Situacija u kojoj policija direktno opstruira istrage protiv pripadnika izvršne vlasti jednaka je državnom udaru i suspenziji pravne države, slažu se sagovornici Radara, eminentni srpski tužioci. Prema njihovim rečima, odgovorni u slučajevima u kojima se pokazalo da policija ne želi da istražuje najviše predstavnike izvršne vlasti, moraju biti procesuirani, a javnost upoznata sa procesnim radnjama koje tužilaštvo preduzima.
Takvi su svakako skandalozno povlačenje policijskih službenika iz udarnih grupa u procesu „nadstrešnica“, nemogućnost da se u slučaju prebijanja studenata u garaži Vlade Srbije saslušaju pripadnici JZO – jer policajci „ne žele da sarađuju“. Poslednji ovakav slučaj koji ukazuje na suspenziju pravne države je onaj u Boru gde po zahtevu Višeg tužilaštva u Nišu policija nije privela predsednika opštine.
„Imao sam situacije da policija u nekim istragama ne sarađuje, ali u mom iskustvu ona nikada nije direktno odbila zahtev tužilaštva“, govori za Radar Radovan Lazić, tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu. „Meni je malo neobična ova situacija sa TOK-om a sada i ta informacija iz Bora da je policija odbila zahtev tužioca da nekoga uhapsi. Do sada policija nikada nije negativno odgovorila na takav zahtev. Na primer, ako im tražite da vam dovedu neko lice, oni odgovore: nismo ga našli. Neće reći: nećemo, ili je bar u mom dosadašnjem iskustvu to bilo tako, jer kada bi izričito odbili zahtev – to bi bila neka vrsta državnog udara. Moje iskustvo je da kada od svojih starešina imaju drugačije instrukcije, policajci vam daju neka objašnjenja koja su najčešće krajnje neuverljiva zbog čega to nisu mogli da urade.“
Tužilac Lazić kao odlučujući problem ističe činjenicu da tužilaštvo nema svoju operativnu policiju i mora da se oslanja na MUP, koji pak ima svoju hijerarhiju i liniju komandovanja. Stoga je tužiocima veoma teško da ostvare rukovodeću ulogu nad pripadnicima organizacije koja ima svoju unutrašnju strukturu i hijerarhiju:
Ako vi imate opstrukciju od strane policije, a nemate svoju policijsku jedinicu kojom direktno, neposredno rukovodite, onda su vam prilično vezane ruke. Mislim da je to jedan od razloga što je glavni tužilac JTOK kao jedinu mogućnost video otvaranje ka javnosti
Radovan Lazić
„Policajac će uvek pre poslušati svog šefa jer mu od njega zavisi položaj na poslu, plata, da li će biti disciplinski gonjen, dobiti unapređenje, ili biti premešten na drugo radno mesto. Ako se zaista desilo to da je policija odbila da hapsi osumnjičene, onda bi tužilac kome je to odbijeno, trebalo da obavesti javnost, ali i da pokrene krivične postupke protiv tih policajaca jer je po mom mišljenju to krivično delo, ukoliko bi bilo reči o takvom nedvosmislenom odbijanju da postupe. Bojim se da je to ipak urađeno na neki perfidniji način.“ Izgovaranje je, očigledno, najčešći način da policija sabotira nalog tužilaštva.
Sagovornik Radara podvlači da je tužiocima veoma nezgodno da pokreću represivne mehanizme prema policajcima, jer znaju da najčešće za tu opstrukciju nisu krivi policajci koji rade na terenu.
„Ako krenete u neku represiju prema tim ljudima, šta možete da očekujete u drugim predmetima? Vi sa njima radite, naslonjeni ste na njih i ako nemate dobar odnos sa njima nećete imati ni rezultate u radu. Ako neko kaže neću da postupim i to potpiše, onda je neophodno da se o tome obavesti javnost ali i da se pokrenu odgovarajući krivični postupci. Verujem da u najznačajnijim predmetima koje vodi TOK postoji velika opstrukcija policije, koja dolazi sa vrha. Takav slučaj smo imali sa finansijskim policajcima iz udarnih grupa JTOK. Ako vi imate opstrukciju od strane policije, a nemate svoju policijsku jedinicu kojom direktno, neposredno rukovodite, onda su vam prilično vezane ruke. Mislim da je to jedan od razloga što je glavni tužilac JTOK kao jedinu mogućnost video otvaranje ka javnosti, pa je donekle to i učinjeno. Tako da ta komunikacija sa javnošću ostaje kao jedino rešenje, ali je pitanje koliko ona može biti efikasna u sistemu u kome je vladavina prava problematična i kada se zapravo čitav državni mehanizam zasniva na autoritetu i moći jednog čoveka.“
Lazić podvlači da za formiranje tužilačke policije nije potrebna ustavna promena, već korekcija nekoliko zakonskih akata kojima bi se u tužilaštvima posebnih nadležnosti formirale istražiteljske jedinice u okviru samih tužilaštava koja bi se i organizaciono i formacijski izdvojila iz MUP. Takođe potrebno bi bilo promeniti i Zakon o unutrašnjim poslovima:
„Neophodno je da se pojača uticaj tužilaštva prilikom izbora policijskih starešina u Upravi kriminalističke policije, kao i prilikom izbora direktora policije. Tražila bi se saglasnost kolegijuma Vrhovnog tužilaštva prilikom izbora direktora policije. Naglašavam da je reč o saglasnosti, a ne samo o formalnom mišljenju.“
Po aktuelnom zakonu traži se mišljenje glavnog tužioca JTOK prilikom izbora načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, odeljenja za borbu protiv ratnih zločina i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Za načelnika Uprave kriminalističke policije se, na primer, ne traži saglasnost nijednog tužioca iako je on formacijski iznad načelnika SBPOK.
