratije. Na kraju, akademska sloboda je blisko povezana sa još jednom osnovnom evropskom vrednosti – vladavinom prava. Akademska zajednica raspolaže odgovarajućim znanjima koja su dragocena za utvrđivanje činjenica od kojih može zavisiti krivična ili građanskopravna odgovornost. Uostalom, to se najbolje može videti na slučaju „nadstrešnice u Novom Sadu“, kada su stručnim argumentima opovrgnute tvrdnje vlasti da „samo nadstrešnica nije rekonstruisana“, i izneti dokazi o brojnim zloupotrebama prilikom rekonstrukcije stanične zgrade i njenom nezakonitom puštanju u rad. Prema tome jasno je da pojam akademska sloboda nije ograničen samo na akademsko ili naučno istraživanje, već se proteže i na slobodno izražavanje stavova i mišljenja pripadnika akademske zajednice, kao što je Sud pravde EU utvrdio u predmetu povodom ukidanja Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti.
Nasilna amputacija tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu, bez saglasnosti tog fakulteta i Univerziteta, i njihovo prenošenje na novoosnovani Fakultet za srpske studije predstavlja jedan od modela koji bi mogli biti primenjeni i na ostale „neposlušne“ fakultete
Od akademske slobode treba razlikovati autonomiju univerziteta. Autonomija univerziteta predstavlja institucionalnu garanciju za zaštitu akademske slobode. U skladu sa Preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 30. juna 2006. godine, koja se smatra sastavnim delom pravnog nasleđa EU, akademska sloboda podrazumeva institucionalnu i organizacijsku dimenziju delatnosti. Delom pravnog nasleđa EU smatra se i Preporuka Uneska o statusu nastavnog osoblja u visokom obrazovanju od 12. novembra 1997, koja predviđa da je autonomija univerziteta institucionalni izraz akademskih sloboda i nužan preduslov kako bi nastavnici i ustanove visokog obrazovanja mogli obavljati svoje dužnosti. U tom smislu, dužnost je svih država članica da „zaštite autonomiju ustanova visokog obrazovanja od svake pretnje, nezavisno o tome odakle ona dolazi“.
Izjava ministra prosvete da „Ministarstvo prosvete mora da uzme štafetnu palicu u upravljanju fakultetima od dekana, koji su pokazali da nemaju svest o svojoj dužnosti, kako bi zaštitili studente“, u suštini predstavlja najavu uvođenje prinudne uprave nad univerzitetima. Takvim potezom Srbija bi praktično prekršila osnovne principe na kojima se temelji autonomija univerziteta. Međutim, u situaciji kada Evropska komisija već razmatra uskraćivanje finansijskih sredstava Srbiji zbog Mrdićevih zakona, otvoreni napad na autonomiju univerziteta bi mogao poslužiti kao dodatni argument za takvu odluku. Zbog toga vlast pokušava da izvrši „puzajući udar“ na pojedine fakultete. Nasilna amputacija tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu, bez saglasnosti tog fakulteta i Univerziteta, i njihovo prenošenje na novoosnovani Fakultet za srpske studije predstavlja jedan od modela koji bi mogli biti primenjeni i na ostale „neposlušne“ fakultete. Drugi način bi mogao biti stavljanje univerziteta pod upravu tzv. fondova od javnog interesa, na čijem čelu bi se nalaze politički lojalne osobe. Taj model je već sproveden u Mađarskoj, zbog čega je većina mađarskih univerziteta isključna iz Erazmus i Horizon programa Evropske unije. U pitanju su nastavni, naučni i istraživački programi koji uključuju univerzitete širom Evrope, a koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije. U tim programima mogu učestvovati univerziteti iz onih država u kojima se poštuju autonomija univerziteta i akademske slobode. Za univerzitete u Srbiji, u kojoj su inače mala ulaganja u nauku, isključivanje iz Erazmus i Horizon programa predstavljalo bi pravu katastrofu. Ne samo da bi bili uskraćeni za sredstva iz fondova EU, već bi bila obustavljena razmena studenata i nastavnog osoblja i prekinuta naučna i istraživačka saradnja sa drugim univerzitetima u Evropi. Univerzitetska zajednica u Srbiji bi se tako našla u svojevrsnoj izolaciji, a možda je baš to pravi cilj vlasti za koju je svaki protok ideja i informacija, koji nije pod njenom kontrolom, potencijalno subverzivan. E to bi bio pravi „akademski genocid“, a ne onaj o kojem govori predsednik države u kontekstu blokada.
