Srbija se decenijama suočava sa dramatičnim demografskim i društvenim osipanjem. Prema procenama, u svetu danas živi između jednog miliona nedavno iseljenih građana i čak četiri-pet miliona ljudi srpskog porekla, kada se uključe druga i treća generacija potomaka. Ova globalna mreža predstavlja naš najveći, a ujedno i u zemlji i državnoj politici najviše zapostavljeni ljudski, naučni i ekonomski kapital.
Talasi iseljavanja se mogu nazvati i „egzodusima“, jer je Srbija svoje ljude pet puta ispraćala iz zemlje i danas ima višemilionski ljudski kapital u inostranstvu. Gotovo da nema porodice u Srbiji, koja nije na neki način povezana sa iskustvom migracije, čiji su članovi napustili zemlju iz raznih razloga, a najčešće u Evropu i najčešće iz ekonomskih razloga.
U Srbiji se izdvajaju pet glavnih talasa modernog iseljavanja: krajem 19. veka, posle Drugog svetskog rata, tokom 1960-ih (gastarbajteri), tokom 1990-ih (zbog ratova i sankcija) i savremeni, posebno značajan talas „odliva mozgova“ (brain drain) u 21. veku. Odlazak mladih, obrazovanih i visokokvalifikovanih stručnjaka nanosi neprocenjivu društvenu i ekonomsku štetu koja se procenjuje na čak 4,6 milijardi evra godišnje kroz gubitak produktivnosti i uloženog u njihovo obrazovanje. Od 1990-ih do danas stotine hiljada stručnjaka je napustilo zemlju, od kojih oko 7.000 doktora nauka i hiljade inženjera, naučnika i preduzetnika na vodećim svetskim institutima i kompanijama.
Dijaspora i pravo glasa: između zakona i stvarnosti
Ne možemo da prihvatimo dosadašnji ad hoc i pasivan odnos države prema dijaspori, koji se svodio na traženje finansijske pomoći bez pružanja ikakvih prava, garancija ili sistemske podrške zauzvrat. Dijaspora ne sme biti tretirana kao pasivni posmatrač ili „dežurni donator“, već kao ravnopravan partner u modernizaciji i demokratskom preporodu otadžbine. Zato predlažemo šest programskih stubova i jasne ciljeve za sistemsku integraciju rasejanja.
Prvi stub se odnosi na izbore u inostranstvu, koji podrazumevaju puna demokratska prava i kraj logističke opstrukcije. Trenutna situacija je takva da povezanost iseljenika sa maticom, uprkos svemu, ostaje snažna, ali kada je u pitanju ostvarivanje biračkog prava, prepreke su brojne i često obeshrabrujuće. Pravo glasa iz inostranstva trebalo bi da bude zagarantovano Ustavom, kao most između građana i države, ali u praksi se pretvara u složen administrativni proces, pun nejasnoća i tehničkih barijera. Biračko pravo je osnovno ustavno pravo svakog građanina Republike Srbije. Zato se zalažem za otvaranje izbornih mesta u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta i njihovo upotpunjavanje dodatnim biračkim mestima.
4,6 milijardi evra
godišnje je procenjeni gubitak produktivnosti i uloženog u obrazovanje stotina hiljada mladih, obrazovanih i visokokvalifikovanih stručnjaka, među kojima je i oko 7.000 doktora nauka, koji su u poslednjih nekoliko decenija napustili Srbiju
Situacija za dan poslepodrazumeva uvođenje sigurnog elektronskog (onlajn) glasanja uz primenu naprednih tehnologija enkripcije, čime ćemo omogućiti svakom građaninu sa srpskim pasošem da glasa brzo, bez administrativnih prepreka i sa bilo koje tačke na planeti. Transparentnost i olakšana registracija kroz digitalizaciju biračkog spiska i uvođenje jednostavnih e-procedura.
Drugi predlog vezan je za učešće u političkom životu. Trenutno ne postoje parlamentarne kvote za naše zaslužne građane iz dijaspore. A naš predlog za dan posle je aktivno uključivanje dijaspore kroz proces predlaganja zakonskih rešenja i javnih politika, kao i uvođenje parlamentarnih kvota za predstavnike dijaspore, uz fokus na borbu protiv korupcije i za uspostavljanje vladavine prava.
