Nemačke kompanije će do kraja 2024. direktno zapošljavati 100.000 ljudi u Srbiji, izjavio je na prvoj gala večeri Nemačko-srpske privredne komore (AHK) predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Uzgred je podsetio da su 2014, kada je on postao premijer, nemačke kompanije zapošljavale oko 17.500 ljudi, a da je početkom prošle godine na njihovom platnom spisku bilo 78.000 zaposlenih.
Vučić se, kako je preneo Tanjug, zahvalio „nemačkim partnerima“ na ogromnoj podršci. „Od njih smo mnogo naučili šta znači odgovornost, ozbiljnost, posvećenost i marljivost kada je reč o poslu. Naša zemlja napredovala je brže od drugih u okruženju upravo zbog prisustva nemačkih kompanija, koje su menjale naše navike. Zato je važno da tu zahvalnost ne krijemo, jer smo zahvaljujući njoj uspeli da podignemo našu zemlju“, rekao je Vučić.
„Razumem da je potrebno da ne gledamo samo u ono što je bilo, već da gledamo stope i kuda će da koračaju naša deca. Presrećan sam kada vidim prijatelje od kojih smo puno naučili… Kada se nešto dogovorimo, molim vas da verujete u ovu zemlju, koliko i verujete u nas“, poručio je predsednik Srbije, koji se na kraju prisutnima obratio – na nemačkom.
Gala večera 2023. sa predsednikom i dva ministra, a 2024. samo sa ministarkom energetike
Bilo je to 26. januara 2023, kada su na prvoj gala večeri AHK predsedniku Srbije društvo pravili i tadašnji ministar privrede Rade Basta i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, a vest o tome na svom instagram-nalogu buducnostsrbijeav objavio je i sam Vučić: „Nemačka je ubedljivo najvažniji srpski poslovni partner i investitor. Kao predsednik Srbije, moram da vam kažem – hvala! Uveren sam da ćemo u dosadašnjoj bogatoj i uspešnoj saradnji naći inspiraciju kako bismo gradili lepšu budućnost zajedničke Evrope i sveta! Živela Srbija!“
Godinu dana kasnije, od državnih zvaničnika na drugoj gala večeri AHK pojavila se samo ministarka rudarstva i energetike. Predsednik je očito imao važnija posla, a u međuvremenu je, posle vanrednih izbora, u decembru 2023. najavio „pismeno“ o uplivu jedne zapadne zemlje u izborni proces u Srbiji. Iako nikad niko od zvaničnika nije javno izgovorio ime te zemlje, u javnosti se stvorio utisak da je Vučić mislio na Nemačku.
Srbija je napredovala brže od drugih u okruženju upravo zbog prisustva nemačkih kompanija, koje su menjale naše navike. Zato je važno da tu zahvalnost ne krijemo, jer smo zahvaljujući njoj uspeli da podignemo našu zemlju
Aleksandar Vučić, 26. januara 2023.
Ni nakon pola godine to pismo sa Andrićevog venca još nije stiglo u Berlin, a sve su manje šanse da će ikada i stići. No, i bez tog već dobro uzdrmani politički odnosi dodatno su pogoršani zbog toga što je Nemačka bila jedan od ključnih sponzora Rezolucije o Srebrenici. I dok često ne bira reči upućene na račun zvaničnika iz Berlina, vlast u Beogradu spremna je da, bar privremeno, zakopa „ratnu sekiru“ kada treba otvoriti neku novu nemačku investiciju. Upravo to uradio je Vučić 28. maja, nekoliko dana uoči lokalnih izbora, kada je u Čačku, zajedno sa nemačkom ambasadorkom Anke Konrad, prisustvovao polaganju kamena temeljca za izgradnju nove fabrike PWO grupe, u kojoj bi posao trebalo da dobije 500 ljudi.
Kamen po kamen temeljac, do subvencije od 34.000 evra po zaposlenom
„Prethodni dani nisu bili laki za odnose Srbije i Nemačke. U političkoj sferi bilo je stvari koje su razdvajale dve zemlje, ali se problemi moraju i mogu rešavati otvorenim i iskrenim dijalogom. Što se ekonomije tiče, naša saradnja je skoro pa savršena. U nemačkim kompanijama radi 82.000 naših ljudi, razmena robe i usluga će ove godine dostići 12 milijardi evra, a Nemačka je ubedljivo broj jedan u svakom segmentu naše ekonomske saradnje sa svetom,“, rekao je Vučić, sa kojim su na polaganje kamena temeljca došli i ministarka privrede Adrijana Mesarović i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
„Pet od 15 naših najvećih izvoznika dolaze iz Nemačke, što govori koliko nam je ta zemlja važna i očekujem u budućnosti još više od te saradnje sa tom zemljom. A vas (vlasnike PWO grupe) molim da izgradite još neki pogon do 2027, jer do tada u skladu sa dogovorom sa EU mora da se prekine državna pomoć. Pa vi još jednu fabriku ovde da izgradite, lepo dobijete više od nas, a mi zadovoljni što ćete zaposliti još više ljudi. To je moja molba i ponosan sam na to što sam ovde“, rekao je Vučić.
