Moskovska Novaja gazeta, najpoznatiji nezavisni list u Rusiji, gasi se 9. novembra. Mračna vest o diktatorskom kidanju poslednje slamke informativne svetlosti bolno je stigla uoči 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Šestoro novinara i saradnika Novaje ubijeno je obavljajući profesionalnu i građansku dužnost. Naručioci ubistava nikada nisu izvedeni pred lice pravde.
Saopštenje redakcije od 30. oktobra, čitulja intelektualnom otporu autokratskom malju Vladimira Putina, počinje rečima: „Ubili su nas.“
„Devetog novembra ugasićemo svetlo u našoj kući, u kojoj smo proveli 30 godina, isključićemo servere i otići. Novina više nema. Ruske vlasti i ruske službe bezbednosti primorale su redakciju da prestane s radom“, potpisala je cela redakcija.
Ruka FSB-a
Prethodno je objavljeno da redakcija mora da se iseli iz zgrade u Potapovskom pereulku, u centru Moskve, u kojoj je radila gotovo tri decenije. Istovremeno je isključen i sistem za donacije čitalaca, koji je, po rečima glavnog urednika Sergeja Sokolova za Vedomosti, bio jedini izvor od kojeg je list živeo.
„Ostali smo bez sredstava. Potpuno“, navodi redakcija, tvrdeći da je reč o koordinisanoj akciji u kojoj banke slušaju „pripadnike FSB-a ubačene pod krov svake organizacije“.
Šestoro novinara i saradnika Novaje ubijeno je obavljajući profesionalnu dužnost. Naručioci ubistava nikada nisu izvedeni pred lice pravde
Londonski Ekonomist piše da je nobelovac Dmitrij Muratov, suosnivač lista, za iseljenje saznao 19. oktobra. Nekoliko dana ranije, pretresen je stan glavnog urednika Sokolova, koji je potom saslušan. Posle provale u redakciju, Muratov i Sokolov su 26. oktobra okupili saradnike u podrumu susedne zgrade. Telefone su ostavili napolju. Muratov je upozorio da bi list mogao biti proglašen „ekstremističkom organizacijom“, a novinari uhapšeni.
„Odluka je očekivana. Važno je šta raditi sledeće. Pisaću ti kasnije“, ostala je da visi poruka jednog od novinara lista Radaru. Situacija je, međutim, sasvim jasna. Gašenje vršnjaka ruskog postsovjetskog ustava bilo je jedini izlaz. Potezom je niz Moskvu otišao i poslednji ostatak člana 29 Ustava Ruske Federacije: „Jemči se sloboda javnog informisanja. Cenzura se zabranjuje.“
Pravo javnosti da zna, novinari Novaje plaćali su životima.
Igor Domnikov pretučen je 2000. u ulazu svoje zgrade i umro od povreda. Jurij Ščekočihin, koji je istraživao korupciju u službama bezbednosti, iznenada je umro 2003, a kolege su uverene da je otrovan. Ana Politkovska, hroničarka rata u Čečeniji, ubijena je 7. oktobra 2006. u liftu svoje zgrade. Advokat Stanislav Markelov i novinarka Anastasija Baburova ubijeni su u januaru 2009. na moskovskoj ulici, usred dana. Natalija Estemirova oteta je u Groznom i ubijena u julu iste godine. Redakcija naglašava da nisu stradali „u razbojničkim devedesetim“, već „upravo za vreme vladavine ovog režima“. Među fotografijama poslednjeg redakcijskog sastanka objavili su kako Muratov u kancelariji prazni police, a knjige, slike i suvenire ubacuje u plavu plastičnu kesu.
Sa redakcijom se zatvara i muzej Ane Politkovske, otvoren 2021. u njenom nekadašnjem kabinetu, na 15. godišnjicu ubistva. Ove godine navršava se dvadeset godina od njenog ubistva, podsetio je povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti Jan Bratu, predstavnik OEBS-a za slobodu medija i nekadašnji šef Misije OEBS-a u Srbiji. „Nikada nije razjašnjeno ko je ubistvo naručio“, podvukao je Bratu.
U Srbiji to dobro razumemo. Ubistvo Milana Pantića nikada nije rešeno, a za ubistvo Slavka Ćuruvije, posle više od dve decenije, niko nije pravosnažno osuđen.
Sa redakcijom se zatvara i muzej Ane Politkovske, otvoren 2021. u njenom nekadašnjem kabinetu, na 15. godišnjicu ubistva
Fiona O’Brajen, regionalna direktorka Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) za Evropu i Centralnu Aziju, za Radar ističe da takva nekažnjivost nije slučajna. „Odsustvo odgovornosti za ove zločine deo je plana: odsustvo pravde šalje poruku da su novinari laka meta i pomaže da ih se lažno prikaže kao neprijatelje Rusije“, kaže i podvlači da su deo „višestrukog plana da se Novaja gazeta spreči da izveštava.“
Ubistva i hapšenja novinara, cenzura, zakoni smišljeni da uguše rad lista i oduzimanje dozvola zajedno su stvorili „nepodnošljiv i na kraju nesavladiv pritisak“ na redakciju.
