Bitef se ove godine usudio da sazna koliko predstava može da otkaže kada festival izgubi ono zbog čega je decenijama bio važan – slobodu da misli drugačije. Od prvobitno najavljene selekcije ostala je gotovo samo jedna predstava, dok je novi program sastavljen pred sam početak festivala, a zakazani termin održavanja, pod sloganom Usudi se da saznaš, jeste od 13. do 20. septembra. Paralelno sa zvaničnim Bitefom, 19. i 20. septembra biće održan i ne:Bitef, vaninstitucionalni festival koji je prošle godine nastao kao odgovor na otkazivanje zvaničnog izdanja.
Pozorišni kritičar Andrej Čanji podseća na hronologiju događaja: „Ivanu Medenici 2023. nije produžen ugovor da bude selektor Bitefa zato što privatno podržava politiku Zeleno-levog fronta. Zatim novom selektoru Nikiti Milivojeviću 2025. nisu produžili ugovor, veruje se da je to zato što se nije ogradio od govora Mila Raua na otvaranju 58. izdanja festivala. Bira se novi selektor, Miloš Lolić za 2025. Suočen sa sve manjim budžetom, on sa svojim timom, Anom Vujanović i Borisavom Matićem, selektuje dve inostrane predstave čiji je koncept takav da u njima nastupaju lokalni izvođači, dok se ostatak produkcije fokusira na mlade umetnike iz Srbije. Jedna od predstava, Bros Romea Kastelučija, posvećena je policijskoj brutalnosti, dok druga, u režiji Andreje Kargačin, govori o studentkinji u egzilu, Dori, optuženoj za rušenje ustavnog poretka Srbije. Obe pokreću teme koje su izrazito aktuelne za turbulentno i protestno vreme u Srbiji. Ipak, članovi Upravnog odbora Bitefa ocenjuju da je problematična upravo predstava Proces Peliko koju režira Milo Rau, o Žizel Peliko koju je suprug tokom deset godina drogirao i silovao uz učešće desetina drugih muškaraca. Miloš Lolić i Borisav Matić izlaze u javnost i saopštavaju da je Bitef cenzurisan.“
Čanji podseća na to da nije važno da li su odgovorni za cenzuru pratili nečija uputstva ili su odlučili da na talasu paranoje stranačkih aparatčika samostalno izvrše cenzuru, nego da se pokazalo da se nivo kompetencije pri donošenju kadrovskih odluka sa svakom novom odlukom približava novom dnu, a rezultat je bio apsurdan.
„Faktički su cenzurisali pogrešnu predstavu. Zvanični Bitef zato nije održan. Lolić i ljudi kojima je stalo do Bitefa organizovali su, bez institucionalnog budžeta, ne:Bitef, koji su solidarno podržali svi umetnici iz prvobitne selekcije. Kasteluči je ustupio snimak predstave, Rau je došao u Beograd i pripremio antologijsko izvođenje Procesa Peliko na FDU, a mladi iz Srbije prezentovali su svoje radove. Ispostavilo se da predstava o Žizel Peliko ipak ima izazovan sadržaj koji implicitno upućuje na kritiku rada institucija u Srbiji. Suđenje u slučaju Peliko u Francuskoj, u kojem je pored glavnog okrivljenog bilo optuženo još 50 muškaraca, trajalo je svega tri i po meseca. Za to vreme sud je sproveo dokazni postupak, saslušao učesnike u postupku i doneo presude protiv 51 optuženog. U Srbiji, na primer, Miroslav Aleksić je uhapšen još u januaru 2021. godine. Suđenje je počelo tek u oktobru 2022. Tri i po godine kasnije, on je umro, a naš pravosudni sistem nije bio u stanju da donese ni prvostepenu presudu. Takođe, gotovo dve godine nakon pada nadstrešnice optuženi još ne postoje.“
