Da je dolar samo američka, a ne svetska rezervna valuta, stvari bi stajale drugačije. Ali danas, 89 odsto svetskih transakcija i dalje se odvija u dolarima. Uz to, oko 60 procenata svetskih deviznih rezervi leži u dolarskim depozitima i državnim hartijama od vrednosti.
Ima li mu zamene? Šta dolar ima, a druge valute nemaju? Pa eto, ima najdublje i najlikvidnije tržište državnih obveznica na svetu. Američke Federalne rezerve (Fed) dnevno kupuju ili prodaju oko 600 milijardi dolara a da se cena dolara ne promeni. A investitori, korporacije i centralne banke čitavog sveta kupuju američke obveznice baš zato što ih mogu odmah pretvoriti u gotovinu tako da im kolebanje cene globalne valute nikako ne bi odgovaralo.
Zato bi svi koji sanjaju o zameni dolara juanom, evrom, jenom ili rubljom – svejedno, trebalo da razmisle o ovome: nova svetska valuta mora da ima ogromno devizno tržište (Japan ga nema), jedinstven fiskalni prostor (EU ga nema) i slobodan protok kapitala, što Kina nema, niti uverljivo radi na tome.
Dva faktora koja mogu da ugroze status dolara
Status dolara mogu da ugroze dva faktora: erozija poverenja u SAD i uspon kredibilnih alternativa. Teorija to tvrdi odavno, struka potvrđuje, a mediji dodaju da najveća pretnja dolaru dolazi upravo iz Amerike. Kada imate predsednika države koji preti neposlušnim funkcionerima američkog Feda, poništava državne ugovore koji mu nisu po volji, a uz to pokreće krivično gonjenje političkih protivnika – stranci počinju da sumnjaju u stabilnost svog novca u Federalnim rezervama. Jer snaga globalne valute u stvari leži u vladavini prava u zemlji koja je emituje. Ista pravila važe za dolar u 20. i 21. veku, za britansku funtu u 19. i holandski gulden u 18. stoleću. Ali sa Trampom ta osnova polako počinje da se kruni.
Ko god prodaje jeftiniju robu, pravi bolje avione, ili radi bilo šta što Tramp smatra pretnjom Americi – biće kažnjen. A njegova administracija, poput ćacija u Srbiji, klima glavom na svaku bahatost, štetočinstvo i rušenje pravne države. Jer kad sve prođe, oni će biti još bogatiji
Kod Trampa nema dileme – ko god prodaje jeftiniju robu, pravi bolje avione, ili radi bilo šta što on sam, ali i njegova ćaci administracija, smatraju pretnjom velikoj Americi – biće kažnjen. A Trampova administracija, poput ćacija u Srbiji, klima glavom na svaku bahatost, štetočinstvo i rušenje pravne države. I da, kao ni u Srbiji, ni američki ćaci nisu ni glupi, nepismeni niti nesposobni, naprotiv, to je samo beskarakterni ološ koji faktički vodi državu. Kad sve prođe, biće još bogatiji i još uspešniji – u državnom aparatu, u pravosuđu, medijima – samo ih gledajte.
Zato je danas u SAD sasvim moguće da Tramp čak i nakon sudskih zabrana njegovih prekomernih carina nastavi sa istom politikom i da mu se niko ne suprotstavlja. Ono što je svetska privreda već jednom platila kolapsom tokom 1930-ih, danas je Trampu glavna igračka, a svi oko njega ili ćute ili ga u tom podržavaju.
Poslušni MMF i Trampova kaznena ekspedicija
Još gore, američkoj administraciji se po poslušnosti približio i Međunarodni monetarni fond! U poslednjem trenutku odbacili su glavnog kandidata za glavnog ekonomistu jer je ranije davao oštre kritičke komentare o ekonomskim politikama Trampove administracije.
Trampovu kaznenu ekspediciju vodi ministar finansija Skot Besent, koji, gle čuda, odlično zna koliku štetu carinski ratovi nanose Americi i svetu. Uostalom, sam je o tome držao predavanja na Jejlu kao vanredni profesor iz ekonomske istorije i istorije hedž fondova.
