Kragujevac, medijski zavičaj Srbije, grad u kojem je 17. januara davne 1834, sekretar dvora kneza Miloša Obrenovića i tvorac prvog srpskog (Sretenjskog) ustava Dimitrije Davidović “pečatio” prve novine u Srbiji, Novine serbske, danas 200 i kusur godina docnije, nije samo infrastrukturno-saobraćajna, no je još više teška medijska kasaba. Naprednjačkoj gradskoj vlasti i to je malo, te ne bira načine ni sredstva za “davljenje” medija. Konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja i ignorisanje medijskih zakona i normi vezanih za privatizaciju elektronskih medija, najdostupnija su joj alatka za gušenje i utišavanje svake javne kritike na njen i račun republičke vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića,posebno.
Novac konkursima za sufinasiranje, u poslednje dve godine, dobili su isključivo na brzinu sklepani i anonimni i režimu bliski mediji ne samo iz Šumadije, nego i iz ostalih delova Srbije, i to za sadržaje koji, prema oceni upućenih, teško da mogu da privuku bilo kakvu pažnju javnosti
Zamišljeni i javnosti predstavljeni kao način za nepristrasno finansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja, medijski konkursi te vrste diljem Srbije, pa i u Kragujevcu, u kojem taj obliik navodne podrške medijima jedino u Srbiji nije primenjivan do 2021, izrodio se u suštu suprotnost.U Kragujevcu, na primer, novac na tim konkursima, u poslednje dve godine, dobili su isključivo na brzinu sklepani i anonimni i režimu bliski mediji ne samo iz Šumadije, nego i iz ostalih delova Srbije, i to za sadržaje koji, prema oceni upućenih, teško da mogu da privuku bilo kakvu pažnju javnosti. Istovremeno, naprednjačka vlast u Kragujevcu, uz potpunu saglasnost vlade, godinama javni novac apsolutno nelegalno upumpava u rad i funkcuonanje jedine lokalne TV stanice, Radio-televizije Kragujevac(RTK), poslednjeg neprivatizovanog elektronskog medija u Srbiji. Koji bi, ukoliko u Srbiji pravna države postoji još i u tragovima, već za mesec i po dana morao da prestane da postoje.
Haranga na nezavisne
Elem, dva veka posle posle Novina srbskih, koje su izlazile jednom nedeljno, Kragujevac nema štampani nedeljnik. Zbog besparice i režimske šikane, nekada ugledni nedeljnik Svetlost, godinama unazad izlazi jednom u dve nedelje i opstaje isključivo zahvaljujući volji i angažmanu male novinarske ekipe, predvodjene glavnim urednikom Miroslavom Jovanovićem. Postoji i nekoliko portala- Glas Šumadije, Pressek, Ritam grada, pa i InfoKG, koji u uslovima opšte režimsko-tablodine harange na manje ili više slobodne medije, nastoje da, koliko je to moguće u datim okolnostima, objektivno informišu javnost o zbivanjima u gradu, Šumadiji Srbiji.
Zbog besparice i režimske šikane, nekada ugledni nedeljnik Svetlost, godinama unazad izlazi jednom u dve nedelje i opstaje isključivo zahvaljujući volji i angažmanu male novinarske ekipe, predvodjene glavnim urednikom Miroslavom Jovanovićem
Ona jedina televizija u šumadijskoj i prvoj srpskoj prestonici, ranije ih je bilo pet -šest, ali je, u medjuvremenu, spala na tu jednu, Radio-televiziju Kragujevac, koja je svojevremeno bila vodeći elektronski mediji južno od Save i Dunava, danas je slučaj bez presedana na medijskoj sceni Srbije. RTK je medijska kuća koja je tri puta bila u postupku promene vlasničke strukture. Prva dva pokušaja privatizacije su propala, treći je uspeo, ali je ostao nedovršen! U sva tri slučaja pazario ju je famozni kruševački medijski mogul Radoica Milosavljević. No, uprkos tome, već devetu godinu zaredom emituje program mimo zakona.
Možda bi bolje bilo reći da RTK radi kao paradržavni medij, to jest gradska televizija koja se finansira subvencijama iz lokalnog budžeta, što če reći novcem svih Kragujevčana. Građani za svoj novac kojim već gotovo deceniju finansiraju rad televizije, a zauzvrat dobijaju režimsku propagandu, na nivou posleratnog agitropa. RTK je,doduše, na istovetan način izveštavala i dok je jedno kraće vreme (od oktobra 2015.do januara 2017.) bila u vlasništvu Radoice Milosavljevića koji ju je, nakon raskida kuporodajnog ugovora početkom 2017,ostavio dužnu i Bogu i ljudima. Toliko dužnu da su da su izvršitelji imali pune ruke posla, iznoseći i prodajući sve što je vredelo od pokretne i nepokretne imovine. A budući da to nije bilo dovoljno, dugove televizije pokrivali su svi Kragujevčani novcem koji pune gradski budžet.
