Iskrene čestitke Draganu Velikiću! Uživao sam čitajući Bečki roman. Nadam se da se i Dragan Velikić nalazi na studentskoj listi, kao jedan od naših najvećih pisaca i intelektualaca.
@Ana, Онда сте и Ви запазили да се мајка главног јунака у роману враћа у Београд. Очигледно смо исту књигу доживеле и протумачиле на различите начине, и то је сасвим у реду.
Макар смо се сложиле да је овај роман свакако значајан за наше друштво, али и шире, што је, уосталом, и суштина ове дискусије. Његов значај видим управо у томе што на реалан и нијансиран начин приказује данашње стање, које се често представља једнострано, или кроз оштру критику Србије или, с друге стране, као својеврсни хвалоспев Западу. А истина је, као што то обично бива, негде између.
Свако добро Вам желим.
Majka glavnog junaka uopšte ne živi u Beču. Ona je došla iz Beograda i vraća se u Beograd. Sin ostaje tamo, iako je proživeo to što je preživeo, a što je strašno, slažem se. Inače roman sam pročitala u jednom dahu, sve pohvale za roman.
Dragan Velikić je naš najveći savremeni pisac, živi klasik! Prepoznat je širom sveta, osim u Srbiji, gde mu je Zvalavi oduzeo nacionalnu penziju. Iskrene čestitke!
„Buncaš!Popij nešto,dete moje,jer ne znaš šta pričas!“
@Čep na zelenoj flaši rasola
Vrlo dobro znam šta govorim, a moje tvrdnje počivaju na činjenicama, ne na kafanskim impresijama. Dragan Velikić je preveden na više od dvadeset svetskih jezika, međunarodno je priznat, cenjen i višestruko nagrađivan. Njegov književni opus i javni angažman odavno prevazilaze granice ove naše provincijalne kulturne stvarnosti.
Upravo zbog svojih beskompromisnih i visokomoralnih stavova, kao i spremnosti da javno kritikuje mafijašku kamarilu i njene mehanizme, ostao je bez nacionalne penzije.
A vi bolje pojedite sendvič ili popite rasol.
Ne samo srpski, Dragan Velikić je jedan od najvećih pisaca regiona.
Odrastao sam uz Via Pulu i Astragan.
Bečki roman je isto fantastičan!!!
Честитке Драгану Великићу! Посебно ми је драго што је награђен његов „Бечки роман“ — дело које, како је професор Ломпар истакао, бескомпромисно руши наше илузије о Западу. Студенти, а поготово наша омладина раштркана по белом свету, имају обавезу да прочитају ову књигу!!!
Pa nije valjda da je iko mislio da tamo „cvetaju samo ruže“? Bez obzira na to, realno stanje stvari govori suprotno. Tamo i dalje ide, ili barem želi da ide, najveći broj mladih ljudi. Isto tako, niko u romanu (ili u životu?) ipak ne razmišlja o povratku ovde.
@Ana, Да ли сте читали „Бечки роман“? Ко год у себи носи макар и трунку емпатије, не може остати равнодушан према том роману. Напротив, мислим да управо он отвара очи пред стварношћу о којој се често ћути.
Већина младих данас одлази готово слепо на Запад, верујући да их тамо чека бољи живот и да „цветају руже“. Међутим, стварност је често потпуно другачија — нарочито када сте странац. А у Аустрији је то посебно изражено уколико долазите са простора бивше Југославије, са свим предрасудама, очекивањима и изазовима које такав положај са собом носи.
Naravno da sam čitala, kako vam je uopšte palo na pamet da postavite takvo pitanje? Zar mislite da bih napisala poslednju rečenicu da ga nisam čitala? Nisam od onih koji lupaju napamet.
@Ana, apsolutno se slazem!
I ja sam čitala Bečki roman. Mislim da je roman sjajan, ali isto tako ne razmišljam da se vratim u truli i raspali Beograd. Ogromna većina mladih, pa i onih proruskih, ne razmišljaju o odlasku u Rusiju, nego na taj „truli Zapad“.
@Milica Jovanović je ista Ljilja Smajlović, pukovnica relativizacije. Najjače su mi te „Lomparke“. Kladim se da se ni autor romana ne bi složio sa njihovim konstatacijama.
Најјаче су ми те „Ломпарке“ — србују, а хрле на Запад, или поседују немачко, хрватско и друга држављанства земаља ЕУ. Нажалост, и сам познајем неке такве. Њима бих поручио да најпре науче шта је морал. За све остало ћемо лако.
То је, уосталом, класичан пример српског лицемерја.