Ali Besenta je sudbina odvela drugde – postao je glavni investicioni direktor u Soros Fond menadžmentu, osnovao je zatim i svoj hedž fond, a Vikipedija procenjuje da je težak između 500 i 700 miliona dolara, što na svoje ime, što na ime vezanih lica. I kakve veze tu imaju carinski ratovi, i šteta po Ameriku, kad je jasno koliku bi korist i koliku štetu sam imao od neposlušnosti prema Trampu?
Skot Besent, taj kooperativni i prebogati ministar finansija, tvrdi da je jen ozbiljno potcenjen zbog ogromnog jaza u kamatnim stopama u SAD i Japanu. Jer Amerika, kaže, mora da drži visoke kamatne stope da bi obuzdala inflaciju, a Japan ih drži ekstremno nisko, čak su nekada i negativne. Rečnikom iz carinskog rata, ova Besentova poruka bi značila – podignite sami kamatnu stopu, da vam je Amerika na silu ne bi podizala!
Američka „mera prijateljstva“ i deficit u trgovini sa Japanom
Na Besentova pretnje nadovezao se Tramp, rečima da su američki napori da jen poskupi samo „znak prijateljstva“ prema zemlji koja je „bila veoma dobra prema nama, osim, naravno, kada se setimo Perl Harbora“. A ta „mera prijateljstva“ u stvari samo pokazuje koliko je ljut zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita koji SAD beleži sa Japanom, jer je izvoz američke robe u Japan iznosio oko 82,1 milijardu, dok je uvoz iz Japana dostigao 149,8 milijardi dolara. Šta je Perl Harbur naspram Trampove boli zbog tolikog deficita?
Na sve to premijerka Japana Sanae Takaiči samo je rekla da su kamate u Japanu već dovoljno visoke, što je Besent, naravno, razumeo kao otvoreni poziv da započne valutni rat. Istoga dana pred kamerom Rojtersovog fotografa pojavljuje se Besentova cedulja na kojoj je pisalo samo ovo: „Kupiti 5-10 milijardi jena (Y)“.
Američku kaznenu ekspediciju vodi ministar finansija Skot Besent, koji zna koliku štetu carinski ratovi nanose Americi, ali zna i da ako odbije poslušnost Trampu ne bi, kao što se procenjuje, bio težak između 500 i 700 miliona dolara, što na svoje ime, što na ime vezanih lica
I uspeo je, ali ne zadugo. Nakon kratkog skoka jen je odmah počeo da pada na pređašnji nivo. A kako se u ekonomiji odluke baziraju na očekivanjima, Besent bi za željeni kurs jena u budućnosti morao da ih kupuje sve češće i u sve većem obimu, što bi tržišta dočekivala sa sve većom sumnjom. Dakle, neće više.
Istini za volju, Japan nije nimalo kriv što dolar poskupljuje: da bi svet imao dovoljno dolara, Amerika mora stalno da bude u spoljnotrgovinskom deficitu. A što je veći deficit, dolar postaje sve precenjeniji, kamate moraju da rastu, a to obara i privredni rast, i onda fiskalni deficit buja do neslućenih razmera!
Očigledan prvi korak leži u tome da SAD započnu sa ozbiljnim kresanjem fiskalnog deficita, koji sada iznosi oko šest odsto BDP‑a, dok je u Srbiji ove godine, posle rebalansa, planiran minus u državnoj kasi od 3,4 odsto BDP-a, a MMF odobrava deficite do tri procenta BDP-a. I Besent je više puta uveravao javnost da je rast zaduživanja Trampove administracije privremen i da će ga nadaleko kompenzovati budući privredni rast, koji će generisati tehnologija bazirana na veštačkoj inteligenciji, što će spustiti fiskalni deficit na podnošljivijih tri odsto BDP‑a.
Fiskalni deficit kao izvor privrednog rasta SAD
Mora se priznati – fiskalni deficit je oduvek bio izvor privrednog rasta SAD. Zahvaljujući deficitarnom finansiranju, u SAD se svakih nekoliko godina javljaju nove tehnologije – medicinski uređaji, genske terapije, kvantno računarstvo, laboratorijski organoidi, nova tehnologija za tečni prirodni gas, kripto berze i brojni drugi pronalasci.
Te nove tehnologije znatno podižu produktivnost, enormno uvećaju izvoz, te SAD na kraju uspevaju da isplate celokupni do tada napravljeni dug. I zahvaljujući tome, svet bira da drži novac u dolarima i američkim papirima. Ovoga puta, Besent očekuje da rast dođe iz AI sektora, i verovatno je u pravu. Samo, sada će se igrati teža igra.