Cirkulacija znanja i međusobna saradnja umesto odliva mozgova
Treći je cirkulacija znanja naspram odliva mozgova, kroz akademsku i stručnu saradnju. Trenutno se saradnja na akademskom nivou postiže kroz lične kontakte i inicijative. Naš predlog za dan posle je da kroz naučno-tehnološke transfere povežemo akademske i istraživačke centre iz dijaspore i matice da bi se omogućili prenos znanja i razvojnog kapitala, mentorstvo i pozicioniranje na globalnom tržištu.
Četvrti predlog vezan je za ekonomska partnerstva, investicionu sigurnost i poreske olakšice. Sada je situacija takva da finansijski priliv od dijaspore u vidu ličnih doznaka stabilno premašuje ukupne strane direktne investicije (SDI) i služi kao ključni amortizer socijalnog mira i makroekonomske stabilnosti u zemlji. Taj priliv je u 2023. dostigao rekordnih 5,77 milijardi dolara, što čini oko sedam-osam odsto BDP-a Srbije. Međutim, ova sredstva se pretežno troše na potrošnju domaćinstava i kupovinu nekretnina koje potom stoje prazne.
Pravo glasa iz inostranstva u praksi se pretvara u složen administrativni proces, pun nejasnoća i tehničkih barijera, koje bi mogle da se reše uvođenjem sigurnog elektronskog (onlajn) glasanja uz primenu naprednih tehnologija enkripcije, čime ćemo omogućiti svakom građaninu sa srpskim pasošem da glasa brzo, bez administrativnih prepreka i sa bilo koje tačke na planeti
Situacija za dan posle: Kreirati siguran investicioni i pravni okvir koji će stimulisati ulaganje u privredu kroz doslednu primenu i proširenje poreskih olakšica, a jedna od mera su i povoljni stambeni krediti za nerezidente i krediti za partnerske strateške projekte za povratnike preduzetnike.
Peti stub je očuvanje identiteta, jezika i partnerska kulturna diplomatija. Da bi se održala veza sa mlađim generacijama, ključno je prepoznato očuvanje jezika, ćiriličnog pisma i kulturne tradicije u rasejanju, gde se trenutno suočavamo sa velikim asimilacionim pritiskom, zbog produbljivanja jaza između uslova koje naši građani uživaju u inostranstvu u kontrastu sa Srbijom. Zato je naš cilj da se za dan posle osigura podrška dopunskim školama srpskog jezika, uloži u snažno partnerstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, zbog njene nezamenljive istorijske, kulturne i diplomatske uloge u okupljanju naroda u rasejanju kroz njene brojne eparhije širom sveta. Crkva je stub očuvanja identiteta, ali i ključni akter u zaštiti naše ugrožene verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Saradnja države i SPC u kulturnoj diplomatiji biće zasnovana na jasnim institucionalnim osnovama, a ne na političkoj trgovini uticajem.
Da mladi ne moraju da biraju između svojih snova i sopstvene zemlje
I konačno, šesta mera je socijalna podrška povratnicima i mladima. Trenutno je ta podrška dostupna uglavnom građanima koji se povezuju kroz lične kontakte i inicijative. Manji deo dijaspore je obavešten o portalima koji postoje u većim centrima u zemlji. Naš predlog za dan posle su stipendije za ostanak u zemlji, podrška studentima i radnicima u inostranstvu, stažiranje u državnim organima, program „Zlatne godine u Srbiji“ za povratak penzionera i centri za integraciju povratnika u lokalne zajednice.
Srbija mora postati država u kojoj mladi ne moraju da biraju između svojih snova i sopstvene zemlje. Treba se boriti za Srbiju koja ne zaboravlja svoje ljude čim pređu granicu, već u njima vidi svoje ambasadore, mostove znanja i ravnopravne partnere u izgradnji evropske, moderne i pravedne otadžbine.
Dijaspora bi trebalo da postane neodvojivi deo društvenog, ekonomskog i kulturnog prostora Srbije. Naš cilj treba da bude stvaranje trajnih mehanizama saradnje kroz otvoren dijalog, uključivanje stručnjaka iz dijaspore i povezivanje sa maticom i kreiranje politika koje prepoznaju njihov značaj i potencijal. Zalažemo za Srbiju, u kojoj dijaspora ne sme da bude samo posmatrač i donator, već mora da bude aktivni učesnik u oblikovanju budućnosti Srbije.