Država je, po njegovim rečima, za ovu investiciju od 89 miliona evra dala subvenciju od 17 miliona. Drugim rečima, u proseku po 34.000 evra za svakog od zaposlenih u toj fabrici. Uz pretpostavku da prosečna bruto plata radnika neće biti veća od 1.500 evra, njihov poslodavac moći će skoro dve godine da ih plaća parama kojim ga je častila Vlada Srbije.
Račun bez krčmara
Ovdašnja vlast očito nastoji da stvori uverenje u javnosti da sve lošiji politički odnosi neće ugroziti ili bar usporiti dinamični rast ekonomske saradnje dve zemlje i priliv novih investicija. To je, po svemu sudeći, račun bez krčmara.
Uostalom, već sada se može zaključiti da neće biti ispunjeno Vučićevo obećanje iz januara 2023. da će do kraja ove godine nemačke kompanije u Srbiji zapošljavati 100.000 ljudi. U poslednjih 15 meseci, bar ako je verovati podacima koje je sam Vučić saopštio, njihov broj povećan je sa 78.000 na 82.000, pa bi za upola manje vremena, za samo sedam meseci, broj zaposlenih morao da bude četiri i po puta veći nego od januara 2023. do maja 2024.
Poseban je problem što brojke koje u javnost iznosi predsednik Srbije ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Uostalom, u januaru 2023. rekao je da je robna razmena Srbije i Nemačke, kada je on bio premijer, bila oko dve milijarde evra i da je od tada povećana na 8,2 milijarde evra. Te 2014, kada je Vučić postao premijer, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Nemačke bila je skoro 3,2 milijarde evra, dok je 2013. bila 2,9 milijardi evra. Prošle godine postavljen je novi rekord, izvoz je povećan na 4,3 milijarde, a uvoz na 4,8 milijardi evra. Taj trend je nastavljen i ove godine, pa je u prva četiri meseca izvoz porastao za šest odsto, na 1,5 milijardi evra, a uvoz za 9,6 procenata, na 1,7 milijardi.
Poverenje nemačkih investitora u Srbiju i dalje je visoko, iako se neke odluke donose opreznije. Ove godine je za šest procentnih poena više onih koji planiraju da povećaju investicije, a za devet procentnih poena onih koji očekuju pad investicija
Aleksander Markus
Na pitanje da li i u kojoj meri sve lošiji politički odnosi na relaciji Srbija – Nemačka, o čemu svedoče brojne izjave najviših državnih zvaničnika Srbije, mogu da utiču i na usporavanje daljeg unapređenja bilateralnih ekonomskih odnosa, da li to može da povećava oprez investitora iz Nemačke i uspori nova ili bar privremeno odloži neka već planirana ulaganja u Srbiji, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Aleksander Markus za Radar tvrdi da su „lojalnost i poverenje nemačkih investitora u Srbiju i dalje na visokom nivou, iako se neke investicione odluke zbog trenutnih uslova donose opreznije“.
Pozivajući se na najnovije istraživanje AHK o investicionoj klimi i uslovima poslovanja u Srbiji, Markus ističe da ove godine 40 odsto kompanija članica, za šest procentnih poena više nego prošle godine, planira da poveća svoje investicije u Srbiji, kod 38 odsto ispitanika planirani nivo investicija ostaje nepromenjen, dok pad investicija očekuje 22 odsto kompanija, za devet procentnih poena više nego prošle godine.
„Kao najveće izazove za narednih 12 meseci 48 odsto kompanija navodi privredne i političke okolnosti, a 45 odsto nedostatak kvalifikovane radne snage. U Srbiju bi ponovo investiralo 86 odsto kompanija članica AHK, što naglašava visok nivo lojalnosti nemačkih investitora prema ovoj investicionoj lokaciji. Pored toga, u okviru ovogodišnjeg istraživanja postavljeno je pitanje o srednjoročnim i dugoročnim uticajima geopolitičkih konflikata i njihovih eventualnih posledica na poslovanje kompanija. Na prvom mestu je naveden pad potražnje. Na osnovu navedenih činjenica, uprkos političkim tenzijama i ekonomskim nesigurnostima, ekonomski odnosi između Srbije i Nemačke i dalje su na čvrstim osnovama. Ipak, mnoge kompanije menjaju svoje prioritete, što može dovesti do toga da planovi za širenje budu privremeno stavljeni `na čekanje`“, ističe Aleksander Markus za Radar.