Najpre, Trampova administracija očito ne ume da se izbori s problemom rastućeg fiskalnog deficita. A jedini ispravan odgovor, koji Besent dobro zna, jeste da se krene ka ozbiljnoj budžetskoj konsolidaciji, a ne ka trapavim, grubo sprovedenim, nasumičnim rezovima kakve je preduzimao Ilon Mask kroz svoje DOGE (Department of Government Efficiency) programe iz 2025.
U osnovi DOGE program je koštao mnogo više nego što je uštedeo. Haotična otpuštanja više od 300.000 radnika u državnoj administraciji, pa naknadno ponovno zapošljavanje greškom otpuštenog kadra, uz masovne tužbe, koštali su poreske obveznike oko 135 milijardi dolara, dok je ušteda jedva dostigla 36 milijardi dolara. Istovremeno, smanjenje tolikog broja zaposlenih u poreskoj upravi smanjilo je priliv naplate poreza za par stotina milijardi dolara i eto novog izvora za rast federalnog deficita!
Ljudožderska surovost Ilona Maska
Da ne pominjemo strahote nastale zatvaranjem USAID-a. Profesorka Bruk Nikols sa Bostonskog univerziteta izračunala je da su usled ukidanja humanitarnih programa tokom 2025. registrovana 781.343 smrtna slučaja, od toga su dve trećine bila deca. Na to je Ilon Mask, u razgovoru za londonski Ekonomist, hladno rekao da zbog njegovog DOGE programa „nijedno dete nije stradalo“. Kad nije mogao da pobegne od bilo kakvog smislenog odgovora, rekao je – pa što se nisu obratili Bilu Gejtsu, valjda i on ima pare? I dodao na kraju kako je napustio DOGE program „jer mu više nije bio interesantan“ – ni trunke kreativnosti tamo nije pronašao!
Svakako da ovakva ljudožderska surovost u velikoj meri utiče na eroziju poverenja u SAD, o kojoj je bilo reči na početku ovog teksta. Ali Maskov odlazak tu neće mnogo promeniti, novi Trampovi biseri ukazuju na to da će ta erozija poverenja samo da se nastavi.
Svi koji sanjaju o zameni dolara nekom novom svetskom valutom moraju da imaju u vidu da bi ona morala da ima ogromno devizno tržište (a Japan ga nema), jedinstven fiskalni prostor (EU ga nema) i slobodan protok kapitala, što Kina nema, niti uverljivo radi na tome
Na republikanskoj konvenciji u Dalasu, Tramp je 9. septembra najavio uplatu 5.000 dolara svakom odraslom građaninu – ali samo ako republikanci zadrže vlast. Fantastično za ćaci administraciju, u kojoj sigurno da svaki od njih zna da zakon jasno kaže da je nuđenje novca radi uticaja na glasanje krivično delo! On za to, naravno, ne mari. Još manje ga očito brine to da bi njegov „poklon“ mogao državu da košta više od 1.200 milijardi dolara!
Tržišta sve beleže, i poverenje u SAD je svakim danom sve manje, što samo ubrzava pomak ka multipolarnom monetarnom sistemu u kojem dolar ostaje dominantan, ali druge valute igraju sve veću ulogu.
Ali, kako reče Mark Tven „vesti o mojoj smrti su preuveličane“, kad je u novinama pročitao lažnu objavu, isto važi i za priče o skorom padu dolara. Dolar i dalje ima centralnu ulogu u globalnim deviznim rezervama, plaćanjima, finansiranju i deviznom trgovanju, a čvrstinu mu čuvaju dve stvari: dubina američkih finansijskih tržišta i nedostatak održivih alternativa.
Tako je bilo i sa britanskom funtom, koja je delovala nepobedivo do kraja Drugog svetskog rata. Tek kad su SAD pobedile na svim poljima – vojno, ekonomski i politički – tek tada je funta pala. Tako da će bitka za primat na tržištu valuta svakako još duže potrajati.
Neće Tramp srušiti dolar kao svetsku valutu, još manje to može da uradi njegova ćaci administracija. Ali, kraj dominacije dolara se svakako ubrzava. Baš zahvaljujući njima.
