Serija obračuna u podzemlju koji koincidiraju sa čistkama u bezbednosnom sektoru, te povećanom represijom ukazuju na razvoj događaja koji se može nazvati početkom terminalne faze režima, ukazuju sagovornici Radara. Prema njihovim rečima, razlog za to nalazi se u činjenici da jedan broj ljudi, koji se veoma obogatio tokom prethodne decenije, već dugo živi u „nestvarnom svetu“ u kome je sve moguće i sve se prilagođava njihovoj volji, i koji više ne uzimaju u obzir ničiji autoritet.
S druge strane, strah da ti novi milioneri ne promene dres, rezultira nebrojenim legalnim i nelegalnim merama nadzora na kojima se, kako pokazuje „slučaj Senjak“, nalaze i ljudi koji imaju policijsku pratnju, poput osumnjičenog za ubistvo u restoranu „27“, Saše Vukovića Bosketa.
Ubistvo u restoranu „27“ donelo je i nove trendove u kojima se internet avatari odbeglih kriminalaca pojavljuju na društvenim mrežama i dele sa javnošću informacije vezano za transgresije vlasti, poput prikrivanja najtežih krivičnih dela.
Prijateljstvo sa Veselinom Milićem i bivšim ministrom Bastom
Pored osnovane pretpostavke da je Vuković obezbeđenje dobio nelegalno, a sa znanjem policijskih rukovodilaca, upućeni izvori Radara ukazuju da je njegove komunikacije nadzirala takozvana Makiška devetka, odnosno Odeljenje za posebne operacije (OPA), na čijem čelu se nalazi Branislav Milenković, nekadašnji istaknuti pripadnik Jedinice za zaštitu objekata (JZO) u vreme kada je ovom jedinicom komandovao Marko Kričak. Milenković je široj javnosti postao poznat prilikom brutalnog postupanja JZO-a prema studentima, a potom i prilikom martovskog upada u prostorije Narodnog pokreta Srbije u Ulici 29. marta.
„To odeljenje osnovano je kao deo Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, a potom je vraćeno pod direktnu nadležnost Uprave kriminalističke policije“, objašnjava sagovornik Radara i dodaje da činjenica da se Milenković „već dokazao kao ultralojalista, što omogućava Kričku da mu izda jednostavno usmeno naređenje, koje se odmah i sprovodi u delo“.
Vukovićeve komunikacije nadziralo je Odeljenje za posebne operacije (OPA), na čijem čelu se nalazi Branislav Milenković, nekadašnji istaknuti pripadnik Jedinice za zaštitu objekata u vreme kada je tom jedinicom, poznatom po brutalnom postupanju prema studentima, komandovao Marko Kričak
Podsetimo, Vuković je u svom iskazu istražiteljima pomenuo da je sa načelnikom UKP-a komunicirao pre povratka iz Sjedinjenih Država, gde je otišao posle prvog sukoba sa Nešovićem, u nameri da sazna da li je pod istragom kriminalističke policije i da li mu preti opasnost.
Vuković, koji je priznao ubistvo Nešovića, nekadašnji je policajac i prema saznanjima Radara učestvovao je u ratu na Kosovu 1998/99. godine, što je u koliziji sa činjenicom da je posle napuštanja policijske službe jedno vreme proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, baveći se biznisom. Kolizija se nalazi u tome da je pripadnicima MUP-a i Vojske koji su učestvovali u ratnim dejstvima u vreme NATO intervencije na Kosovu, veoma teško da dobiju dokumenta neophodna za život i rad u SAD.
Osumnjičeni za ubistvo i sin ubijenog poslovni ortaci
Prema pouzdanim saznanjima Radara, pored prijateljstva sa Veselinom Milićem, Vuković je blizak prijatelj sa bivšim ministrom privrede Radetom Bastom, sa kojim se takođe poznaje sa klase iz policijske škole u Sremskoj Kamenici. Basta je u nekoliko navrata došao u centar pažnje zbog svojih izjava o nužnosti uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.