RTK je medijska kuća koja je tri puta bila u postupku promene vlasničke strukture. Prva dva pokušaja privatizacije su propala, treći je uspeo, ali je ostao nedovršen! U sva tri slučaja pazario ju je famozni kruševački medijski mogul Radojica Milosavljević. No, uprkos tome, već devetu godinu zaredom emituje program mimo zakona
Posle osmogodišnjeg nezakonitog rada Radio televizija Kragujevac je,podsetimo, sredinom avgusta 2025, ponovo bila privatizovana, po treći put od 2015. Osnovano se pretpostavljalo da i iza treće privatizacije, naravno preko posrednika, ovoga puta Radio televizije Pančevo, opet stoji Radoica Milosavljević, koji je, tvrde upućeni, u međuvremenu ugasio brojne medije koje je kupovao diljem Srbije,medju kojima je bila I RTK koju je je, ponovimo, „živu sahranio“. Ministarstvo privrede proglasilo je krajem jula prošle godine upravo RTV Pančevo za kupca RTK. Prethodno je, 23. juna, raspisan javni poziv za prodaju 100 odsto kapitala, po početnoj ceni od 144.290 evra. Konkurs je okončan 14. jula i na njega se javila jedino RTV Pančevo, koja je 13 dana docnije i zvanično proglašena za kupca jedine kragujevačke televizije. Postupak privatizacije RTK time još nije bio okončan do kraja, ali se verovalo da hoće ubrzo, do kraja avgusta prošle godije.
Treći put među Šumadincima
Ispostavilo se, medjutim, da nije okončan do dana današnjeg. I to ne zato što su reprezentativni sindikati RTK, Nezavisnost i SINOS, uporno tražili da se utvrdi da li je, pored stopostotnog vlasništva nad RTV Pančevo, Milosavljević na direktorku te medijske kuće Tatjanu Cuk, koja slovi za blisku saradnicu ministra odbrane Bratislava Gašića, prebacio i osnivački akt. Oba sindikata su od Ministarstva privrede tražila da im se dostavi dokument, na osnovu kojeg bi se utvrdilo kako to da Milosavljević više nije osnivač RTV Pančevo, što je zvanično bio do kraja 2024. godine, i što je početkom 2025. bio razlog za formalno poništavanje tadašnje, druge po redu privatizacije televizije. Prema važećem Zakonu o privatizaciji, akter jedne poništene privatizacije, što je Milosavljević bio u slučaju RTK, ne može više da učestvuje u kupovini društvenog i državnog kapitala bilo koje firme u Srbiji. Uprkos tome Ministarstvo je odobrilo da RTV Pančevo koje je u vlasništvu Milosavljevića kupi RTK .
Prema važećem Zakonu o privatizaciji, akter jedne poništene privatizacije, što je Milosavljević bio u slučaju RTK, ne može više da učestvuje u kupovini društvenog i državnog kapitala bilo koje firme u Srbiji. Uprkos tome Ministarstvo je odobrilo da RTV Pančevo koje je u vlasništvu Milosavljevića kupi Radio-televiziju Kragujevac
Ministarsvo privrede nije reagovalo na ove osnovane zahteve reprezentativnih sindikata RTK, pa je krajem avgusta prošle godine oficijelno obznanilo da je RTV Pančevo kupila Radio televiziju Kragujevac, čime se TV Radoica po treći put, (in)direktno doduše, obreo medju Šumadincima, ali opet ne zadugo. Ovoga puta zbog toga što Regulatorno telo za akreditaciju elektronskih medija, famozni REM, koje je nadležno za verifikaciju privatizacija te vrste medija, tada nije bilo konsituisano, a kako nije ni sada, a da l’ će i kad – ne zna se, to je RTK nastavio da o trošku Kragujevčana vergla režimsku propagandu od jutra do sutra.U Nezavisnom udruženju novinara Sbije (NUNS) smatraju,medjutim, da odugovlačenje sa okonačanjem prodaje RTK nije tehničke, već, pre svega, političke prirode.