Iskrene čestitke Draganu Velikiću! Uživao sam čitajući Bečki roman. Nadam se da se i Dragan Velikić nalazi na studentskoj listi, kao jedan od naših najvećih pisaca i intelektualaca.
@Ana, Онда сте и Ви запазили да се мајка главног јунака у роману враћа у Београд. Очигледно смо исту књигу доживеле и протумачиле на различите начине, и то је сасвим у реду.
Макар смо се сложиле да је овај роман свакако значајан за наше друштво, али и шире, што је, уосталом, и суштина ове дискусије. Његов значај видим управо у томе што на реалан и нијансиран начин приказује данашње стање, које се често представља једнострано, или кроз оштру критику Србије или, с друге стране, као својеврсни хвалоспев Западу. А истина је, као што то обично бива, негде између.
Свако добро Вам желим.
Majka glavnog junaka uopšte ne živi u Beču. Ona je došla iz Beograda i vraća se u Beograd. Sin ostaje tamo, iako je proživeo to što je preživeo, a što je strašno, slažem se. Inače roman sam pročitala u jednom dahu, sve pohvale za roman.
Dragan Velikić je naš najveći savremeni pisac, živi klasik! Prepoznat je širom sveta, osim u Srbiji, gde mu je Zvalavi oduzeo nacionalnu penziju. Iskrene čestitke!
„Buncaš!Popij nešto,dete moje,jer ne znaš šta pričas!“
@Čep na zelenoj flaši rasola
Vrlo dobro znam šta govorim, a moje tvrdnje počivaju na činjenicama, ne na kafanskim impresijama. Dragan Velikić je preveden na više od dvadeset svetskih jezika, međunarodno je priznat, cenjen i višestruko nagrađivan. Njegov književni opus i javni angažman odavno prevazilaze granice ove naše provincijalne kulturne stvarnosti.
Upravo zbog svojih beskompromisnih i visokomoralnih stavova, kao i spremnosti da javno kritikuje mafijašku kamarilu i njene mehanizme, ostao je bez nacionalne penzije.
A vi bolje pojedite sendvič ili popite rasol.
Ne samo srpski, Dragan Velikić je jedan od najvećih pisaca regiona.
Odrastao sam uz Via Pulu i Astragan.
Bečki roman je isto fantastičan!!!
Честитке Драгану Великићу! Посебно ми је драго што је награђен његов „Бечки роман“ — дело које, како је професор Ломпар истакао, бескомпромисно руши наше илузије о Западу. Студенти, а поготово наша омладина раштркана по белом свету, имају обавезу да прочитају ову књигу!!!
Pa nije valjda da je iko mislio da tamo „cvetaju samo ruže“? Bez obzira na to, realno stanje stvari govori suprotno. Tamo i dalje ide, ili barem želi da ide, najveći broj mladih ljudi. Isto tako, niko u romanu (ili u životu?) ipak ne razmišlja o povratku ovde.
@Ana, Да ли сте читали „Бечки роман“? Ко год у себи носи макар и трунку емпатије, не може остати равнодушан према том роману. Напротив, мислим да управо он отвара очи пред стварношћу о којој се често ћути.
Већина младих данас одлази готово слепо на Запад, верујући да их тамо чека бољи живот и да „цветају руже“. Међутим, стварност је често потпуно другачија — нарочито када сте странац. А у Аустрији је то посебно изражено уколико долазите са простора бивше Југославије, са свим предрасудама, очекивањима и изазовима које такав положај са собом носи.
Naravno da sam čitala, kako vam je uopšte palo na pamet da postavite takvo pitanje? Zar mislite da bih napisala poslednju rečenicu da ga nisam čitala? Nisam od onih koji lupaju napamet.
@Ana, apsolutno se slazem!
I ja sam čitala Bečki roman. Mislim da je roman sjajan, ali isto tako ne razmišljam da se vratim u truli i raspali Beograd. Ogromna većina mladih, pa i onih proruskih, ne razmišljaju o odlasku u Rusiju, nego na taj „truli Zapad“.
@Milica Jovanović je ista Ljilja Smajlović, pukovnica relativizacije. Najjače su mi te „Lomparke“. Kladim se da se ni autor romana ne bi složio sa njihovim konstatacijama.
Најјаче су ми те „Ломпарке“ — србују, а хрле на Запад, или поседују немачко, хрватско и друга држављанства земаља ЕУ. Нажалост, и сам познајем неке такве. Њима бих поручио да најпре науче шта је морал. За све остало ћемо лако.
То је, уосталом, класичан пример српског лицемерја.