Kako ćemo u budućnosti bežati s časova, živeti život muzičke zvezde, uživati u provodu, istraživati svemir, zarađivati novac i trošiti ga – pitanja su s korica knjige Sutra Darka Macana, objavljene u Kreativnom centru. Hrvatski strip umetnik i književnik napisao je „21 priču za 21. vek“, niz duhovitih kratkih proza o „mogućim sudbinama budućih tinejdžera“.
U uvodnoj, pod naslovom Božidar beži sa časa, usred „opet neke epidemije“, junak hoće da šmugne sa onlajn nastave i otkriva da je deset od petnaest školskih drugara već zamenilo sebe digitalnim dvojnicima. Konsultovaće Pomoćnu Pamet i dobiti avatara.
Pored pronicljivosti i beskrajne mašte, pripovedački postupak obeležavaju epilozi. Narator se u poslednjoj rečenici odjednom povuče iz igre, a čitalac ostane bez reči. Zato pominjemo da je David Albahari tvrdio da fleš-fikcija obavezno mora da sadrži nešto što izneverava čitaočeva iščekivanja, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu.
Darko Macan odgovara da su mu važni – rokovi. „Ako nije zadnji čas, gotovo mi je nemoguće išta napraviti.“
Izdanje je ilustrovao Srđa Dragović. U biografiji ilustratora saznajemo da ga „zanimaju sitni pomaci, pogrešna skretanja i trenuci u kojima se očekivanja ne osećaju dužnim da sarađuju“.
Zadržavajući se nad tim radovima u koloru, privučeni nizom motiva, najpre potezom crtanja kose i njene povezanosti s oblacima – interesujemo se zašto Darko Macan, tako poznat među stripadžijama, nije sam napravio ilustracije.
Da li da prozaista, donekle, ipak drugačije, dublje, „do sitnica“ vidi sopstvene junake radeći na rukopisu… Izvlačimo Floberovu opasku da o bitnim pojedinostima ne progovara. Gospodin Ome je „nešto boginjav u licu”. Detalja nema u romanu Madam Bovari, otkriva ga docnije, u pismu Ipolitu Tenu.
„Češće sam ilustrirao druge nego sebe, a pritom sam pokušavao (bilo to dobro ili ne) ilustrirati ono što pisac, po mom mišljenju, nije dovoljno naglasio“, objašnjava sagovornik. „E sad, taj je princip nemoguće primijeniti na vlastite priče kojima nemam što dodati jednom kad su gotove, pa posao interpretacije rado prepuštam drugima.“
Ne zaboravimo živu tetovažu zmaja što reži
U pozadini „21 priče za 21. vek“ nalazimo savršeno izgrađen ruševni, distopijski grad. Policijsku patrolu dok po mračnim ulicama traži „one koji se ne zabavljaju“. Hranu bez ukusa, svet krcat ljudima, decu zaduženu kreditima pre rođenja, „ljude-stabla, uglavnom penzionere“ što daju dubok hlad. Dronove nad četvrti, tutanj bombi, podzemna skloništa. Restorane zatvorene „u vreme tzv. zelene diktature“. Ili dva robota, čistača ulice – nedostaje im način na koji smo mi bacali smeće.
Distopija je bitna?
„Distopija je zabavna. Mislim da je Klark rekao da bi `dnevnici utopije bili strašno dosadni`, a izbjegavanje dosade, makar samo vlastite, jeste glavni princip mog rada. Distopija je ujedno poželjna jer pojednostavljuje stvari, jasno definira problem i rješenje, dok nas u jednom relativno urednom svijetu, poput našeg, stalno glođe sumnja kako smo problem, možda, mi.“
Mnogi su distopijski detalji iz celog Macanovog opusa u međuvremenu postali deo aktuelne svakodnevice. Maltene treba napraviti popis: šta postoji, šta ne.
