Iako bi srpska državna firma za promet i proizvodnju naoružanja, municije i vojne opreme Jugoimport SDPR i najveća izraelska vojna kompanija Elbit sistems, prema najavama zvaničnika, uskoro trebalo da otvore zajedničku fabriku za proizvodnju dronova, još se ne zna ni njena tačna lokacija. Zna se samo da nisu bile tačne spekulacije pojedinih medija da će biti u Šimanovcima, gde je sedište privatne firme za proizvodnju bespilotnih letelica PR-DC, u kojoj većinski ideo od 52 odsto ima vlasnik Pinka Željko Mitrović, a ostatak pripadnici porodice Petrašinović. Sve glasnije se, ne bez osnova, navodi da bi proizvodnja izraelsko-srpskih dronova mogla da bude organizovana u pogonima pančevačke fabrike aviona Utva.
Mada svi detalji ovog poslovnog poduhvata i dalje nisu poznati, u stručnoj javnosti preovlađuje mišljenje da se radi o strateški važnom poslu, koji bi domaćoj vojnoj industriji trebalo da obezbedi pristup i ovladavanje najsavremenijim tehnologijama u namenskoj proizvodnji. S druge strane, nije malo ni onih koji tvrde da se radi i o, blago rečeno, kontroverznom poslovnom poduhvatu, pre svega zbog uloge Elbit sistema u akcijama izraelske vojske u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, u kojima je, prema procenama UN, stradalo više desetine hiljada palestinskih civila.
Srbija sa Elbit sistemom već ugovorila kupovinu naoružanja za dve milijarde dolara
Kako god, ako je suditi po najavama predsednika Aleksandra Vučića, zajednička fabrika dronova već u dogledno vreme biće realnost. „Uskoro otvaramo prvu fabriku veoma ozbiljnih dronova u našoj zemlji, najozbiljnije svetske produkcije“, rekao je on 7. marta. Doduše, pre toga, krajem 2025, rekao je i da će ona početi da radi u martu ili aprilu ove godine. I nije to jedino obećanje koje nije ispunjeno.
Iako Vučić nikad javno nije otkrio ime stranog partnera, u međuvremenu se saznalo da je to najveća vojna, a ujedno i najvrednija od svih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi u Tel Avivu. Srbija je lane sa Elbitom potpisala dva ugovora o kupovini njihovih proizvoda za skoro dve milijarde dolara. Tim ugovorima Elbit se obavezao da Srbiji isporuči napredne artiljerijske sisteme PULS, borbene dronove hermes, rakete i dronove dugog dometa, sisteme za elektronsko ratovanje…
Nekadašnji generalni direktor Zastava oružja ukazuje da Izrael tradicionalno pažljivo čuva ključne tehnologije bespilotnih letelica, pa je malo verovatno da će izvorni softver, najnapredniji senzori i kompletna projektna dokumentacija da budu preneti u Srbiju u potpunosti, ali da će uprkos tome domaća vojna industrija imati koristi od tog aranžmana
Srbija je, s druge strane, izvoz municije i naoružanja u Izrael za samo dve godine, između 2023. i 2025, povećala skoro 37 puta, sa 3,1 na 114 miliona evra. Tako je Izrael Srbiji postao četvrta najvažnija izvozna destinacija izvan Evrope, a naša zemlja ubedljivo najznačajnije tržište izraelske vojne industrije na Balkanu, pa i šire. Delu domaće javnosti posebno „bode oči“ to što se poslovna saradnja sa Izraelom dinamično širi baš u vreme pojačanih izraelskih vojnih akcija u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, zbog čega je Međunarodni krivični sud u Hagu u novembru 2024. izdao zvanični nalog za hapšenje izraelskog premijera Banjamina Netenijahua.
U zajedničkoj firmi Izraelci će imati 51 odsto, a Srbija 49 odsto
Uz to, 7. juna u Beogradu je više desetina građana demonstriralo zbog najavljenog otvaranja zajedničke izraelsko-srpske kompanije za proizvodnju dronova. Ono što se za sada zna je da će izraelski Elbit imati većinski udeo od 51, a Jugoimport preostalih 49 odsto. Stručnjaci procenjuju da takva vlasnička struktura svedoči da će većinski partner obezbediti transfer najsavremenije tehnologije u proizvodnji bespilotnih letelica – licence, softverska rešenja i patente za upravljanje i autonomiju dronova, a Jugoimpor SDPR lokaciju (Utva iz Pančeva), radnike i proizvodnju mehaničkih delova, s tim što će u to verovatno biti uključene još neke domaće vojne fabrike.
U zajedničkoj fabrici Elbit će imati većinski udeo od 51, a Jugoimport preostalih 49 odsto, a zauzvrat je njegova obaveza da obezbedi lokaciju (Utva iz Pančeva), radnike i proizvodnju mehaničkih delova, s tim što će u to verovatno biti uključene još neke domaće vojne fabrike
U novoj fabrici, prema dostupnim podacima, proizvodiće se dve različite klase vojnih bespilotnih letelica, koje pokrivaju različite operativno-taktičke nivoe na ratištu. Prvi tip je teški taktički multikopter sa rotacionim krilima – kratkodometni dron velike nosivosti. Drugi je napredniji, brži, ima veći domet i može da leti na visini iznad šest kilometara. Obe letelice biće napravljene od naprednih materijala, „upakovanih“ u aerodinamični oblik prema Elbitovim tehničko-tehnološkim rešenjima.
