Prema poslednjem popisu, Pučišća na ostrvu Braču na Jadranskom moru imaju nešto više od 1.300 stanovnika. Smeštena su na kraju dubokog prirodnog zaliva na severnoj obali ostrva, dovoljno zaklonjenog da tokom letnjih meseci štiti malu luku od bure i drugih vetrova. Sa ostatkom Brača povezana su opštinskim putem Ž6161 prema Postirama, koji lenjo prati severnu obalu ostrva, i krivudavim putem Ž6193 prema Pražnicama, selu u unutrašnjosti ostrva. Put prema Povljima još je u izgradnji. Drugim rečima, Pučišća su mesto koje se teško može optužiti za geopolitičke ambicije.
Na međunarodni aerodrom Brač sleteo je prvi avion na redovnom letu Er Srbije iz Beograda, a dočekan je prigodnim muzičkim programom i švedskim stolom. Nije bilo nikakvih govora o vekovnim sukobima i traumatičnoj prošlosti, samo dobrodošlica ljudima koji su došli da letuju
A onda je to „malo misto“, tokom proteklog vikenda, neočekivano iskoračilo na regionalnu scenu. Kroz viralne objave na društvenim mrežama, koje su pratile sletanje aviona Er Srbije na novouspostavljenoj direktnoj liniji Beograd–Brač, iz Pučišća je odaslana poruka „regionalnog“ pomirenja i saradnje. Tako je ovo mesto, makar nakratko, postalo tema koja je daleko prevazišla njegove skromne geografske okvire i veličinu. Da stvar bude više na čast Pučišća, daleko kosmopolitskiji i turistički razvijeniji Bol, koji se pride nalazi i bliže samom aerodromu, nije ni izbliza imao ovakav javni nastup o kome ovde pišemo.
Topao doček
Jer baš tu, na međunarodni aerodrom Brač, nedavno renoviran, sleteo je prvi avion na redovnom letu Er Srbije iz Beograda, a dočekan je kako se dočekuju pobednici. Vodenim topovima, prigodnim muzičkim programom (klapama) i švedskim stolom koji je zauzeo dobar deo male aerodromske zgrade. U tom prizoru bilo je nečeg gotovo subverzivnog, avion iz Beograda sleteo je u Hrvatsku, a ljudi kao da su se tome radovali. Nije bilo nikakvih govora o vekovnim sukobima i traumatičnoj prošlosti, samo dobrodošlica ljudima koji su došli da letuju. Kako onda tumačiti scenu relaksiranog odnosa i uklopiti je u negativnu sliku regiona kakvu decenijama proizvode i plasiraju političke elite sa obe strane granice.
U svega nekoliko sati na društvenim mrežama planuo je rat. Od turističke linije Beograd–Brač stiglo se do Pavelića, Kvaternika, Draže Mihailovića, Tita, partizana, četnika, ustaša, Jasenovca i Blajburga
Dodatnu težinu celoj priči daje činjenica da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nedavno ažuriralo svoj sistem bezbednosnih preporuka za putovanja. Hrvatska je iz narandžaste (koju trenutno imaju neke zemlje Bliskog istoka) prešla u žutu zonu. To jeste poboljšanje, ali je i dalje dovoljno za osećaj nespokojstva. Poređenja radi, i Meksiko je u žutoj zoni, zemlja na samom vrhu svetske lestvice po broju ubistava po glavi stanovnika.
Teško je ne zapitati se kakvu je bezbednosnu procenu napravio menadžment Er Srbije kada je odlučio da otvori liniju upravo prema destinaciji za koju državne institucije smatraju da ipak zahteva poseban oprez. I to im je četvrta destinacija u te „opasne zone“, pored Zagreba, Pule i Splita. A onda su avio-karte za Brač planule i pored vrlo visoke cene.
I pored svih tih prepreka, ispostavilo se da određen broj građana Srbije, između upozorenja države i pogleda na more, imaju urođenu sklonost da izaberu more.
I novi rat
Štaviše, podaci pokazuju da Hrvatska već godinama nije samo turistička destinacija za građane Srbije. Ona je i tržište rada. Hiljade mladih ljudi svake godine odlaze na sezonske poslove u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu. Prema podacima Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, broj državljana Srbije koji rade u Hrvatskoj poslednjih godina konstantno raste i kreće se i do 25.000 radnika tokom letnje sezone.
