Ko je sumnjao, više ne mora – sada imamo dokaze da je BIA bila politička policija Aleksandra Vučića koja mu je služila da tajno nadzire sve njegove kritičare, od studenata, ljudi sa univerziteta, lidera opozicionih stranaka, predsednika sindikata, članova zborova građana… Radar je imao uvid u više rešenja Višeg suda u Beogradu, kojima su posle dužeg vremena sprovođenja mera tajnog nadzora, odbijeni predlozi za njihovo dalje produžavanje. Kao obrazloženje za odbijanje navedeno je da nije prikupljen nijedan dokaz ili sumnja koju je iznela BIA kao opravdanje za uvođenje mera. U nekoliko slučajeva mere su odbijene i prvi put kada ih je BIA tražila. Sve ove zahteve upućene Višem sudu, koji su se ispostavili kao neosnovani, potpisao je direktor BIA Vladimir Orlić, koji nije pokazao ni najmanje lične odgovornosti da bi podneo ostavku. Naši novinari su do sada imali uvid u manji deo takvih rešenja suda, a objavljujemo imena samo onih sa kojima smo uspeli da razgovaramo i damo im na uvid odluke suda…
Na tragu iste teme, čitaocima Radara donosimo i priču o tome kako su protekle nedelje za kabinet direktora BIA trebovana dva profesionalna šredera za hartiju, koji već danima seku papirnu dokumentaciju. Reč je o naredbama za nadzor nad komunikacijama koje je izdavao lično Orlić. Priča o vatrama koje su u oktobarskim noćima 2000. godine gorele u krugu nekadašnjeg Instituta bezbednosti na Banjici gde se danas nalazi Bezbednosno-informativna agencija, postala je simbol propuštenih šansi da se procesuiraju zločini Miloševićevog režima. Četvrt veka i jednu tehnološku revoluciju kasnije, nastupajuća vlast u Srbiji nalazi se pred sličnim izazovom. Sagovornici Radara, međutim, ukazuju da je zbog digitalizacije administracije tragove i dokumentaciju danas mnogo teže ukloniti, ali podsećaju da proces lustracije 2000. godine nisu primarno sprečili nedostatak dokaza i uništena dokumentacija, već podele koje su ubrzo počele da se pojavljuju u novoj vlasti. Čini se da posle svega što je Srbija prošla i sa iskustvom koje imamo u poslednje dve godine, te volje danas neće nedostajati.
Na sreću mnogih i nesreću nekolicine, čini se da se i Telekom Srbija konačno našao u fokusu pravosudnih organa. Iako je Telekom nekažnjeno prekršio zabranu osnivanja državnih medija još 2021. godine kada je pokrenuo Euronews Srbija, dve godine kasnije je usvojen zakonski izuzetak, i to baš za Telekom! A ovo preduzeće je tu pogodnost iskoristilo ne samo za monopol na medijskom tržištu, već i u kulturi, tako što je novac za produkciju filmskih i serijskih sadržaja, neretko nerealizovanih, namenio isključivo „lojalistima“…
Podrobno smo se bavili i uzrocima i posledicama ekspresnog sloma Alta banke Davora Macure. Decenija i po bila je dovoljna Macuri da uz obilatu pomoć doskorašnje vlasti izgradi poslovnu imperiju, samo pet dana bilo je potrebno da ona počne da se ruši kao kula od karata, a još tri da vlasnik Alta banke i dva njegova saradnika zadužena za trezor i upravljanje gotovinom završe u pritvoru, za početak na 48 sati. Posledica? Najbrže rastuća privatna banka još brže je propala i zarobila deo od 300 miliona evra državnih preduzeća i institucija, dok su preko noći 30 odsto imovine izgubili svi koji su novac hteli da oplode u investicionom fondu bliskom SNS-u, jer je i on njihove pare čuvao kod – Alta banke.
Na kraju, tu je i tekst posvećen sumnjivim poslovima kojima se realizuje projekat Ekspo. Naime, oba angažmana koji predviđaju obezbeđivanje i čišćenje izložbenog prostora, vredna više od šezdeset miliona evra, ugovorena su sa grupom uigranih firmi koje predvodi T&M grup solušn Mihajla Popovića i Daneta Šijana. Nabavke za Ekspo sprovode se po posebnoj vladinoj uredbi, a ne po Zakonu o javnim nabavkama, a sat obezbeđenja koštaće i 69 odsto više nego što za istu uslugu pomenute firme naplaćuju drugim državnim preduzećima. I, šta ako su uz sve to za dobro izvršenje posla Ekspu dostavili upravo garanciju Alta banke?
Za Radar još govore i pišu Žarko Korać, Dragan Velikić, Goran Dakić, Ana Martinoli, Solvaj Bale…