Nova sekretarka za kulturu grada Beograda Jelena Medaković, napominje Andrej Čanji, radi na novom izdanju zvaničnog Bitefa. Za selektora je izabran Spasoje Ž. Milovanović, čiji izbor dovodi u pitanje niz kompetentnih i principijelnih imena koja su obavljala tu značajnu funkciju. „S obzirom na to da ni s jedne instance nije upućeno zvanično izvinjenje za prošlogodišnju cenzuru, kao i to da u Upravnom odboru i dalje sede dva člana koja su je sprovodila, zvanični Bitef neće imati duh suštinskog Bitefa sve dok se formalno ne napravi jasan otklon od represivnih mera“, smatra naš sagovornik i dodaje: „Zbog toga zvanični Bitef ne može da se posmatra drugačije nego kao anomalija u odnosu na tradiciju festivala, zasnovanu na pomeranju umetničke forme i slobodi koju su nekompetentni ljudi nasilno zatrovali zabranom. Zato je prvobitna selekcija Spasoja Ž. Milovanovića doslovno propala. Sve trupe koje su pristale da učestvuju na ovogodišnjem Bitefu otkazale su svoje učešće nakon što su se upoznale sa situacijom. Sve, osim Beogradskog dramskog pozorišta.“
Bitef, Fest i Oktobarski salon će se ove godine održati makar Jelena Medaković jedina sedela u publici, jer je trenutna svrha festivala da prikrije činjenicu da je ona najnekompetentnija sekretarka za kulturu u skorijoj istoriji Beograda
Borisav Matić
Pozorišni kritičar, dramaturg i član prošlogodišnjeg selektorskog tima Bitefa Borisav Matić za Radar kaže: „S obzirom na to ko trenutno vodi Bitef, nije nikakvo iznenađenje što se organizacija ovogodišnjeg festivala pretvorila u kontinuirani debakl. Članovi prethodnog i trenutnog odbora, Srđan Obrenović i Ana Veljković, odgovorni što se Bitef prošle godine nije održao u institucionalnoj formi, umesto da budu uklonjeni s pozicija zbog neizmerne štete koju su načinili domaćoj kulturi, Grad Beograd im je pružio novi mandat. Trenutni predsednik Odbora i selektor festivala Spasoje Ž. Milovanović je, dok je 2020. vodio niški festival Teatar na raskršću, pozvao Aleksandra Vučića da bude pokrovitelj događaja, te se iz protesta četiri od ukupno osam predstava povuklo iz programa. Upravo za vreme mandata trenutne gradske sekretarke za kulturu Jelene Medaković prošle godine nije održan zvaničan Bitef, a i način organizacije ovogodišnjeg Festa i Oktobarskog salona prolazi uz široko protivljenje kulturne zajednice. Izgleda da su bojkot, propali planovi i neodržani festivali glavne karakteristike u skorijim karijerama ovih ljudi.“
Zvanični odgovor na ovu kritiku jeste nova selekcija Spasoja Ž. Milovanovića. U zvaničnom saopštenju Bitefa navodi se da je ona oblikovana u okolnostima u kojima je i samo održavanje festivala postalo predmet javnog i političkog preispitivanja, „ne polazeći od unapred zadate teme, poetike ili stava“. Prema tom obrazloženju, predstave povezuje spremnost da se složenost sveta ne zameni jednostavnim odgovorima i unapred pripremljenim objašnjenjima.
Novi program sada čine Mletački trgovac Vilijama Šekspira u režiji Strahinje Padežanina i produkciji KPGT-a iz Srbije, Albion Majka Bartleta u adaptaciji i režiji Zafira Radžaba, Pozorišta mladih Nikolaj Binev iz Sofije, Kišinjev noću Mihaja Fusua, Teatrul Fără Nume iz Moldavije, Stalker Avtandila Varsimašvilija, Liberty Theatre iz Tbilisija, Crno zlato Beogradskog dramskog pozorišta, Antigona Sofokla u režiji Hakana Alkana, Karma Sahne iz Samsuna u Turskoj i Odbegle Vafe Tabubi, Nacionalnog teatra Tunisa. U pratećem programu je Russian Blues Metr Dance Company iz Jekaterinburga.