Kada imate medij koji je direktno ili indirektno oslonjen na budžet lokalne samouprave i koji je uredjivački blizak vlasti,onda postoji jasan interes da se takav status što duže zardrži, rekla je za Kragujevačke novine generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović. Pojasnila je, pritom, da važeči Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da postupci privatizacije izdavača koji su započeti do stupanja zakona na snagu moraju da budu okončani u roku od dve godine.Taj rok ( odnosi se i na RTK ) istekao je krajem 2025.godine, nakon čega zakon, prema njenim rečima,predvidja dodatni rok od šest meseci za prenos kapitala zaposlenima bez naknade, a ako zaposleni to ne prihvate, mediji prestaju da postoje i brišu se iz Registra medija.
Promašena tema
U ogranku Sindikata novinara Srbije (SINOS) u RTK kažu da su zaposleni u toj medijskoj kući u septembru prošle godine obavešteni da privatizacija nije verifikovana zbog toga što REM nije konstituisan, i da se nastavlja sa radom po starom, sa subvencijama iz gadskog budžeta,koje su u 2024. iznosile 66,6, a lane 61 milion dinara, dok se na konkursima sa sufinansiranje medijskih saržaja od javnog značaja u Kragujevcu podeli po nekih deset do dvanaest miliona dinara. Predstavnik SINOS-a u RTK Saša Stamenić za Radar kaže da zna za to da bi taj mediji, prema važećem zakonu, mogao da bude ugašen za mesec i po dana, preciznije do kraja juna, ali je siguran da to neće da se desi, kao što je siguran da će RTK da nastavi da emituje režimsku propagandu o trošku svih Kragujevčana sve dok je Vučićev režim na vlasti.
Nedavna informacija o raspodeli 10,65 miliina dinara na medijskom konkursu,u delu upućene javnosti dočakana je više sa podsmhom nego sa revoltom. Novac su, očekivano, kao i lane, dobile anonimne i režimu notorno bliske medijske organizacije, kao što je Medijski centar d.o.o, poznat po tome što poseduje ultrarežimski portal U centar
Taj režim, smatra Stamenić, odavno funkciniše mimo Ustava i zakona, pa zašto bi ga onda poštovao u slučaju jedne lokalne medijske kuće. Tim pre što, dodaje, naprednjacima RTK u susret predstojećim izborima, odgovara upravo ovakav, kakav je danas. Ističe da se njegov sindikat,u stvari, protivi bilo kakvoj privatizaciji, već da je zato da se ta medijska kuća transformiše u regionalni javni servis, na čemu je još pre pre dve decenije insitsirala i Kragujevačka inicijativa. Koja je,podseća naš sagovornik, predlagala da se,pored nacionalnog i vojvodjanskog javnog medijskog servisa, u Kragujevcu I Nišu formiraju dva regionalna javna servisa koja bi pokrivala unistrašnjost Srbije, južno od Save i Dunava.
Nedavna informacija o raspodeli 10,65 miliina dinara na medijskom konkursu,u delu upućene i zainteresovane javnosti dočakana je više sa podsmhom no sa revoltom. Novac su, očekivano, kao i lane, dobile anonimne i režimu notorno bliske medijske organizacije, kao što je Medijski centar d.o.o, poznat po tome što poseduje ultrarežimski portal U centar,koji je dobio i najviše para, 1.2 miliona dinara. Ostatak novca je podelilo još trinaest medija, dok je 20 projekata ostalo ispod crte. Na konkursu, opet očekivano, nisu prošli sajtovi Glas Šumadije, Pressek i Kragujevačke novine, odnosno oni mediji koji od prošle godine izveštavaju o studentskim i gradjanskim protestima u Kragujevcu, Šumadiji i Srbiji.
U kragujevačkom Centru za gradjanski aktivizam Res Publika smatraju da je raspodela novca na medijskom konkursu sramna i vide je kao odmazdu vlasti prema profesionalnim medijima… Glavna urednica portala Glas Šumadije Jovanka Nikolić za Radar kaže da u tom mediju nisu ni očekivali da će da prodju na gradskom medijskom konkursu, ali da planiraju da i dogodine konkurišu. Zato što smatraju da mora da ostane trag o tome kakav je odnos naprednjačka vlast imala prema nezavisnim,odgovrnim i uticajnim medijima. Odgovornost pred javnošču i zakonom kad sve ovo jednom prodje, prema njenim rečima, neće da snose gradski funkcioneri i odbornici SNS, već oni nadležni činovnici koji su pripremali odluke i potpisivali naloge za isplatu novca. Glavni urednik Kragujevačkih Miroslav Jovanović, navodi da su te novine na konkurs prijavile projekat “Prvih 50 godina – Univerzitet u Kragujevcu”, ali da su,izgleda, “promašili temu”. Tim pre što,kaže, naprednjacima državni univerziteti toliko smetaju da planiraju da ih sve pogase.
