Ako ste mislili da ćete krimi film režirati u Crnoj Gori, kao u Srbiji – grdno ste se prevarili. Čarter letom, izvršen je desant na Tivat. A, vi ste u tom svom filmu, sem što ste režirali – i glumili Ali Babu – koji sa razbojnicima iz tog aviona, nema ništa. Kao u arapskoj bajci. To je neko organizovao. Ko – pitali smo? Odgovorili ste – da nemate pojma.
Da se ne foliramo. Taj neko, bili ste vi. Umesto četrdeset razbojnika, kao u pomenutoj priči, u ovoj vašoj bilo ih je osamdeset sedam. Poslali ste ih, ni manje ni više, već na Samit EU – Zapadni Balkan! Primereno, nema šta! Popularna arapska bajka – mejd in Srbija. S velikom razlikom. Razbojnici u izvornoj priči nisu Ali Babini, a u ovoj vašoj – jesu. Vama su odani. Dok su svi drugi državnici vodili diplomate iz svojih zemalja, vi ste iz Srbije, u Crnu Goru poslali kriminalce, da vas pompezno dočekaju. Kad je crnogorska policija sve provalila, objašnjavali ste nadugačko i naširoko, kako su to pošteni momci, spremni da usred Crne Gore učine nešto lepo za vas i za domovinu. To nisu kriminalci, došli su da bi meni omogućili bolje okruženje, u kojem bih se ja obradovao. Zašto da vas obraduju? Da vam tog dana nije bio rođendan? Ili ste tog dana postali trener naše košarkaške reprezentacije, pa da u Tivtu, na Samitu, sa njima, uz vatromet – to proslavite?
Vi ste se, u stvari, plašili odlaska u Crnu Goru. Ta egzotična tetovirana ekipa, trebalo je zato da bude vaša podrška. Da budete svoj među svojima. Pobrkali ste radnju iz 1001 noći, pa vam se pred polazak na Samit i danju mračilo. A, vaše okruženje zapomagalo je i vapilo da ne idete, jer će vas tamo ubiti. Ta opasnost za vas nije postojala. Ali je Ikebana od tih momaka, ipak brižljivo aranžirana. Sa ostrva slobode, iz Pionirskog parka, čarter letom pala je s neba u Tivat – par dana ranije, pre vašeg dolaska. Na aerodromu je bila zadržana, a potom i vraćena, a rezervisani liksuzni apartmani u Luštuci Bej, gde je trebalo da odsednu, ostali su prazni. Da li je taj novac vraćen u budžet građana Srbije, ili je podeljen ovim vrednim momcima kao odšteta za pretrpljenu duševnu bol, zato što se nisu ni brćnuli u Jadranskom moru – ne znamo.
Kad smo kod tog famoznog banera… Šta ste tim sloganom hteli da kažete? Gde Srbija pobeđuje? U Crnoj Gori, koja je jednom nogom u Evropskoj Uniji, do koje mi nema šanse da stignemo – sa vama na čelu ove države? I… u čemu to Srbija pobeđuje? U blamiranju pred svetom? Daaaa
Ono što zasigurno znamo – ništa u ovoj zemlji ne može da prođe, a da vi to ne znate… Sve je organizovano uz vašu podršku. Ma koliko se vadili, da je sve išlo mimo vas, da je vaše okruženje imalo nameru da vas obraduje i da nešto lepo učini za Srbiju, bez vašeg znanja to nije moguće. Jer, ni čiope na zgradi Albanije ne mogu banerom da zarobe vaši podanici, bez vaše dozvole. Avion s tim nezvanim putnicima, za koje rekoste da su samo petorica iz kriminogenog miljea, a resto, predpostavljam – ćaci akademici – taj avion, bio je vaš najgluplji potez, kojem se ceo svet grohotom smejao. Vaša želja bila je – da vas u tuđoj zemlji, u Crnoj Gori, na najznačajnijem evropskom političkom skupu, sa najuglednijim zvanicama, gde ste vi bili najmanje bitni, dočekaju s transparentima – Srbija pobeđuje. I da po običaju skandiraju – Aco Srbine! Usred Crne Gore! Šou koji ste brižljivo pripremali – propao je.
Kad smo kod tog famoznog banera… Šta ste tim sloganom hteli da kažete? Gde Srbija pobeđuje? U Crnoj Gori, koja je jednom nogom u Evropskoj uniji, do koje mi nema šanse da stignemo – sa vama na čelu ove države? I… u čemu to Srbija pobeđuje? U blamiranju pred svetom? Daaaa. U nepoštovanju domaćina? Daaaa. U omalovažavanju Samita? Daaaa. U vašem ubeđenju da ste bitniji od svih gostiju? Daaaaaaaa. I sve to u vreme, kad iz Evropske Unije, ne mogu očima da vas vide. Preigrali ste se. Vaši pusti snovi, koje sanjate. A, u stvarnosti je sasvim – drugačije. Vreme je da se iz tih za vas lepih, a nestvarnih snova – probudite. Da protrljate oči i da se doooobro rasanite.
To što se cmačete sa Ursulom von der Lajen i tapšete po ramenu Makrona – a on uzvraća poljupcem, ne znači ništa. Sem što vam služi da se pred naivnima hvalite. Jer vas većina evropskih državnika – ne primećuje. Niko, sem njih dvoje. I oni vas koriste. Ne gledaju Ursula i Emanuel interes naroda Srbije. Vide oni da narod u ovoj zemlji ječi, dok ga vi gazite. Ali, vam gledaju kroz prste, sve dok od vas ne dobiju ono što žele i što ste im obećali zarad fotelje, da je sačuvate. Onda sledi šut u vaše cenjeno dupe. I…..? Šta ćete tad da radite!? Dotle… Prolaziće kod njih, sve vaše brljotine. Glumiće da to ne vide.
Vaša želja bila je – da vas u tuđoj zemlji, u Crnoj Gori, na najznačajnijem evropskom političkom skupu, sa najuglednijim zvanicama, gde ste vi bili najmanje bitni, dočekaju s transparentima – Srbija pobeđuje. I da po običaju skandiraju – Aco Srbine! Usred Crne Gore! Šou koji ste brižljivo pripremali – propao je
Ali, ceo svet vidi šta vi radite. Vidi državu, kakvu video nije. Državu bez zakona i vođu bez kompasa i odsustva orijentacije. Vidi državu koja opstaje, tako što kradete izbore. Državu koja nad mirnim građanima upotrebljava sonično oružje. Državu koja prebija i hapsi studente, a oslobađa krimose. Državu koja šikanira i otpušta sa radnih mesta, sve koji misle drugačije. Državu koja kupuje i kontroliše sve medije. Državu, koja u kriminogenim radnjama ima svoje pulene. Državu, koja umesto da gradi, razara univerzitete i škole. Državu, koja umesto da leči, urušava zdravstvo i rasteruje stručne kadrove… Da. To je ta vaša Srbija koja pobeđuje. Za ceo svet i za Evropu, Srbija je – crna rupa koja guta svoje građane. A, iz te rupe vi virite, u obličju tiranina – kojeg ne podnose…
Sezame, otvori se! Ne treba nam blago iz Ali Babine pećine, već da se u nju pošten narod sakrije. Da nas svet ne gleda i da ne seiri nad nama – zbog vaše alavosti i gluposti koje pravite, čime nas u tu crnu rupu sve dublje uvlačite.
Sezame, smiluj se…