Gorbačov akcionar
Prve kompjutere Novaja gazeta je 1993. kupila novcem koji je Mihail Gorbačov izdvojio iz svoje Nobelove nagrade za mir, a kasnije je postao i jedan od njenih akcionara. Državnik, koga je reditelj Vitalij Manski u filmu Gorbačov. Raj prikazao kako sam stari u praznoj kući nadomak Moskve, ostavio je za sobom list koji je tri decenije razotkrivao korupciju i zloupotrebe moći, izveštavao iz Čečenije i beležio kršenja ljudskih prava.
Posle invazije na Ukrajinu, pod pretnjom novih zakona, u martu 2022. obustavila je rad. U septembru iste godine moskovski sud joj je oduzeo dozvolu, navodno zato što 2006, posle promene osnivača, nije dostavila statut redakcije. Sajtovi su blokirani. Dve trećine redakcije napustile su Rusiju i u Letoniji osnovale Novaju gazetu Evropa. Muratov, Sokolov i tridesetak kolega nastavili su da rade u Moskvi, kako su rekli „u potpunom okruženju službi bezbednosti“.
Muratov je 2022. napadnut u vozu i zamalo ostao bez vida, a postupak nije pokrenut iako su napadači poznati. Novinarka Jelena Milašina je pretučena gotovo nasmrt u Čečeniji u julu 2023. Te godine je Muratov označen „stranim agentom“ i povukao se sa mesta urednika.
Devetog aprila pretres redakcije trajao je oko trinaest sati i priveden je istraživački novinar Oleg Roldugin. Iz pritvorske jedinice pušten je u junu, ali samo u kućni pritvor
Višedecenijska masivna veriga oko vrata, 2026. oštro je zategnuta do pucanja. Devetog aprila pretres redakcije trajao je oko trinaest sati i priveden je istraživački novinar Oleg Roldugin. Iz pritvorske jedinice pušten je u junu, ali samo u kućni pritvor, koji mu je produžen do 10. novembra. Četvrtog septembra Ministarstvo pravde uvelo je list u registar „stranih agenata“, a na spisak „povezanih lica“ dodalo je i 106 ljudi bliskih redakciji.
„Našli smo se u zoni ubijanja“, podvlači redakcija.
„Gašenje Novaje gazete crn je dan za nezavisne medije, u Rusiji i u celom svetu. Decenijama su njena izuzetna hrabrost i otpornost pred napadima bile inspiracija novinarima koji se suočavaju sa represijom širom sveta i simbol otpora“, kaže Fiona O’Brajen. Gašenje lista, prema njenim rečima, pokazuje koliko je Vladimir Putin rešen da ućutka sve nezavisne glasove i da građane Rusije odseče od svega osim propagande.
Za one koji su već označeni kao „strani agenti“ rizici su stvarni, upozorava.
„Međunarodna zajednica treba da učini sve da podrži te novinare u egzilu i omogući im da nastave da rade. Bez njihovog izveštavanja, Rusija bi mogla da postane informaciona crna rupa“, ocenjuje ona.
„Okolnosti koje su primorale jedan od najistaknutijih ruskih istraživačkih medija i nepokolebljivog zagovornika nezavisnog novinarstva, da se ugasi, još su jedna posledica neprestanog pritiska na drugačija mišljenja u Rusiji, naročito od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu“, ocenio je Jan Bratu, pozivajući ruske vlasti da prestanu da ometaju rad nezavisnih medija i poštuju član 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i obaveze OEBS-a.
Iskustvo feniksa
Devetog novembra u Potapovskom pereulku broj 3 pakovaće se poslednje kutije. Sa zidova će se skinuti portreti Igora, Jurija, Ane, Stasa, Anastasije i Natalije, koji su godinama gledali kako kolege nastavljaju da rade upravo ono zbog čega su oni ubijeni. Prazne kancelarije biće spomenik istini koju ruska država želi da sakrije.
Ispred zgrade ostaće „Anin vrt“, zasađen u spomen na Politkovsku, sa kamenom sa Soloveckih ostrva, jednog od prvih logora Gulaga. Dok svet svakog 2. novembra govori o nekažnjivosti zločina nad novinarima, u Moskvi je još jednom dokazano da je nekažnjivost i metod progona.
Sokolov, u listu od osnivanja, podseća da se Novaja gazeta gasila već dva puta i da se uvek vraćala. „Iskustvo feniksa imamo“, kazao je za portal Bereg.
Redakcija se od čitalaca oprostila jednostavno: „Hvala svima koji su nas čuli.“ Na kraju saopštenja dodala je obećanje da konačnu reč neće imati cenzori: „Poslednji broj će izaći.“
