pišu Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović
Prepiska koja je trajala dve nedelje nakon što je Infrastruktura železnice Srbije u svom izveštaju od 4. decembra 2021, upućenom Predsedništvu Srbije, sve uključene obavestila o brojnim problemima na projektu modernizacije srpske železnice, crno na belo, potvrđuje da o realnom stanju na terenu pravovremeno nisu obavešteni samo predstavnici finansijera – Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i investitora – Infrastrukture železnice, već mnogo širi krug ljudi.
Osim Ivice Kojića, šefa Kabineta predsednika i Nataše Vukšić iz Generalnog sekretarijata predsednika Aleksandra Vučića, sve informacije, iako formalno nisu bili nadležni za taj projekat, uredno su prosleđivane i tadašnjem gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću i članici Gradskog veća Adrijani Mesarović, o čemu svedoči elektronska prepiska, do koje je došla Anketna komisija.
Nepunih 15 meseci kasnije, 27. maja 2023, na vanrednoj skupštini stranke u Kragujevcu Vučević je izabran za predsednika SNS-a, a u maju 2024. i za predsednika Vlade Srbije, na čijem je čelu ostao do ostavke 28. januara 2025, posle serije protesta baš zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. O tome da ga se Vučić nikada nije odrekao svedoči i to što ga je na izbornoj listi SNS-a za predstojeće izbore stavio odmah iza sebe, na poziciju broj dva.
Dva ključna Vučićeva igrača
U vladi koju je Vučević sastavio, Mesarović je preuzela Ministarstvo privrede, a krajem novembra 2024. i privremeno rukovođenje Ministarstvom unutrašnje i spoljne trgovine, nakon ostavke Tomislava Momirovića, koji je, takođe, bio učesnik prepiske iz decembra 2021, jer je u to vreme bio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Od aprila 2025. do nedavne ostavke Vlade, Mesarović je bila potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede i u međuvremenu je postala jedna od najbližih saradnica Aleksandra Vučića. Svojevrsni dokaz za to je što je i njeno ime na visokom 16. mestu izborne liste SNS-a za oktobarske izbore.
Vučević je kao premijer dozvolio i drugo, još svečanije otvaranje stanice u Novom Sadu, u julu 2022. Iako nije prisustvovao tom događaju, tadašnji gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić posebno mu je zahvalio na doprinosu projektu, kao i predsedniku Aleksandru Vučiću
U prethodnom broju Radara objavili smo izveštaj Infrastrukture železnice Srbije (IŽS) od 4. decembra 2021, koji je pokazao da ključni bezbednosni sistemi na pruzi Beograd – Novi Sad, uključujući Evropski sistem kontrole vozova ETCS (European Train Control System), tada nisu bili testirani, dok je Nataša Vukšić koordinirala izradu i slanje tog dokumenta. Dokumenti i mejl-prepiska do kojih je došla Anketna komisija pokazuju da to nije bio izolovan slučaj, već obrazac u kojem Predsedništvo nije samo primalo informacije od nadležnog investitora i resornog ministarstva, već je preko Nataše Vukšić, uz aktivnu ulogu Ivice Kojića, faktički koordiniralo i ubrzavalo radove pred otvaranje pruge uoči izbora 3. aprila 2022.
Interni izveštaj IŽS beleži da su rokovi određivani mimo procena stručnih službi i da je plan radova pravljen „suprotno zahtevu investitora i šefa Kabineta predsednika“, dok statička i dinamička testiranja, signalizacija, telekomunikacioni sistemi, saglasnosti stručnog nadzora i pojedini radovi u zoni Železničke stanice u Novom Sadu još nisu bili završeni ili potvrđeni.
Dana 7. decembra 2021, Kabinet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poslao je mejl kojim obaveštava primaoce da će se 9. decembra, u 14 časova, u prostorijama Ministarstva održati sastanak na temu „preseka stanja“ na brzoj pruzi Beograd–Budimpešta, za celu deonicu Beograd centar – Novi Sad. Među glavnim primaocima tog poziva bili su šef Kabineta predsednika Ivica Kojić i Nataša Vukšić iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike (slika 1).
Moguće je da je među materijalima pripremljenim za taj sastanak bila i beleška od 8. decembra 2021, sa sastanka na kojem je IŽS pokušala da uskladi aktivnosti kineskog i ruskog izvođača i kojem je prisustvovala Nataša Vukšić (slika 2).
Ta beleška pokazuje da problemi navedeni u izveštaju od 4. decembra nisu bili samo poznati, već i razrađeni kao niz međusobno povezanih rizika za bezbedno puštanje pruge u rad.
Nenadležnim zvaničnicima rokovi važniji od bezbednosti
Kineski izvođač je dostavio plan dinamičkog testiranja ETCS sistema, ali je u zapisniku izričito navedeno da „investitor i finansijer ne prihvataju ove rokove“. U isto vreme, još nisu bili završeni brojni osnovni poslovi bez kojih signalno-sigurnosni sistem ne može pouzdano da funkcioniše. Koloseci i skretnice nisu bili potpuno podešeni i provereni, za deo radova čekali su se rezultati merenja i saglasnost stručnog nadzora, dok je tek predstojala ugradnja važnih uređaja uz prugu, završetak električnih instalacija i povezivanje sistema sa komandnim centrom koji upravlja signalizacijom i bezbednošću saobraćaja.