Šta o novom konkurentu kažu u Mitrovićevom PR-DC-u
Suvlasnik i glavni inženjer za vazuhoplovstvo PR-DC-a Miloš Petrašinović za Radar kaže da ta kompanija „nema nikakve informacije o zajedničkoj proizvodnji visokosofisticiranih dronova Jugoimporta SDPR i izraelskog Elbita“. S poslovne strane, ističe on, „zdrava konkurencija je uvek dobrodošla, naročito ako doprinosi angažovanju domaćih stručnjaka i sticanju znanja i tehnologija koje do sada nisu bile prisutne na našem tržištu“.
Naš sagovornik se nada da će „takvi projekti da omoguće kvalitetne uslove za rad i profesionalni razvoj domaćih inženjera i stručnjaka“. Petrašinović kaže da ne može dati „stručno mišljenje o čitavom projektu, jer ne raspolaže informacijama o njegovom sadržaju, ciljevima i tehničkim karakteristikama“.
PR-DC nema nikakve informacije o zajedničkoj proizvodnji dronova Jugoimporta SDPR i Elbit sistema, ali je sa poslovne strane zdrava konkurencija uvek dobrodošla
Miloš Petrašinović
Dragoljub Grujović, nekadašnji generalni direktor Zastava oružja, koji je 2007. u Kragujevac doveo američki Remington, smatra da je jedan od glavnih motiva Srbije za saradnju sa Elbitom „pristup izraelskoj tehnologiji i stručnom znanju, pošto Izrael spada među svetske lidere u proizvodnji dronova“. Na osnovu dosadašnjih iskustava iz sličnih međunarodnih projekata, veruje da bi Srbija u toj saradnji mogla da ostvari značajnu korist, ali da verovatno neće dobiti kompletnu izraelsku tehnologiju. Uprkos tome za Srbiju je izuzetno važno što će domaća vojna industrija steći znanja u oblastima upravljanja bespilotnim sistemima, integracije naoružanja, sistema veze i prenosa podataka, te serijske proizvodnje savremenih dronova, smatra on.
„Izrael, međutim, tradicionalno pažljivo čuva ključne tehnologije bespilotnih letelica, pa je malo verovatno da će izvorni softver, najnapredniji senzori i kompletna projektna dokumentacija da budu preneti u Srbiju u potpunosti. Sa stanovišta srpske namenske industrije, najveći dobitak mogao bi da bude razvoj domaće mreže kooperanata. U tom slučaju bi kompanije, kao što su Jugoimport SDPR, Utva i druge mogle vremenom da preuzimaju sve veći udeo u proizvodnji. Procenjujem da bi u početku domaće učešće moglo da bude od 30 do 50 odsto vrednosti proizvodnje, docnije i više. Istovremeno, saradnja sa Elbitom mogla bi značajno da doprinese razvoju domaćih bespilotnih letelica, čak i ako ne dođe do potpunog transfera izraelske tehnologije. Ako projekat Jugoimporta i Elbita bude uspešno realizovan, moguće je da domaća vojna industrija narednih godina razvije novu generaciju bespilotnih letelica, zasnovanih na stečenim iskustvima. To je put kojim su išle i neke druge zemlje koje danas imaju sopstvene programe dronova“, ističe Grujović za Radar.
Politički i komercijalni motivi vlasti u Srbiji
Osim pristupa tehnologijama i znanju jedne od najnaprednijih vojnih kompanija Izraela, Vuk Vuksanović, predavač na Odeljenju za ratne studije na londonskom Kings koledžu smatra da je motiv Srbije za saradnju sa Elbitom i potencijalna zarada od prodaje zajednički proizvedenih dronova. Uz to, ovdašnja vlast ima i politički motiv za jačanje vojne i druge saradnje sa Izraelom, jer tu državu vidi kao „prečicu do Bele kuće“. Izrael, pak, nastoji da osigura lanac snabdevanja „izvan svog dvorišta, koje je u konstantnoj konfliktnoj zoni“, rekao je Vuksanović za BIRN.
Oružje je uvek bilo i ostalo „politička roba“ i ranije su se takvi poslovi tretirali kao poslovne tajne i dobijali šifre, a sada javno o njima govori predsednik države
Dragoljub Grujović
I drugi poznavaoci međunarodnih (ne)prilika smatraju da Vučić jačanjem saradnje sa Izraelom, tradicionalnim saveznikom SAD, nastoji da kupi naklonost Bele kuće u borbi za opstanak na vlasti. S tim u vezi podsećaju da je približavanje Beograda i Tel Aviva počelo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma u jesen 2020, u prisustvu predsednika Donalda Trampa. Srbija je tim sporazumom, voljom Aleksandra Vučića, obećala da će ambasadu iz Tel Aviva premestiti u Jerusalim, dok je Izrael brzometno priznao Kosovo, ali je 2024. ostao uzdržan prilikom glasanja o Rezoluciji Generalne skupštine, kojom se 11. jul proglašava za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Grujović ističe da je oružje uvek bilo i ostalo i „politička roba“. On predsedniku zamera to što se oglašava o ovom poslu. Ranije su se slični poslovi vezani za prenos tehnologije i proizvodnju vodili kao poslovne tajne i dobijali šifre. Kao primer navodi Kol 6, projekat izgradnje šest nadzemnih i podzemnih vojnih fabrika u Iraku tokom 80-ih godina, pod kodnim nazivom Kol(ubara) 1, 2, 3, 4, 5 i 6. Ovako smo, smatra Grujović, uznemirili deo domaće javnosti, navukli bes nekih, naročito ratom pogođenih, a verovatno i pojedinih susednih zemalja.
Nevolja je, međutim, što aktuelna vlast voli da se hvali. A i šta će joj fabrika dronova, ako na tome ne može da se ubere i neki politički poen.