Lidija Komlen, predsednica Udruženja tužilaca Srbije, ističe da je u dva navrata reagovala povodom policijskih opstrukcija i pozvala javno tužilaštvo da reaguje i primeni odredbe krivičnog zakonika:
„To, međutim, lepo zvuči u teoriji, a malo je teže u praksi, jer bi posle toga trebalo da radite sa tim istim policajcima. Ipak mora da se krene od nečega. Sada se po društvenim mrežama postavlja pitanje: Zašto tužioci ne uhapse direktora policije? Ja kao javni tužilac postavljam kontrapitanje: Kako to možemo da uradimo čak i ako se steknu elementi krivičnog dela? Direktor policije je postavljen od Vlade Srbije, dakle to bi trebalo da učini Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Kome da uputi zahtev? Ministru unutrašnjih poslova? Direktor policije je prvi operativac MUP. Koji će to policajac njega da uhapsi?“
Komlen Nikolić podvlači da nema sumnje da je direktor policije uskraćivanjem mogućnosti formiranja udarnih grupa JTOK praktično onemogućio finansijsku istragu za pad nadstrešnice:
„Odluka je na JTOK i postupajućem tužiocu. Ima tu nekih kompleksnosti, ali mislim da je krajnje vreme da se to pitanje ozbiljno razmotri i takva odluka donese. To je suština priče. Mi ne moramo da hapsimo te ljude. Možemo da uputimo poziv: Da dođete u prostorije tužilaštva, sa svojim braniocem i da date izjavu na okolnosti zbog čega nešto niste uradili. Treba ići redovnim postupkom. Konkretno krivično delo (ometanje pravde) predviđa zatvorsku do pet godina tako da se tu primenjuje skraćeni postupak. Isto je u postupku koji se vodi protiv ministra Selakovića. Skraćeni postupak retko predviđa pritvor, ali daje mogućnost podizanja optužnog predloga i bez saslušanja.“
Sagovornica Radara ističe da i pored rizika od direktnog sukoba dva državna organa, tužilačka organizacija ne sme da dopusti opstrukciju u nekim tako bitnim predmetima koji duboko polarizuju čitavo društvo.
Dokazi koji se prikupljaju ne smeju biti selektivni, a informacije koje odlaze ka tužilaštvu se filtriraju i taj problem nikada nismo rešili. Vidimo da se sada i BIA uključuje u predistražne postupke i za dela opšteg kriminala, što dodatno komplikuje stvari
Lidija Komlen Nikolić
„Mogu da se pišu urgencije, tužilac može da se obrati direktno ministru, skupštinskom Odboru za bezbednost, to su sve mehanizmi koji se pominju u ZKP, koji jesu neefikasni, i u kojima se gubi vreme. Određene dokaze može tužilac sam da pribavi, ali za finansijski deo istrage neophodni su ne samo policajci, već i poreska policija, uprava za sprečavanje pranja novca. Policajci moraju da slušaju svoje nadređene, a tužilac ne, već može da traži da se po nekom zahtevu koji dobije, izda obavezno uputstvo i da se nadređeni potpiše ispod svog zahteva.“
Međutim dok su iz tužilačke organizacije dolazili zahtevi za formiranje tužilačke policije izvršna vlast je promenom podzakonskog akta iz jula 2023. omogućila policiji nošenje maski za lice (potkapa) i sakrivanje identifikacionih značaka.
Lidija Komlen Nikolić kaže da je operativna nezavisnost policije potreba i to nije nešto što Evropa traži slučajno. „Dokazi koji se prikupljaju ne smeju biti selektivni, a poznato je da se informacije koje odlaze ka tužilaštvu filtriraju. Nikada se ne dobijaju potpune informacije i taj problem nikada nismo rešili. Mi vidimo da se sada i BIA uključuje u predistražne postupke i za dela opšteg kriminala, što dodatno komplikuje stvari. Kako god, mora da se krene od nečega, događaji to zahtevaju. Svaki taj predmet se tiče nečije sudbine i zato je odgovornost tužilaca velika.“
Do zaključenja ovog izdanja iz Direkcije policije nisu odgovorili na upit nedeljnika Radar da li, i u kom vremenskom roku imaju nameru da imenuje nove pripadnike MUP u Udarne grupe JTOK. Bez odgovora ostala su i naša pitanja o odgovornosti zbog odbijanja policije da postupa u predmetima protiv državnih funkcionera u Beogradu i Boru, čime se narušava pravni poredak u zemlji, a konkretni policajci primoravaju da čine krivično delo ometanja dokazivanja.
Tužilaštvo je očigledno primorano da odgovori na opstrukcije i napade, ali okleva da se otvoreno suprotstavi izvršnoj vlasti, što može ukazivati na slabost, ili pak želju da se iz ove situacije ipak izađe bez spaljivanja mostova ka mogućnosti da režim dopusti mirnu promenu vlasti.