Država ne određuje narod. Narod su konobari iz Srbije koji rade sezonu u Hrvatskoj. Narod su putnici koji su tog jutra izašli iz aviona Er Srbije na Braču. Narod su i oni koji su ih dočekali
Snimak sletanja aviona pregledan je desetinama hiljada puta. I dok su se putnici raspoređivali po apartmanima, plažama i konobama, u komentarima na društvenim mrežama i plaformama kao da je buknuo novi Drugi svetski rat. U svega nekoliko sati uspelo se doći od turističke linije Beograd–Brač do Pavelića, Kvaternika, Draže Mihailovića, Tita, partizana, četnika, ustaša, poratnih likvidacija, Jasenovca, Blajburga i svih ostalih stanica na regionalnoj kružnoj liniji pakla kojom već decenijama putujemo bez zaustavljanja i bez krajnjeg odredišta.
Tenzije definitivno postoje. Ovde smo već pisali o vrlo ozbiljnim incidentima kojim je bio izložen Srpski kulturni centar u Zagrebu, kao i o napadima na srpsku decu folklornog društva u Splitu, koji su dodatno podsetili koliko su odnosi i dalje ranjivi i osetljivi. I najnoviji neprijatan događaj je bio planirani napad dvojice huligana, navijača fudbalskog kluba Hajduk, na srpskog mladića na Hvaru. Agresivne reakcije i neprijateljsko raspoloženje postoje već dugo i u Hrvatskoj i u Srbiji, u takvoj atmosferi pumpanoj od strane medija i određenih političara sa obe strane, rizici se ne mogu isključiti. Ali ipak većina naših građana se vraća sa rada u Hrvatskoj sa planom da ide i idućeg leta. Isto važi i za veći broj turista.
Iznad podela
Ipak u ovoj uzavreloj letnjoj atmosferi i sa raspoloženjem određenih ljudi sa kratkim fitiljem izdvaja se stav turističke zajednice Pučišća i tako stigosmo do početka naše priče.
Na svom Instagram nalogu ovi Bračani predstavljaju se kao čuvari klesarske tradicije, majstori obrade čuvenog bračkog kamena i „najlepše malo mesto u Evropi“. Prva tvrdnja je nesporna. O drugoj bi se moglo raspravljati. Treća stvar, međutim, nije navedena. A možda je i najvažnija. Izgleda da u sistematizaciji radnih mesta u turističkoj zajednici Pučišća postoji neko zadužen za smanjivanje regionalnih tenzija. Na svaki negativan komentar na sletanje aviona sa srpskim turistima stizao je isti odgovor. Na svaku političku provokaciju – ljubazan poziv. Na svaku istorijsku raspravu – poruka da su svi dobrodošli: „Dođite u Pučišća“, „Nećete se razočarati“, „Vidimo se na Braču“. Emotikon srca, svima jednako, i njihovim i našima.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, broj državljana Srbije koji rade u Hrvatskoj poslednjih godina konstantno raste i kreće se i do 25.000 radnika tokom letnje sezone
Ono što nisu uspeli (ili to ne žele) na polju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa da postignu brojni predsednici, ministri, ambasadori, komisije, deklaracije, memorandumi i strateški dijalozi, uspelo je nekolicini pragmatičnih činovnika iz turističkog saveza Brača.
Prosto nam se nameće da za kraj navedemo Ničeove misli iz čuvene knjige Tako je govorio Zaratustra:
„Država je najhladnija od svih hladnih nemani. Hladno laže; i ova laž gamiže iz njenih usta: Ja, država, ja sam narod.“ Veliki filozof Niče je, kao i obično, bio bliži istini nego mnogi savremeni analitičari i politički komentatori. Jer država ne određuje narod. Narod su ljudi koji kupuju avionske karte za najrazličitije destinacije. Narod su konobari iz Srbije koji rade sezonu u Hrvatskoj. Narod su putnici koji su tog jutra izašli iz aviona Er Srbije na Braču. Narod su i oni koji su ih dočekali. I možda baš zato danas vredi zabeležiti jednu naizgled malu vest, ne zato što je Er Srbija otvorila još jednu novu liniju, nego zato što je jedno mesto, povezano sa svetom putevima i jednom kratkom pistom na Braču, uspelo da pokaže više političke zrelosti od čitavog regiona. Zbog toga Pučišća nisu samo mesto na Braču. U ovakvom svetskom okruženju Pučišća su dobra vest i Pučišća su svet.