Planom detaljne regulacije, usvojenim u decembru 2024, na placevima pored železničke pruge u Bloku 40 dozvoljena je gradnja više od 400 stambenih jedinica sa garažnim prostorom. Tada i kreće sukob, uz optužbe Vukovića da je Nešović nameravao da istisne sve ostale vlasnike
Jednako tako, Vuković je po istom osnovu u prijateljskim odnosima i sa biznismenom Dejanom Ljevnaićem, nekadašnjim pripadnikom BIA, bivšim izvršnim direktorom Javnog preduzeća Skijališta Srbije i doskorašnjim direktorom Olimpijskog centra Jahorina, što ilustrativno svedoči o njegovom odnosu sa aktuelnim vlastima. Ljevnaić je nedavno došao u fokus regionalnih medija budući da se trenutno nalazi na mestu direktora kompleksa Luštica Bej u Crnoj Gori, u kome je trebalo da bude smešten deo putnika koloritnih biografija iz aviona Er Srbije, koji je vraćen za Beograd sa aerodroma Tivat. Ta veoma čudna ekipa je u Crnu Goru otputovala sa zadatkom da se Aleksandar Vučić „bolje oseća“ tokom Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, ali je vraćena i pre nego što je predsednik Srbije stigao u Tivat.
Prema iskazu VJT-u, Vuković se već više decenija bavi nekretninama. Ipak, njegova prethodna, u međuvremenu ugašena, firma Lazaro bavila se ugostiteljstvom, odnosno pripremom i posluživanjem pića. Takođe je interesantno da je Vuković bio zastupnik srpskog predstavništva firme Global imports end eksports distributors sa Floride. Ta kompanija bavi se uvozom balkanske hrane i pića u Sjedinjene Države.
Kada je reč o formalnom vlasništvu poslova sa nekretninama, Vuković se tu pojavljuje tek nedavno, sa pre manje od godinu i po dana osnovanom firmom Masad propertiz. Pored njega vlasnici ove firme su Stefan Nešović, sin ubijenog Aleksandra Nešovića, ali i Milena Stevović, ćerka Blagoja Antića, švajcarskog biznismena srpskog porekla.
Strah da novi milioneri, nastali tokom vladavine SNS-a, ne promene dres, rezultira nebrojenim legalnim i nelegalnim merama nadzora na kojima se, kako pokazuje „slučaj Senjak“ nalaze i ljudi koji imaju policijsku pratnju, poput osumnjičenog za ubistvo u restoranu „27“, Saše Vukovića Bosketa
Prema sopstvenom iskazu tužiocima, Vuković je sa Nešovićem podelio informaciju da će na placevima pored železničke pruge u Bloku 40 biti dozvoljena mnogo intenzivnija gradnja. I zaista, Planom detaljne regulacije, usvojenim decembra 2024, na tom potezu dozvoljena je gradnja više od 400 stambenih jedinica sa garažnim prostorom, što je bilo nagovešteno javnim uvidom u plan, početkom 2024, kada kreće i sukob između Nešovića i Vukovića.
Mnogo aktera u sporovima zbog vrednih nekretnina
U svetlu Vukovićevih reči da je Nešović nameravao da istisne sve ostale vlasnike stoji činjenica da je Stefan Nešović uvećao svoj udeo u vlasništvu zajedničke firme sa 25 na 50 odsto i to 21. aprila ove godine, svega tri sedmice pre obračuna u restoranu „27“.
Treći partner Vukoviću i Nešoviću je Milena Stevović, ćerka Blagoja Antića, čija je firma DHG bila vlasnik susedne parcele od 6.235 kvadratnih metara, da bi već 18. maja, samo nekoliko dana posle ubistva u restoranu „27“, izašla iz vlasništva nad tim zemljištem
Masad propertiz je vlasnik građevinske parcele 2184/9 površine 6.040 kvadratnih metara. Firma je registrovana na adresi u Ulici kralja Petra 18, gde je takođe registrovana i firma DHG u vlasništvu pomenutog biznismena Blagoja Antića, koja je u svom vlasništvu imala susednu građevinsku parcelu 2184/6 površine 6.235 kvadratnih metara. Interesantno je da je ova firma izašla iz vlasništva nad tim zemljištem 18. maja, svega nekoliko dana posle obračuna u kome je stradao Nešović.