34.000 evra
platila je država Srbija za svakog od 500 zaposlenih, koliko će ih posao dobiti u novoj fabrici PWO grupe u Čačku, za koju je iz budžeta isplaćena subvencija od 17 miliona evra
Saša Ćioringa, generalni direktor kompanije Kontinental u Srbiji, kaže za Radar da je „Novi Sad od početka deo strategije Kontinentala i zbog toga vrlo važna lokacija za budućnost naše globalne kompanije, a mi ovde imamo izuzetno važnu ulogu u njenoj transformaciji“.
„To je prvenstveno zahvaljujući ljudima koji ovde rade, našim inženjerima čiji su rezultati, talenat i znanje zaslužni za rast koji smo mi kao lokacija za sedam godina poslovanja u Srbiji postigli. To je ono što nas opredeljuje da budemo prisutni i da ulažemo – mladi, pametni ljudi koji stvaraju neverovatna tehnološka rešenja i koji odavde, iz Srbije, daju ogroman doprinos transformaciji celokupne auto-industrije. Upravo zbog toga naša poslovna strategija ostaje ista. Nastavljamo sa trenutnim i planiranim aktivnostima, i u istraživačko-razvojnom i u proizvodnom delu, kao odgovoran investitor i poslodavac. Trenutno u Novom Sadu zapošljavamo više od 2.000 ljudi, od toga nešto više od 1.000 visokokvalifikovanih softver, sistem test, mašinskih, elektro i industrijskih inženjera u Istraživačko-razvojnom centru i više od 1.000 inženjera, tehničara i operatera u proizvodnji u našoj fabrici“, ističe Ćioringa.
Stendbaj ili baj-baj
Odgovor na isto pitanje Radar je želeo da čuje i od nemačke ambasadorke Anke Konrad, ali ona nije želela o tome da govori, a nedavno je izjavila da je „nakon napada Rusije na Ukrajinu stvorena nova realnost u kojoj se političkim rizicima daje mnogo veća težina prilikom donošenja investicionih odluka – i to ne samo kod nemačkih kompanija“ i da se „nedostatak jasnog spoljnopolitičkog opredeljenja direktno odražava na ekonomske pokazatelje“.
„Ako imamo veoma negativno izveštavanje medija o Nemačkoj, kao i o Evropskoj uniji u celini, to takođe igra veliku ulogu u razmatranju novih destinacija za investicije“, rekla je ambasadorka i precizirala da se „broj realizovanih nemačkih investicija, ipak, smanjuje“.
Mnogi su te reči nemačke ambasadorke protumačili kao veoma jasnu poruku Beogradu. Njene sumnje potvrđuje i direktor nemačke kompanije, koji je želeo da ostane anoniman. „Mnogi se dvoume da investiraju, jer razmišljaju šta bi se desilo ako se Srbiji uvedu sankcije zato što uporno odbija da spoljnu politiku uskladi sa spoljnom politikom EU prema Rusiji. Tim pre što niko ne ulaže ovde zbog domaćeg tržišta od šest miliona stanovnika sa prosečnim platama od 820 evra, već sve što proizvedu u Srbiji uglavnom izvoze u druge, razvijene zemlje“, ističe sagovornik Radara.
Drugima je, po njegovim rečima, problem što zbog političke situacije i sve veće neizvesnosti zemlju napušta veliki broj mladih i obrazovanih ljudi, a baš takvi su neophodni kompanijama koje svoj biznis ne baziraju na jeftinoj radnoj snazi. Kada se tome doda i sve veći geopolitički rizik, jasno je, kaže, zašto su mnogi oprezniji i teže se odlučuju za nove investicije nego pre dve-tri godine.
Naš sagovornik ističe i da su sve veći pritisci vlasnika iz Nemačke na lokalni menadžment njihovih fabrika, jer ne znaju da li Srbija ide u dobrom ili pogrešnom smeru, a utisak o tome može biti presudan da se neka planirana investicija iz Srbije preusmeri u neku drugu zemlju. Tim pre, kaže, što je malo ko spreman da sada vlasnicima garantuje da Srbija ide u dobrom pravcu. Naročito ako se ima u vidu da su do pre nekoliko godina svi stranci koji dođu ovde bili uvereni da Srbija sigurno ide ka EU, a sada se mnoge zapadne zemlje tretiraju kao protivnici i neprijatelji. Zato je, kaže, nezahvalno procenjivati da li je sadašnje zatišje samo svojevrsni stendbaj, dok se ne vidi šta će se desiti, ili definitivno baj-baj novim investicijama u Srbiji.
