Ako ove godine stopa rasta BDP-a bude veća od tri odsto, to će omogućiti značajno povećanje plata i penzija, najavio je u ponedeljak neformalni direktor Fonda PIO i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku iz senke Aleksandar Vučić. Pohvalio se da su „od 2020. do 2026. penzije nominalno povećane 117,1 posto, a realno 45,3 odsto“. Prećutao je, naravno, da su 2017, baš dok je on kao premijer za njih bio nadležan, penzije realno bile za 13,8 odsto manje nego pre dolaska SNS-a na vlast. I da su realno tek 2023. vraćene na nivo na kom su bile 2011.
Tokom naprednjačke ere čak šest godina (2012, 2013, 2014, 2015, 2017. i 2022) realna vrednost penzija je padala, još tri (2017, 2019. i 2021) je rasla od 0,1 do 2,3 odsto, a tek od 2023. počela je osetnije da raste i od tada je povećana 46,3 odsto.
Monografiju ministra finansija Siniše Malog čiji je izdavač Ringier, vlasnik Blica, redakciji Radara poslao je direktor Informera. Jedino manje logično od toga zvuči gradski urbanista Marko Stojčić, dok objašnjava da su česti rebalansi budžeta Beograda „pokazatelj odgovornosti“ gradske vlasti
Da se predsedniku, koji je najavio „skoru“ ostavku, baš i ne može verovati na reč svedoči i podatak da je između aprila 2020. i ove godine prosečna penzija povećana sa 27.754 na 56.848 dinara. Dakle, nominalno za 104,8 a ne za 117,1 posto, kao što on tvrdi. Manje od toga ili za 115,8 odsto sadašnje penzije porasle su i u odnosu na prosek iz 2019.
Možda na prvi pogled deluje kao sitnica, ali zapravo otkriva šibicarski karakter vlasti, kojoj ne ide u prilog da najstariji, na čije glasove Vučić svakako računa, shvate da su čak i dok su im penzije u dinarima, pa i evrima – jer kurs miruje i kad sve druge cene skaču – najviše rasle i tada kaskale za prosečnim platama. Konkretno, u poslednjih šest godina prosečna zarada povećana je sa 58.932 na 121.805 dinara i u tom periodu je porasla za 2,2 procentna poena više od penzija.
Biće da je zbog toga „još malo“ predsednik najstarijim pripremio poseban paket pomoći i to za oktobar. Sve podseća na jun 2020. Samo što je tada procenio da mu je za te izbore dovoljno da svim punoletnim uplati po 100 evra, a penzionerima i jednokratnu pomoć od 4.000 dinara.
Ovoga puta, u zavisnosti od primanja, dobiće bar pet, a neki i skoro devet puta više. Ali, niko manje od 20.000 dinara, koliko je svakom od njih vlast uplatila u februaru 2022, dva meseca pre predsedničkih i parlamentarnih izbora, dok će oni sa primanjima oko proseka uoči novih izbora dobiti po 27.500, a oni ispod proseka po 35.000 dinara.
Moglo bi se zaključiti da su mnogo više od svih drugih proizvoda i usluga u Srbiji poskupeli glasovi na budućim izborima. Istovremeno, vlast je shvatila da im bilo koja cena teško može obezbediti dopunske glasove mladih. Dva meseca uoči izbora 2022, mlađi od 29 godina dobili su po 100 evra. Ovoga puta režim je procenio da bi to za njega bio uludo bačen novac. Takoreći promašena investicija.
Možda na prvi pogled deluje kao sitnica, ali zapravo otkriva šibicarski karakter vlasti, kojoj ne ide u prilog da najstariji, na čije glasove Vučić svakako računa, shvate da su čak i dok su im penzije u dinarima, pa i evrima – jer kurs miruje i kad sve druge cene skaču – najviše rasle i tada kaskale za prosečnim platama
Za kraj, ponoviću samo deo onoga što sam napisao još u junu 2025: „Biće da je strašna muka naterala Vučića da najstarijim obeća samo ono što im, inače, po važećim zakonima i pripada – da će im već početkom naredne godine biti isplaćene uvećane, decembarske penzije. Kao da to nije zakonska obaveza Vlade, već milosrdni gest gospodara koji je, eto, rešio da posle 13 godina na vlasti, uskoro poveća penzije.“
Novi paket mera bacio je u senku vest da je ministar finansija Siniša Mali na 21. Svetskom kongresu ekonomista govorio o fiskalnoj otpornosti i javnom dugu Srbije, temama kojima se bavi i u svojoj monografiji Stability and Sustainability. Meni je veća vest da je Radaru tu knjigu čiji je izdavač Ringier, vlasnik Blica, poslao direktor Informera.
Jedino manje logično od toga mi je zvučao gradski urbanista Marko Stojčić, dok je na Informeru objašnjavao da su česti rebalansi budžeta Beograda „pokazatelj odgovornosti“. I šta onda čeka ministar Mali? Hoće li uskoro predložiti rebalans budžeta Srbije, jer u njemu nema 600 miliona evra, koliko će koštati novi „Vučićev paket“.