Blagoje Antić poreklom je sa Kosova, odakle je sredinom 90-ih emigrirao u Švajcarsku gde je započeo posao sa adaptacijom i rekonstrukcijom nekretnina. Njegova firma danas radi na velikom projektu Helvecija u Dubaiju, kao i u regionu, u Beogradu, na Banjici, u Ulici Miloja Đaka. Bio je jedan od biznismena koji je nameravao da kupi Hotel Slavija u Beogradu.
Za razliku od Veselina Milića koji se već skoro dva meseca nalazi u pritvoru, kao i pripadnika Interventne jedinice koji su takođe uhapšeni, pritvora je oslobođen Nemanja Đuran, bivši vršilac dužnosti šefa UKP-a. On je priveden jer nije istražiteljima prijavio da se čuo sa Vukovićem neposredno posle događaja od 12. maja na Senjaku. Nedavno se saznalo da je Đuran bio prisutan i prilikom prethodnog oružanog incidenta iz novembra prošle godine u restoranu Stejk end vajn, kada je Vuković, kako je rekao, u samoodbrani pucao na Miloša Nilovića Runja, povezivanog sa škaljarskim klanom. Nejasno je, doduše, i kako se Nilović tada nalazio na slobodi, jer je nekoliko meseci, u maju 2025, uhapšen u Beogradu pošto je policija u njegovom posedu pronašla nelegalno oružje. Kao i Milić, i Đuran se spominje u nekim sporovima koji se tiču vlasništva nad vrednim nekretninama u Beogradu.
Novi kriterijumi za napredovanje
Ali kao što to obično biva, dok nečije karijere idu silaznom putanjom, druge se kreću u suprotnom smeru. Tako je pre nekoliko dana do javnosti došla informacija da je u šefa najvećeg i najznačajnijeg – beogradskog centra Bezbednosno-informativne agencije, praktično drugog čoveka BIA, unapređen Uroš Stamenković, nekadašnji načelnik drugog odeljenja – za borbu protiv organizovanog kriminala, blizak prijatelj Danila Vučića, sina predsednika Republike.
U šefa najvećeg i najznačajnijeg, beogradskog centra Bezbednosno-informativne agencije, praktično drugog čoveka BIA, nedavno je unapređen Uroš Stamenković, nekadašnji načelnik drugog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, blizak prijatelj sina predsednika Srbije
Javnosti je manje poznata, iako vrlo interesantna činjenica, da je pre nego što je započeo svoj karijerni progres u BIA, Stamenković bio jedan od osnivača, a do 2019. i zastupnik infamoznog Centra za razvoj omladine Beograda (CEROB), u kome su kupovani glasovi za SNS pred izbore 2023. Jedan od aktera tog krivičnog dela bila je, prema snimku Centra za istraživačko novinarstvo, Jelena Marković, nevenčana supruga Aleksandra Nešovića Baje, koja je prva prijavila njegov nestanak.
Novi trendovi u kojima se odbegli kriminalci oglašavaju sa informacijama neprijatnim za vlast je takođe deo nove stvarnosti u kojoj nema više respekta prema državi, niti se čuvaju tajne koje su nekada mogle biti opasne po one koji ih odaju. Ulazak u poslednju fazu vladavine označavaju i bekstva svedoka–osumnjičenih iz čuvanih stanova, poput Nikole Mirića, koji je iz zaštićenog stana u blizini Ade Ciganlije utekao navodno povezujući čaršave i spuštajući se niz njih sa sprata. Mirić je, kao i Miloš Medenica, bio povezivan sa kavačkim kriminalnim klanom, sa kojim je vlast u Beogradu dugo vremena bila bliska, ali je do raskida došlo posle sukoba Nebojše Stefanovića sa Vučićem, a posebno neposredno pre hapšenja Belivukove grupe. Podsetimo, tada su Veljko Belivuk i Marko Miljković putovali u Crnu Goru, kada su od vođe kavčana Radoja Zvicera tražili kontakt sa američkim agencijama kako bi njima ispričali sve što znaju o režimu Aleksandra Vučića.
Iako se sve što govore ne može uzimati zdravo za gotovo, utisak je da ti begunci više ne računaju da se ikada vrate u milost aktuelne vlasti i to je još jedna potvrda teze sagovornika Radara da se ulazi u poslednju fazu vladavine SNS-a.