Neki investitori se plaše sankcija prema Srbiji, a drugi u Vučića gledaju kao u boga
Ima, međutim, i direktora nemačkih firmi koji u Vučića gledaju „kao u boga, jer su im, zahvaljujući dobrim odnosima sa njim, sva vrata uvek otvorena“, tvrdi za Radar jedan od gostiju prve gala večere AHK, koji kaže da ga je atmosfera te večeri povremeno, po glasnim aplauzima predsedniku Srbije, podsećala na sednice Glavnog odbora SNS-a.
Da biznismeni nisu nimalo imuni na visoku politiku, svedoče i njegove reči da su se mnogi strani investitori osetili kao da nisu dobrodošli u Srbiju kada su videli da je kineski predsednik Si Đinping u Beogradu dočekan bolje nego u Pekingu. A mnoge kompanije iz EU su, kaže, posle pandemije razmatrale da neke svoje fabrike iz Kine i drugih zemalja sa Dalekog istoka presele negde bliže, u Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana. Ta šansa je dobrim delom propuštena, ističe naš sagovornik i u prilog te teze navodi da je od ruske invazije na Ukrajinu sve manje velikih investicija iz Nemačke u Srbiji, što je i logično ako predstavnici vlasti forsiraju priče o prijateljstvu sa Rusijom i Kinom, a sve ostale nazivaju „partnerima“. A uglavnom su upravo ti „partneri“ od početka 2000. do aprila ove godine u Srbiji uložili 46,9 milijardi evra, pokazuje računica Radara, na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva finansija.
Da više ništa nije kao što je bilo ukazuje i vest specijalizovanog portala Montel da treći najveći potrošač električne energije, nemački Meser Tehnogas, više neće svu struju kupovati od EPS-a, već će je za najveću od svojih osam fabrika u Srbiji, u Smederevu, nabavljati od slovenačke kompanije Gen-I. Ostalih sedam će „za sada“ nastaviti da snabdeva EPS, navodi Montel. Pretpostavlja se da se na ovakav korak Meser odlučio zato što je dobio nižu cenu struje od one koju je nudio EPS, iako je Vučić u januaru 2023, na gala večeri AHK, poručio nemačkim investitorima da će Srbija učiniti sve „da čuva mir, stabilnost, dobre uslove i niske cene energenata“.
82.000 zaposlenih
je na platnom spisku u više od 900 nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji
Doskora je izgledalo da će priča o stalnom unapređenju nemačko-srpskih ekonomskih odnosa imati hepiend. To potvrđuje i analiza trgovinskih odnosa Srbije i Nemačke od 2015. do 2022. Centra za visoke ekonomske studije CEVES po narudžbini AHK, u kojoj se konstatuje da je snažan priliv nemačkog kapitala doprineo da prosečno godišnje izvoz raste znatno brže (15,8 odsto) od uvoza (11,1 odsto), pa je spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen sa 667 na 385 miliona evra, s tim što je u 2023. povećan na 506 miliona. No, ako se uzme u obzir i priliv stranih direktnih investicija iz te zemlje, Srbija i nema deficit u platnom bilansu, a sa doznakama iz Nemačke je u značajnom plusu.
Stručnjaci CEVES-a ističu da su nemačke investicije doprinele i smanjenju nezaposlenosti, jer te kompanije zapošljavaju više od 80.000 ljudi, od čega veliki broj u nedovoljno razvijenim delovima Srbije. Podjednako je bitan i efekat na domaća mala i srednja preduzeća, koja su uspostavila saradnju sa nemačkim kompanijama, od kojih se pet probilo među 15 najvećih „domaćih“ izvoznika. Na prvom mestu te „bundes lige“ izvoznika u 2023. je ZF Serbia sa izvozom od 504,8 miliona evra, a slede Leoni Wiring Systems Southeast sa 489,3 miliona, Robert Bosch sa 453 miliona, Henkel sa 405 miliona i Hemofarm sa 351,9 miliona evra. A osim njih, u Nemačku ukupno izvozi 1.126 preduzeća iz Srbije.
Treba li posebno pominjati da na top-listi 15 najvećih „srpskih“ izvoznika nema nijedne firme čiji je većinski vlasnik iz Srbije? I treba li bolji dokaz da strane kompanije, među kojima je nešto više od 900 nemačkih, nisu došle ovde zbog domaćeg tržišta, već da bi ono što ovde proizvedu plasirale kupcima iz nekih drugih zemalja. Zar onda ikoga čudi što su neki investitori povukli ručnu kočnicu i odložili nova ulaganja dok ne vide kojim će putem zvanični Beograd konačno krenuti, ka Moskvi, Pekingu ili Briselu. Možda je i to uticalo da u poslednjih godinu dana udeo nemačkih kompanija koje smatraju da imaju dobre uslove za rad u Srbiji padne sa 52 na 39 odsto. Biće da ušima biznismena ne prija preterana politička galama. Uostalom, ne kažu džabe da je kapital najplašljivija zverka.
