Sve netransparentne postupke vlasti pratile su vešte manipulacije o uzrocima, namerama i posledicama. To je dosta uspešno rađeno da su čak i ekonomisti koji ne podržavaju vladajuću političku opciju, nekritički prihvatali kao tačnu procenu vlasti o uspehu mera fiskalne konsolidacije, sprovedenih od 2015. do 2017. Tim merama penzije i osnovice zarada zaposlenih u javnom sektoru smanjene su 10 odsto, što je na godišnjem nivou donelo uštede od 470 miliona, a za tri godine oko 1,4 milijarde evra.
Ali, time su zapravo samo pokrivani rashodi za troškove ljudi koje je vlast nezakonito stavljala na platni spisak. Samo u 2015. ti nezakoniti rashodi za zaposlene na nacionalnom nivou premašili su 350 miliona evra i odgovarali su zbiru 42.000 prosečne godišnje zarade u Srbiji. U okviru te sume, oko 100 miliona evra bili su nezakoniti rashodi za zaposlene u Elektroprivredi Srbije.
Skriveni udari na državne finansije
Rezultate istraživanja nezakonitih rashoda za zaposlene i gubitaka prihoda od poreza na dodatu vrednost u unutrašnjem prometu, koji su ostavili teške posledice na ekonomski, pravni i ukupni institucionalni poredak zemlje, nedavno sam detaljno izložio u knjizi Skriveni udari na državne finansije Srbije – Koruptivna renta u senci finansijske konsolidacije.
Uz nepromenjenu poresku stopu i stabilan kurs, prihodi od PDV-a bi trebalo da prate rast BDP-a, a oni su od 2016. do 2022. pali sa 112 na 70 milijardi dinara, da bi, čim je uvedeno obavezno elektronsko fakturisanje, porasli za 230 odsto
Povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru zapaženo je u javnosti na pojedinačnim primerima u javnim preduzećima, lokalnim samoupravama i lokalnim javno-komunalnim preduzećima, ali nije bilo uvida u ukupne razmere takvih postupaka. Nešto više o temi govorilo se krajem 2013. i tokom naredne godine. Vlast je manipulisala podacima o broju zaposlenih u javnom sektoru, pravdajući se nepostajanjem „tačnih podataka“ kao problemom „tehničke prirode“.
U obrazloženjima za donošenje zakona o budžetima, u fiskalnim strategijama, vladinim saopštenjima, izveštajima i drugim zvaničnim dokumentima, razlozi za visoke troškove za zaposlene smeštaju se u „prethodni“ period, pre 2012, kada su SNS i SPS došli na vlast. Nakon toga, aktuelni režim je uspešno nametnuo temu fiskalne konsolidacije, kao mere kojom se zemlja spasava od bankrota. Iz javnog razmatranja potisnut je njen stvarni projekat – nezakonito stavljanje ogromnog broja ljudi na platni spisak, koji je realizovao veliki broj nosilaca vlasti, od vrha države do nivoa lokalnih samouprava i javnih preduzeća i koji je precizno praćen i podržavan.
I pre decenije broj inspektora kontrole u Poreskoj upravi bio je upola manji od preporučenog standarda. Situacija je sada višestruko gora, a bez efikasne poreske administracije država ne može građanima da pruža ni osnovne usluge
Uvidom u odluke o završnom računu budžeta za 2012, kod pojedinih lokalnih samouprava vidi se da su u odnosu na početni planirani iznos za tu godinu značajno prekoračeni rashodi za zaposlene. U Užicu, na primer, za oko 75 miliona dinara, Novom Sadu za 120 miliona, beogradskoj opštini Rakovica za 30 miliona… Analiza podataka iz Konsolidovanog bilansa države i izdataka budžeta Republike Srbije (za zaposlene, prema Zakonu o budžetu) pokazala je da su troškovi rashoda za zaposlene u poslednjem kvartalu 2012, kada su SNS i SPS već bili na vlasti, bili za 10,2 milijarde dinara veći od zakonima dozvoljenog iznosa.
Lice i naličje fiskalne konsolidacije
Na osnovu podataka iz odluka o završnim računima lokalnih samouprava i iz godišnjih finansijskih izveštaja javnih preduzeća i ustanova, ispostaviće se da je broj zaposlenih nakon 2012. u mnogima od njih porastao za 10 do 20 odsto, a negde i više. Tako se iz Odluke o završnom računu Beograda za 2015. vidi da je umesto zakonom naloženog smanjenja osnovica zarada za 10 odsto, došlo do povećanja tih rashoda za devet procenata u odnosu na prethodnu godinu, što odgovara povećanju broja zaposlenih na platnom spisku za skoro petinu.
Analiza podataka iz Konsolidovanog bilansa države i izdataka budžeta Srbije za zaposlene, pokazala je da su ti troškovi u poslednjem kvartalu 2012, kada su SNS i SPS i došli na vlast, bili za 10,2 milijarde dinara veći od zakonima dozvoljenog iznosa
Iz finansijskih izveštaja Elektroprivrede Srbije se, pak, vidi da su rashodi za zaposlene u tom javnom preduzeću 2013. iznosili 53 milijarde dinara ili 468,5 miliona evra. Umesto njihovog očekivanog smanjenja, oni su povećani i za oko 110 miliona evra su premašili zakonom dozvoljeni iznos. Kako su u nizu narednih godina stotine miliona evra bile usmerene za iste namene, ispostavilo se da je to urađeno nauštrb sredstava za investiciono održavanje. Posledice su bile poznate teške havarije na brojnim postrojenjima.
