Demokratska partija Kosova predlagač je parlamentarne Rezolucije za zaštitu žrtava i istorijsku istinu kojom se zahtevaju kazne za negiranje ili umanjivanje broja žrtava rata na Kosovu 1998-1999. Dokument je usvojen jednoglasno sa 90 glasova prisutnih poslanika, od ukupno 120 koliko broji parlament Kosova. Rezolucija osuđuje i svaki oblik iskrivljavanja, relativizacije ili netačnog prikazivanja činjenica vezanih za rat na Kosovu.
Inače, Predlog rezolucije došao je neposredno po postavljanju izložbe lokalne nevladine organizacije na Trgu Majke Tereze u Prištini, uoči obeležavanja godišnjice početka bombardovanja, na kojoj su se pojavili podaci o masakrima na Kosovu. Usledile su reakcije gradonačelnika Perparima Rame i predstavnika Samoopredeljenja, premijera Aljbina Kurtija. Prema njihovim rečima, na tablama na kojima su navedene lokacije zločina nalaze se netačne informacije o broju mrtvih, ali i da su ubijeni civili predstavljeni kao naoružani borci.
Jedan od preživelih zatvorenika zatvora u Dubravi kod Istoka, izjavio je da je broj žrtava u tom zatvoru bio veći od onoga koji se navodi u podacima prezentiranim na izložbi i da su sve žrtve bili zapravo civili a ne pripadnici OVK. Kako prenose kosovski mediji, na to je reagovao ministar za rad, porodicu i vrednosti OVK, Andin Hoti, nazivajući izložbu „direktnim kršenjem istorijske istine“, a budući da je izložbu delimično finansirao parlament Kosova, gradonačelnik Prištine Rama zatražio je političku odgovornost za slučaj.
„Osuđuju se inicijative, poput nedavne izložbe predstavljene u Prištini, koje netačnim podacima o masakrima Srbije podstiču široke reakcije i provociraju ponovno proživljavanje bola, ugrožavajući istinu i istorijske činjenice“, ističe se u rezoluciji. U rezoluciji se između ostalog ističe da je odgovornost institucija Kosova da sprovedu istraživanje i dokumentovanje zločina Srbije na Kosovu.
Nadalje, poziva se Institut za zločine počinjene na Kosovu da što pre istraži i dokumentuje tačne podatke o masakrima koje je Srbija počinila na Kosovu i da prikaže „istorijsku istinu“ na tačan i potpun način.
„Zahtevamo političku i institucionalnu odgovornost Skupštine Kosova za odobravanje i finansiranje ovakvog skandaloznog sadržaja koji (narušava) dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje našeg naroda“, napisao je gradonačelnik Rama na društvenim mrežama.
Potom se na isti način oglasio i parlament saopštenjem da „podržava inicijative koje se bave pitanjima od javnog interesa i da to čini bez mešanja u sadržaj projekata“.
Izložbu su organizovale organizacije Admovere i Integra, koje su saopštile da su se prilikom sastavljanja spiska poginulih oslanjali na spisak iz „Knjige sećanja Kosova“ beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), tvrdeći da je to „jedini i najpouzdaniji izvor za dokumentovanje poginulih (u sukobu na Kosovu), s obzirom na to da kosovske institucije još uvek nisu sastavile zvaničan spisak poginulih“.
Ispostavilo se da Kosovo nema spisak svih poginulih u ratu na Kosovu 1998-1999, a jedini takav dokument sastavio je Fond za humanitarno pravo. Nevladine organizacije – organizatori izložbe, navele su da je odgovornost na FHP-u za do sada objavljeno, ali i na vlastima Kosova, koje su pozvali da sastave zvaničan i potpun popis ubijenih. Izložba je pobrojala 49 zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, sa fotografijama svedoka i delovima njihovog svedočenja.
