Nepisano pravilo francuske politike važilo je toliko dugo da se vremenom s njim familijarizovao čitav svet.
Kad god se kandidat krajnje desnice – nekad Nacionalnog fronta (FN), posle promene imena 2018. Nacionalnog okupljanja (RN) – probije u drugi krug izbora na bilo kom nivou vlasti, glasači svih ostalih stranaka okupljaju se iza protivkandidata i tako onemogućavaju pobedu predstavnika onoga što je iz nekadašnje političke manufakture porodice Le Pen preraslo u ubedljivo najpopularniju političku snagu u zemlji. Potom se „sanitarni kordon“ iza koga sve ostale stranke, svrstane u neformalni „republikanski front“, drže FN/RN (u novije doba i njegove radikalnije, mada minorne derivate) deaktivira do sledeće prilike; i tako decenijama. Samo što je, otkako je Marin le Pen koliko-toliko upristojila RN i očistila ga od neofašističkog ološa koji njenom ocu nimalo nije smetao – čineći ga tako prihvatljivom političkom opcijom za sve veći i veći broj sunarodnika – i ta brana počela da se urušava.
Kantena Deranka na smrt je pretukla grupa napadača povezanih sa zabranjenom levičarskom organizacijom Mlada garda, čiji su pripadnici prethodno često bili angažovani kao obezbeđenje na skupovima LFI
Sada bi, međutim, cordon sanitaire mogao da dobije novu svrhu: umesto RN, iza njega bi mogla da se nađe već dugo najjača partija na levici, radikalna Nepokorna Francuska (LFI) kontroverznog Žan-Lika Melanšona. Ukoliko tako i bude, to bi moglo da ima dalekosežne posledice po nacionalnu politiku, a posebno po ishod predsedničkih izbora naredne godine, na kojima će stranka Le Penove i njenog naslednika Žordana Bardele – ko god da od njih dvoje na kraju bude kandidat RN – imati istorijsku priliku za preuzimanje vlasti. A neće morati dugo da se čeka da bi se ustanovilo da li je taj proces otpočeo: prvi pokazatelj biće lokalni izbori koji će, takođe po dvokružnom sistemu, uslediti već 15. i 22. marta.
Opasnost po LFI – konsekventno i po čitavu levicu, koja samo okupljena u blok predstavlja relevantan politički faktor – jasna je i neposredna. Jedna anketa, objavljena potkraj februara, sugeriše da je trenutno značajno više birača (njih skoro dve trećine) spremno da u drugom krugu taktičkim glasanjem spreči pobedu kandidata LFI nego onih koji bi isto postupili kako bi onemogućili trijumf kandidata RN (45 procenata).
Kako se LFI, donedavno neupitni deo republikanskog fronta, našla u takvoj situaciji? Bio je dovoljan jedan tragičan slučaj da bude stvorena politička atmosfera u kojoj je postalo moguće da se na ovu partiju gleda kao na ekstremnu: mučko ubistvo 23-godišnjeg desničarskog aktiviste Kantena Deranka. Njega je 12. februara – od zadobijenih povreda preminuo je dva dana kasnije – u Lionu, dok je s drugovima obezbeđivao skup desničarskih feministkinja (ko dosad nije znao: i to postoji), nasmrt pretukla grupa maskiranih napadača povezanih s prošle godine zabranjenom militantnom organizacijom Mlada garda. A ne samo da su pripadnici Mlade garde često bivali angažovani kao obezbeđenje na skupovima LFI, nego je i bar jedan od osumnjičenih za Derankovo ubistvo bio na plati kao savetnik poslanika LFI Rafaela Arnoa, koji je tu organizaciju 2018. i osnovao. Time je u očima javnog mnenja između Melanšonove stranke i smrtonosnog političkog nasilja uspostavljena direktna veza – a birači, sudeći po onoj anketi, na to već snažno reaguju.
Posao satanizacije Melanšonove partije – i posledične demontaže levičarskog bloka, trenutno s najviše poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini – za RN sada obavljaju druge, mejnstrim partije
I dok se poslovično arogantni Melanšon ponaša maltene kao da se ništa strašno nije dogodilo, dotle RN – koji i sam ima dugu istoriju angažovanja ljudi s kriminalnim bekgraundom za potrebe obezbeđenja, pa čak i njihovog stavljanja na izborne liste – ne mora preterano ni da se angažuje oko dezavuisanja LFI, primećuje Hju Skofild, pariski dopisnik Bi-Bi-Sija: posao satanizacije te partije, time i posledične demontaže levičarskog bloka, trenutno s najviše poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini, za RN sada obavljaju druge, mejnstrim partije. A samo je izgleda stranci Le Penove i Bardele očigledno da izbacivanje LFI iz republikanskog fronta njihovu pobedu dogodine čini samo još izvesnijom.
Usamljeni su glasovi poput onog bivšeg premijera i potencijalnog predsedničkog kandidata Dominika de Vilpena, koji upozorava da se „fokusiranjem svih napada na LFI otvara koridor respektabilnosti za RN“. „Nudimo RN ono o čemu je oduvek sanjao: da izgleda normalno“, kaže on. Biće, ipak, da je proces normalizacije RN okončan još mnogo pre nego što je zločin u Lionu na stub srama stavio LFI. Kako je krenulo, treba samo da se postaraju da do predsedničkih izbora i njihovi pitomci nekog ne izgaze nasmrt.