Ista beleška potvrđuje da je od prvobitno ugovorene dve runde dinamičkog ETCS testiranja ostala samo jedna, planirana od 10. januara do 2. februara 2022. Najvažnije, učesnici sastanka otvoreno konstatuju da je plan kojim bi kineski tim zadužen za signalno-sigurnosne i telekomunikacione sisteme dostigao nivo potreban za početak testiranja 10. januara „nepoznat“.
U okolnostima u kojima je trebalo da pojedini elementi sistema tek stignu krajem decembra, dok su originalne adaptivne ploče bile predviđene za isporuku 31. januara i ugradnju tokom februara 2022, takva konstatacija ukazuje da je početak testiranja bio planiran pre nego što je postojao potpuno potvrđen put do tehničke spremnosti sistema. Naredni sastanak na istu temu, sa istim učesnicima, plus tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, resorno ministarstvo je zakazalo mejlom od 16. decembra 2021, za 18. decembar iste godine (slika 3).
Sledećeg dana, 17. decembra, Nataša Vukšić zahvaljuje na ovom pozivu i širokom krugu primalaca, uključujući Miloša Vučevića i Adrijanu Mesarović, prosleđuje Dinamički plan radova koji je izvođač dostavio istog tog dana. Uz dokument navodi da je rok završetka radova „ostao nepromenjen“ – 1. mart 2022. i da „nije došlo do skraćenja roka na 1. februar 2022, u skladu sa zahtevom“ (slika 4).
U prethodnom broju Radar je objavio dokumentaciju iz koje proizlazi da su zahtev za skraćenje roka podneli IŽS i šef Kabineta predsednika Ivica Kojić. Ovaj Dinamički plan pruža izuzetno jasnu sliku raskoraka između politički motivisanog datuma otvaranja i stvarnog stanja radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu i njenim neposrednim prilazima krajem 2021 (slika 5).
Kad kineski izvođač zahtev resornog ministra na smatra „relevantnim“
Za početak komercijalnog saobraćaja između Beograda i Novog Sada 1. marta 2022. trebalo je završiti dodatne poslove koji nisu bili obuhvaćeni osnovnim projektom Beograd – Novi Sad: 300 metara pruge između podvožnjaka u Temerinskoj i Kisačkoj ulici, nadvožnjak u Kisačkoj ulici i parcijalne radove u staničnoj zgradi. Kineski izvođač je uslove za te radove dobio tek 25. oktobra 2021. i planirao da ih završi upravo 1. marta, na dan predviđen za početak saobraćaja.
Uz to, odbio je zahtev visokih predstavnika Srbije da radove završi mesec ranije, do 1. februara, a pritom je navodio da je prethodno razumeo da rok treba da bude 15. mart, potom 5. mart, dok zahtev resornog ministra za skraćenje rokova nije smatrao relevantnim, niti je razumeo zbog čega je postavljen. Takva neusklađenost oko elementarnog roka dodatno ukazuje na rasulo u upravljanju projektom.
Brojevi iz dokumenta pokazuju koliko je rok od 1. marta bio opterećen rizicima. Radovi na nadstrešnicama i peronima Železničke stanice u Novom Sadu bili su dovršeni svega jedan odsto, radovi na koloseku 53 odsto, na trupu pruge 49 odsto, a elektro-radovi, kao i telekomunikacioni i signalno-sigurnosni radovi, bili su na nuli, bez angažovanih radnika. Istovremeno su beležena kašnjenja i problemi s kvalitetom radova, dok je resorno ministarstvo moralo da odredi pomoćnika ministra za svakodnevnu koordinaciju na gradilištu nadvožnjaka, uz ocenu da izvođač nije sposoban da sam organizuje i prati realizaciju.
Koliko je zahtev da se pruga pusti u saobraćaj 1. marta 2022. bio opterećen rizicima svedoči i to što je na nadstrešnicama i peronima stanice u Novom Sadu bilo urađeno samo jedan odsto, na trupu pruge 49, a na koloseku 53 odsto predviđenih radova
Posebno je važno što se u dokumentu navodi da su izvođači i dalje bili u fazi radova i testiranja, da je početak dinamičkog testiranja pruge tek bio planiran za 17. januar 2022. i da nadzor još nije odobrio nijedan statički test. Kao kritične oblasti izdvojeni su signalno-sigurnosni i telekomunikacioni sistemi duž cele trase, nedovršena kontaktna mreža na delu od tunela Čortanovci do Novog Sada i odobravanje statičkih testova. Stoga, ovaj dokument potvrđuje da su krajem 2021. nadležni raspolagali preciznim podacima o nezavršenim radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu i povezanoj pruzi, neodobrenim proverama i ozbiljnim organizacionim problemima, dok se datum puštanja pruge u saobraćaj nije menjao.
