Gadno se zakuvalo u kampusima vodećih univerziteta u Sjedinjenim Državama, i deluje kao da bi situacija pre mogla da se pogorša nego da se smiri.
Još od prvih dana skoro sedmomesečne izraelske vojne kampanje u Gazi, pokrenute nakon masakra koji su prošlog oktobra počinili pripadnici Hamasa, temperatura na američkim visokoškolskim ustanovama stalno raste. Radikalno podeljena viđenja oko legitimnosti operacije koja je dosad odnela preko 34.000 života rezultirala su povećanim brojem antisemitskih i islamofobičnih incidenata, te stvaranjem nezdrave klime u kojoj svaka reč ili gest kolege studenta ili profesora – među kojima je, naravno, mnogo onih jevrejskog ili arapskog porekla – predstavlja potencijalni osnov za diskreditaciju, pa i diskvalifikaciju onih s druge strane podele.
Kad su propalestinski nastrojeni studenti – koji traže hitno proglašenje primirja, a od univerzitetskih uprava raskid finansijskih aranžmana s velikim donatorima poslovno povezanim s izraelskom vojskom i drugim entitetima umešanim u zbivanja u Gazi – širom Amerike krenuli sa zaposedanjem javnih površina u kampusima, nije trebalo mnogo da svi ubrzano počnu da gube osećaj za meru. Studenti (koji ponekad svoje pravo na slobodu izražavanja stavljaju iznad prava njihovih kolega jevrejskog porekla da se osećaju bezbednim); pojedine univerzitetske uprave (posebno je na udaru predsednica Kolumbija univerziteta Minuš Šafik jer je pozvala njujoršku policiju da zavede red u tamošnjem kampusu – dok drugi njenu smenu traže jer taj red nije uspostavljen); i, u sve većem broju, političari (koji će svaku lošu situaciju očas posla učiniti gorom).
Napetost je prvo pretprošle sedmice kulminirala na Kolumbiji, gde je uhapšeno preko 100 učesnika protesta, da bi se prošle nedelje s masovnim hapšenjima nastavilo na Jejlu i Njujorškom univerzitetu, Teksaškom univerzitetu u Ostinu, Univerzitetu južne Kalifornije u Los Anđelesu… Najdrastičnija upotreba sile dosad je registrovana u Džordžiji, na Univerzitetu Emori, gde je, prema izveštajima, policija koristila suzavac, elektrošokere, čak i gumene metke. A pošto ništa od ovoga demonstrante nije odvratilo od nastavka protesta, učestali su zahtevi političara – mahom republikanaca, ali i nekih demokrata – da se za njihovo razbijanje angažuje Nacionalna garda. Što u ovom kontekstu neminovno budi sećanja na krvavi maj 1970…
Napetost je dodatno narasla ove sedmice, kada su gotovo istovremena zbivanja na dva kraja Amerike potvrdila pomenutu procenu o lošem prosuđivanju svih uključenih strana.
Na Istočnoj obali, u Njujorku, veliki broj pripadnika policije opremljenih za razbijanje demonstracija je, uz saglasnost univerzitetske uprave, upao na Kolumbiju i za par sati raščistio kampus, usput uhapsivši na desetine učesnika propalestinskih protesta koji su prethodno „okupirali i vandalizovali“ jednu od zgrada u univerzitetskom kompleksu.
Policija tvrdi da u operaciji nije bilo povređenih, ali iz studentske – i ne samo studentske – perspektive to ne menja ništa: njihov stav je da su ovom policijskom intervencijom pogažene temeljne vrednosti slobodnog društva u kakvom navodno žive. „Ovo neće biti zaboravljeno“, rekla je izveštaču britanskog Gardijana jedna studentkinja. „Ovo više nije pitanje izraelsko-palestinskih odnosa. Ovo je sad pitanje ljudskih prava i slobode govora“, rekla je ona.
Iste noći na Zapadnoj obali, na Kalifornijskom univerzitetu Los Anđelesa (UCLA), međutim, desilo se nešto što je policijsko razbijanje studentskih protesta na Kolumbiji potisnulo u drugi plan. Tamo je u noći između utorka i srede došlo do masovnog obračuna dve grupe demonstranata – propalestinskih i proizraelskih – između kojih je napetost danima rasla, da bi onda, predvidljivo, u jednom trenutku eksplodirala. Nasilje do koga je došlo – i koje je jedna predstavnica univerzitetske uprave opisala kao „užasavajuće“ – inicirali su, prema prvim izveštajima, proizraelski demonstranti; policija se ovog puta, za promenu, našla u ulozi mirotvorca; ali nakon što je i ova granica pređena, nema sumnje da protesti na američkim univerzitetima ulaze u novu, visokorizičnu fazu.
Jeste Gaza daleko – ali po uticaju koji ima na ovaj naraštaj američkih studenata kao da je negde u Teksasu.