Državna kasa praznila se po dva osnova. Odliv je povećan kroz korupciju na troškovnoj strani, povećanjem rashoda za zaposlene, a istovremeno je smanjen priliv raznim poreskim prevarama. S obzirom na to da te pojave nisu od juče to se može tumačiti kao dokaz da se na vrhu najznačajnijih državnih sistema nalaze apsolutno nekompetentni kadrovi. To je i objašnjenje zašto je EPS-om sve do velike havarije, do početka 2021, rukovodio Milorad Grčić.
Sekli granu na kojoj sede
S druge strane, naglo slabljenje funkcija Poreske uprave, a naročito kontrole, započeto je sredinom prošle decenije, početkom 2015, kada je na njeno čelo došla sadašnja direktorka Dragana Marković. Baš u to vreme merama Vlade Srbije smanjene su plate u javnom sektoru i zabranjeno obnavljanje profesionalnog kadra, dok je deo zaposlenih poreznika prirodno odlazio u penziju, a na drugoj strani se žmurilo na masovno stranačko zapošljavanje potpuno nepotrebnih radnih profila. Dodatno pogubno je delovala Uredba s kraja 2015, slavodobitno predstavljena kao mera štednje, kojom su dnevnice zaposlenih u javnom sektoru smanjene na 150 dinara. Te dve mere za samo nekoliko meseci drastično su finansijski pogodile inspektore terenske kontrole, čije su plate, zavisno od zvanja, iznosile najviše 60.000 dinara.
Iz završnog računa budžeta Beograda za 2015. vidi da su umesto zakonom naloženog smanjenja osnovica zarada za 10 odsto, ti rashodi povećani za devet procenata u odnosu na prethodnu godinu, što odgovara povećanju broja zaposlenih za skoro petinu
Epilog je bio da su se terenski inspektori, naročito iz Centra za velike poreske obveznike (CVPO) razbežali na druge poslove u okviru Poreske uprave, otišli u penziju ili u privatni sektor, na bolje plaćene poslove. Sa malim platama i još mizernijim dnevnicama jednostavno nisu mogli da podmiruju svoje troškove dok rade na terenu. Time je ta organizaciona jedinica, ključna za efikasnost cele poreske administracije, jer obavlja stalnu, specijalizovanu kontrolu naplate PDV-a, kadrovski drastično onesposobljena. Posledice su se brzo osetile, kroz pad prihoda od PDV-a u unutrašnjem prometu.
Uz nepromenjenu poresku stopu, stabilan kurs i bez značajnijih tržišnih potresa, prihodi od PDV-a u unutrašnjem prometu bi u načelu trebalo da prate rast bruto društvenog proizvoda, sa veoma malim odstupanjima. Posle 2016, kada su prihodi od PDV-a iznosili 112 milijardi dinara, već u narednoj godini pali su na 87 milijardi, a u 2018. na samo 63 milijarde. Prihodi po tom osnovu su potom varirali na tom niskom nivou i u 2022. su iznosili 70 milijardi dinara. Tek je uvođenje obaveznog elektronskog fakturisanja dovelo do toga da se PDV u unutrašnjem prometu vrati na ravnotežni nivo, pa su u 2023. ti prihodi u odnosu na prethodnu povećani za čak 230 odsto, na 163 milijarde dinara.
Znak za uzbunu, na koji niko nije reagovao
U uslovima normalnog funkcionisanja administracije, nagli gubitak prihoda samo u jednoj godini bio bi znak za uzbunu na svim nivoima države. Gubitke prihoda od PDV prevara od oko 400 miliona evra u proseku godišnje, vlast je nadoknadila zaduživanjem zemlje. U ovom periodu izostala su i druga očekivana delovanja Poreske uprave, kao što je utvrđivanje poreskog jaza u naplati poreza na dobit pravnih lica. Ostaju teška pitanja: da li su ogromni gubici poreskih prihoda samo rezultat egzemplarnog neznanja i nesposobnosti upravljačkog kadra ili je možda reč o namernom kreiranju okolnosti pogodnih za poreske prevare i poreske utaje nepoznatih aktera.
Rashodi za zaposlene u EPS-u su 2013. iznosili 468,5 miliona evra i umesto da merama fiskalne konsolidacije budu smanjeni, oni su povećani i za oko 110 miliona evra su premašili zakonom dozvoljeni iznos, a sve je urađeno nauštrb investicionog održavanja
U Poreskoj upravi 2015. bilo je zaposleno 5.800 ljudi. Od tada se njihov broj kontinuirano smanjuje i u 2024. je pao na 4.200. I pre deset godina zaposlenih u Poreskoj upravi u odnosu na broj stanovnika i broj poreskih obveznika bio je daleko manji nego u svim zemljama EU i iz okruženja, a broj inspektora kontrole upola manji od preporučenog standarda za zemlju veličine Srbije. Situacija je sada višestruko gora. A bez efikasne poreske administracije, svaka država gubi sposobnost da pruža osnovne usluge građanima, dok privreda postaje nestabilna zbog nepredvidivosti i visokog rizika od utaje poreza. Zbog toga u budućnosti, nakon promena, ovom problemu bi trebalo posvetiti najveću pažnju, jer je reč o najsloženijim poslovima koje zahteva sistem državne uprave.