Podsetimo, na sastanak 18. decembra bili su pozvani tadašnji gradski funkcioneri Miloš Vučević i Adrijana Mesarović. To pokazuje da su sredinom decembra 2021. imali uvid u dokumentaciju iz koje proizlazi da je kineski izvođač odbio zahtev „visokih predstavnika Republike Srbije“ da rok skrati na 1. februar i ostao pri roku od 1. marta. U istoj dokumentaciji navodi se da su telekomunikacioni i signalno-sigurnosni radovi bili na nula odsto, bez angažovanih radnika, kao i da nadzor nije odobrio nijedan statički test. Vučević i Mesarović su kasnije dospeli do samog vrha izvršne vlasti u Srbiji. Međutim, u raspoloživoj prepisci nema njihovih odgovora koji bi pokazali da su, povodom tih podataka, doveli u pitanje realnost predviđenog roka.
Kada je 2. maja 2024. postao predsednik Vlade, Vučević je imao institucionalnu mogućnost da pre drugog svečanog otvaranja Železničke stanice u Novom Sadu zatraži proveru njenog stanja. Dokumentacija iz decembra 2021. ne pokazuje da su tada zabeleženi nedostaci nužno ostali neotklonjeni do 2024, ali iz trenutno dostupne prepiske ne vidi se ni da je Vučević, kao premijer, pre drugog otvaranja tražio proveru na osnovu informacija koje su mu bile prosleđene 2021.
Stanicu u Novom Sadu svečano otvarali dva puta, u martu 2022. i julu 2024.
Dva meseca po preuzimanju dužnosti, 5. jula 2024, Vlada je organizovala drugo, svečanije otvaranje rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, posle prvog ceremonijalnog otvaranja u martu 2022. Na tom otvaranju stanicu je predstavio Milan Đurić, koji je 2024. nasledio Vučevića na mestu gradonačelnika Novog Sada, rekavši da je „veoma zadovoljan“ izgledom obnovljene stanice. Tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će redovan železnički saobraćaj Novi Sad – Subotica i Beograd – Subotica početi „najkasnije do kraja novembra ili početka decembra“, uz ocenu da će pruga biti završena „godinu i po dana pre roka“.
Nepuna četiri meseca kasnije, 1. novembra 2024, nadstrešnica te stanice srušila se i usmrtila 16 ljudi, a jednu osobu teško povredila. Posle pada nadstrešnice, Milan Đurić je početkom novembra 2024. podneo ostavku na mesto gradonačelnika. Vučević je ostavku na mesto predsednika Vlade podneo 28. januara 2025, nakon napada na studente u Novom Sadu, u jeku protesta i političke krize koja je usledila posle tragedije. Nijedna od te dve ostavke, prema do sada javno dostupnim obrazloženjima, nije bila povezana sa dokumentacijom iz 2021. U narednoj Vladi Mesarović je unapređena u potpredsednicu Vlade.
Dokumenti i mejl-prepiska pokazuju da Predsedništvo nije samo primalo informacije od nadležnog investitora i resornog ministarstva, već je preko Nataše Vukšić, uz aktivnu ulogu Ivice Kojića, faktički koordiniralo i ubrzavalo radove pred otvaranje pruge uoči izbora 3. aprila 2022.
Ono što je u prethodnom nalazu Anketne komisije već dokumentovano za februar 2022, kada je Vukšić lično sazivala i vodila međuinstitucionalne sastanke „presek stanja“ u prostorijama Generalnog sekretarijata predsednika, imalo je prethodnicu već u decembru 2021. Pozivi na sastanke na tu temu upućeni su 7. decembra, za sastanak 9. decembra u Ministarstvu građevinarstva i 16. decembra, za sastanak 18. decembra u Gradskoj kući u Novom Sadu. Oba puta su Ivica Kojić i Nataša Vukšić bili među učesnicima čije se prisustvo unapred tražilo i potvrđivalo, uz Vučevića i Adrijanu Mesarović kao predstavnika gradske vlasti Novog Sada.
Vukšić nije bila samo učesnica tih sastanaka. Ona je sastavila dokument koji sažima stanje na terenu, sa procentima realizacije radova, citatom izvođačevog obrazloženja zašto rok neće biti skraćen i sopstvenom ocenom da je rok ostao „u skladu“ s onim što je ranije dogovoreno sa ministrom. To ukazuje na operativnu ulogu u upravljanju rokovima projekta, a ne na puko administrativno-savetodavno angažovanje Generalnog sekretarijata predsednika Republike.
Dokumentacija Anketne komisije ne dokazuje neposrednu uzročnu vezu između prepiske iz decembra 2021. i tragedije od 1. novembra 2024. Ali pokazuje da su važni podaci o stanju radova, testiranjima i rokovima bili dostavljeni akterima koji su kasnije obavljali najviše izvršne funkcije, dok se u dostupnoj prepisci ne vidi njihov odgovor na pitanje realnosti naknadno postavljenih, kraćih rokova. Ostaje pitanje zašto obaveštenost Miloša Vučevića i Adrijane Mesarović o tadašnjem stanju radova i faktička uloga Predsedništva u upravljanju rokovima nisu bili predmet zvanične istrage, niti se pominju u podignutim optužnicama.