MamaReklama, olimpijada uzdaha, „neuropirsing u levoj obrvi“, aromatizovane suze, hromirani nokti, selebritiji – „kad se nasmeju, Karli se čini kao da su ceo dan žvakali dragulje“. Toster – Jakovljev stric je ostavio um nauci, da ga ugrade u mašinu, a završio sa prženicama. Zelene diode, pohranjivanje snova u memoriju. Iritantna sintagma „neka istaživanja“. Voda sa ukusom. Savet sa 65. stranice: „Što manje koka-kole!“ Otvaranje apetita dve strane dalje: „Sapunjaru bih jela svakog dana!“ Naseljavanje drugih planeta. „Sanjao sam bakalar“ – pošto pominjemo hranu. Žbun sposoban da čita misli. Novčanica sa mogućnošću govora. Klinci bez imena, osim ukoliko ne dobiju sponzorstvo firme pa ih nazovu po deterdžentu. Školski izlet kroz vreme: pisac temelje fantastike koristi da se ironijski poigra i sa samim žanrom.
Ne zaboravljamo živu tetovažu zmaja što reži.
Kako dolazi do „vizija“ – pojava isprva pripisanih imaginaciji, ubrzo delom realnosti…
„Ponovo ću se pozvati na izbjegavanje dosade. Najviše sam volio čitati tekstove koji bi me svako malo probudili slikom, idejom, mišlju ili glupošću, pa se nadam da takve barem djelomice uspijevam i sam napisati.“
Kreiranje opisanih prostora svakako uključuje horor. Grad bez dece, zbog čega dečaka unajmljuju za praznike. Detence svesno da je sve trgovina: „Nešto ti otmu, nešto ti otmeš njima.“ Borba u areni „škriputavoj od suza, znoja i krvi“.
S druge strane, umeće književnika da zaplete povremeno smesti nigde drugde do u atmosferu božićnih i drugih praznika.
Strašno je i potucanje kosmosom, ništa manje veštačka inteligencija: „Pomoćna Pamet je smatrala da je glavna pamet u kući, ali posao joj je bio da se odaziva na imena koja joj ukućani daju.“
AI persone „ugrađene u nadgrobne spomenike“.
Nesumnjivo, kopka nas kako razmišlja o tim ilustracijama, ali ne stižemo da pitamo. Hoće li AI, na srpskom jeziku: VI, udarati jednako moćne onomatopeje u stripovima. Tup. Beng. Huuuu – sovin huk, signal za opasnost iz Kapetana Mikija. Ili zik-zik – Bob Rokovo turpijanje noktiju.
Završavamo razgovor. Majka iz zbirke Sutra zaključuje: „Svi smo mi svoje snove prodali.“
Naravno da pisci ne dele stavove likova, ali deluje da se u tim rečima krije i krik Darka Macana.
„Ne bih rekao, još uvijek ih ganjam, iako s drastično manje energije. Neki snovi i neke more su, doduše, na prodaju baš u ovoj knjizi.“
Macanovi romani
Osim nove zbirke priče Sutra, Kreativni centar је objaviо niz knjiga Darka Macana. Pampiri, roman namenjen osnovcima, donosi avanturu tri najbolje drugarice, uz brojne likove i pojmove iz sveta horora i fantastike. „Posle svih muka u Dlakovuku i Jadnorogu“, opisuje izdavač, „očekuje ih susret s vođama vampira i hordom njihovih sledbenika, a sve je to zakuvao jedan jezivi pampir. Kao da ta gužva već nije dovoljna, izgleda da je i Senkin otac… ustao iz groba!“ Jadnorog: „U osnovnoj školi Neruševac mir nikada ne traje dugo. Tek nakon što su se Senka, Atina i Jelisaveta izvukle iz nevolja u Dlakovuku, vrebaju ih novi neprijatelji: svemoćni Jednorog, crna Devica i jedan poludeli lutak. Da ne pominjemo to kako jednu od njih možda čeka i… udaja!“ Još Dlakovuk otkriva da ta škola nije kao druge: „Tamo direktorka pije slanu kafu, dok se hodnicima smucaju opake Osmorke i divlji dlakovuci. Plus Žuta minuta, priča o odrastanju i rokenrolu: „Žuti, glavni junak, sticajem okolnosti dobija priliku da napiše članak za kultni rok časopis Rebel. Opčinjen izazovom, on grozničavo sastavlja svoj prvi tekst, preispitujući sopstvene sudove i tražeći prave reči. Da li će naredni broj časopisa uopšte izaći, od čega zavisi njegov opstanak i da li je rok zaista istina?“