„Takođe nije iznenađenje što će se zvanični Bitef ove godine ipak održati, u ma kojoj formi, s ma kojim predstavama. Zarad očuvanja iluzije sopstvenog kredibiliteta, vođama Bitefa je neprihvatljivo da se festival i ove godine ne održi, bez obzira na to što se javnost protivi trenutnom upravljanju festivalom. Bitef, Fest i Oktobarski salon će se ove godine održati makar Jelena Medaković jedina sedela u publici, jer je trenutna svrha festivala da prikrije činjenicu da je ona najnekompetentnija sekretarka za kulturu u skorijoj istoriji Beograda“, kaže nam Matić i dodaje: „Ako su studentski pokret, protesti kulturnih radnika i prošlogodišnji ne:Bitef išta pokazali to je da vlast može kidnapovati institucije, ali ne i ljude koji ih čine. Bitef je javno dobro koje pripada kulturnim radnicima i publici i mi smo se prošle godine udružili kako bismo se kroz ne suprotstavili cenzuri i stvorili prostor otpora i slobode.“
Imajući u vidu, kako kaže, još goru situaciju na kulturnoj sceni ove godine i do sada neviđenu negativnu kampanju koju su vođe zvaničnog Bitefa sprovele pred međunarodnom javnošću, bitefovska zajednica odlučila je da je neka vrsta gerilskog poduhvata potrebna i ove godine.
S obzirom na to da ni sa jedne instance nije upućeno zvanično izvinjenje za prošlogodišnju cenzuru, kao i to da u Upravnom odboru i dalje sede dva člana koja su je sprovodila, zvanični Bitef neće imati duh suštinskog Bitefa sve dok se formalno ne napravi jasan otklon od represivnih mera
Andrej Čanji
„Trenutno, kada se navršava 60 godina od osnivanja Bitefa, domaća kulturna zajednica je u obavezi da međunarodnim kolegama pokaže da postoji široki front ljudi koji brani Bitef i održava ga u vaninstitucionalnoj formi, ‘u egzilu’, te da će ta zajednica biti spremna da obnovi i institucionalni festival kada autokratski režim u Srbiji padne. Ne:Bitef će se ove godine održati 19. i 20. septembra kao kolektivni, horizontalno organizovan festival mikroscena, uz široku mobilizaciju kulturnih radnika iz Srbije i umetnika iz inostranstva. Odvijaće se na brojnim lokacijama u Beogradu, a program će biti posvećen 60 godina Bitefa. Svaki pojedinačni događaj ili mikroscenu organizovaće po jedan kulturni radnik iz Srbije, a program će posvetiti jednom ili nekolicini umetnika iz inostranstva koji su učestvovali na Bitefu. Tih 60 događaja biće u formi performansa, izložbi, radionica, projekcija snimaka predstava, razgovora s autorima i publikom. Programi će se odvijati u nezavisnim društvenim i kulturnim centrima, kafićima, knjižarama, stanovima i drugim slobodnim prostorima. Prelazak u ne-pozorišne lokacije svedoči koliko su institucije kulture pod okupacijom i kako moramo preći u druge javne ili privatne prostore kako bismo kroz kulturni rad iskazali otpor.“
Ulaz na sve programe biće besplatan, napominje Matić, a publika će odabrati deo događaja koji želi da poseti, odnosno kom kutku istorije Bitefa želi da posveti pažnju. Nakon ovog razgranatog dela programa, organizatori će se okupiti u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Redakcija nedeljnika Radar je pitanja o ovogodišnjem Bitefu uputila Filipu Gajiću, v. d. direktora Bitef teatra i članu Odbora Bitefa kao izvršnom producentu festivala. On je odustao od odgovora.
Tako se ovogodišnji Bitef održava između dve potpuno različite predstave o tome šta jedna institucija kulture treba da bude. Zvanični festival nastoji da nastavi kontinuitet, uprkos tome što mu je šest međunarodnih predstava otkazalo učešće. Ne nastoji da sačuva ono što njegovi organizatori smatraju suštinom festivala – slobodu, solidarnost i pravo kulturnih radnika da sami odlučuju o prostoru u kojem će umetnost postojati. Ciničan slogan Usudi se da saznaš koristi se za dve potpuno različite selekcije i dobar je primer toga da se organizaciji Bitefa trenutno pristupa mehanički, bez ideje i bez vrednosti.
Bilo kako bilo, Bitef će se, dakle, održati. Biće predstava, biće publike, biće festivalskih susreta, biće zvaničnog programa ali ostaće da lebdi pitanje ko danas govori u ime Bitefa i, još važnije, ko ima pravo da određuje šta je Bitef. Zato se održava i ne:Bitef. Jer Bitef kao ideja ne može da se održi bez slobode.
