Vaša realna slika i slika današnje Srbije – nije vaš razgovor sa opozicijom i sa studentima – već sa svojim bliskim saradnicima. S jedne strane vaša prepotencija, a s druge – sramotna poniznost vaših izabranih podanika. Nestručnih. Beskarakternih. Ljigavih. Jer, da su stručni i da svoj posao obavljaju savesno i dostojanstveno – vi bi se bojali njih, a ne oni vas. Mada, vi njih ne zanimate – već korist koju imaju od vas. Dokle god je tako, trpeće poniženja i vaše javne uvrede, a u dubini duše – mrzeće vas. Javno će iskazivati divljenje i samo što vam stopala neće ljubiti. A mali je korak do toga, da to pred publikom i urade. Izujte cipele, pa proverite. Vaše noge biće olizane, kladim se…
Vaš razgovor sa Drobnjakom, nedavno – u nekom selu, u poseti nekom domaćinstvu – bio je toliko sramotan i za vas i za njega. Mislila sam da je u pitanju skrivena kamera, kad ono – istina. Bili ste po običaju elegantni, skockani po poslednjoj modi. U isto vreme, bili ste i nepristojni – s laktom na astalu domaćina i sa šakom na bradi. Prozvali ste Drobnjaka– šta te briga, nalaktio si se, rakiju si za’vatio – kazali ste mu. Iz čega se zaključuje, da vaši piju i da vi to znaze. I da ih tako pijane, vodite sa sobom da promovišu patriotizam po Srbiji i vašu brigu o narodu. Gde sam ti rekao Drobnjak, da izgradiš one mostove?, upitali ste ga. Mučni Drobnjak, koji nije znao ni gde se nalazi, a kamoli za poziciju mostova za koje ga pitate, prenuo se i skočio k’o oparen – sve sam zapisao, evo papir – pravdao vam se. Hajd’ da vidim, pročitaj mi – insistirali ste da glumite nadređenog čija se reč poštuje.
S jedne strane vaša prepotencija, a s druge – sramotna poniznost vaših izabranih podanika. Nestručnih. Beskarakternih. Ljigavih. Jer, da su stručni i da svoj posao obavljaju savesno i dostojanstveno – vi bi se bojali njih, a ne oni vas
Drobnjak je počeo da pretura po džepovima, tražeći ono što je na nekom komadiću papira zapisao, jer u tom stanju, u kom ste ga vi opisali, nije bilo šanse da zapamti. Potrajalo je to čangljanje po džepovima, što vas je nateralo da ga ohrabrite, da taj papirić brže pronađe. Nisam ti rekao pare da vadiš – kazali ste Drobnjaku sa smeškom, što znači, da se pare kod vas podrazumevaju – kao nešto normalno. I kad si pijan i kad si trezan. I kad radiš svoj posao kako treba i kad pojma ni o čemu nemaš. Novac je nešto što ide usput, otkriste nam – ovim što rekoste, bez trunke blama. Naprotiv.
Drobnjak najzad nađe to što traži i poče da čita – evo ovako, Taskovići, Duškovići, izgovori kao iz topa. Duškovići?, upitaste zblanuti i ne baš mnogo potreseni. A trebalo bi. Jer, ako čovek koji je zadužen za gradnju mostova, ne može da zapamti imena mesta u kojima to treba da radi… Ako ste posvećeni ovoj zemlji na pravi način, kao što pričate… Ako ovu zemlju volite… Posle ovog što je Drobnjak izgovorio, trebalo bi da ležite u nesvesti. Umesto toga, vi nastaviste krajnje posprdno, kao da ste na nekoj neobaveznoj sedeljci, a ne u zvaničnoj poseti meštanima sela, koji te mostove godinama čekaju.
Donji Dušnik, kakvi Duškovići, bre! Pa gde si čuo za Duškoviće?, upitaste sluđenog Drobnjaka. Pa, to mi je rekao predsednik, vadio se Drobnjak. Nisam najbolje razumela na kog predsednika je Drobnjak mislio. Da li na predsednika mesne zajednice, ili na vas, kao predsednika države, pa vam se obraća u trećem licu, misleći da vam time ukazuje čast. U svakom slučaju, vama je bilo jasno. Predsednik je rekao Donji Dušnik…. rekli ste podsmešljivo i time ste i vi sebe uvažili tim trećim licem, inspirisani Drobnjakovim ulizištvom.
Ja sam ti rekao Donji Dušnik, gde je Gornja Zaplanjica, to sam ti rekao – izgovoriste krajnje nonšalantno, umesto da se zapitate – otkud takav čovek, na takvom radnom mestu!? Uz to, nastaviste da ćakulate sa njim i da se sprdate. Drobnjaku, koji rimuje i priča poetski – Taskovići, Duskovići – umesto prozno – Taskovići, Donji Dušnik – vi napraviste literarnu ispravku, umesto pokude. Koliko košta narod i državu ta vaša literarna ispravka, zbog neznanja vašeg bitnog čoveka? Ne računajući flašu rakije koju je Drobnjak popio o trošku domaćina, već plata koju on prima, za ono što pijan ne pamti… Ovim načinom nemarnosti s kojom se ophodi, te buduće mostove prva bujica će odneti. A, možda će se i sami mostovi urušiti, sudeći po onome što svakodnevno gradite, a urušava se – na ulicama, u obdaništima, školama, železničkim stanicama, putevima, prugama… I pritom za to niko ne odgovara.
Nije to vaša samokritika. Nije to vaša objektivnost. To je vaš marketing. Manipulacija. Izvrtanje istine. Izgledam narodu kao budala. I mnogi ljudi misle da sam budala… izjaviste nedavno. Niste vi budala. Vi budale od nas pravite
Evo, imam projekat – poče da se vadi Drobnjak. Umesto momentalnog otkaza, vi počeste da ga milkite savetima. Jel mogu da te zamolim? Povedi nekog sa sobom, ko će da vodi računa i da sve to zapiše lepo… Što znači, otvara se novo radno mesto – pomoćnik za pisanje Drobnjakovih obaveza. Da li Drobnjakovom pomoćniku treba pomoćnik za nošenje olovke i papirića, to ćemo tek videti. Za sada, još ne znamo ni da li će taj Drobnjakov budući pomoćnik da bude plaćen. Saznaćemo. Tek, vi priču s Drobnjakom nastaviste umilno – molim te, da li si me razumeo? Molim te kao boga, ajde – rekoste Drobnjaku kao detetu, kad neće da jede, a vi ga molite. Na to, Drobnjak sa olakšanjem dodade – sve je dogovoreno – i tu se ova farsa završi.
Bez uplitanja da li je Drobnjak stručan ili nije, bez uplitanja da li pijucka ili pije – nije ovo prvi put da nekog svog saradnika, a posebno Drobnjaka – javno ponižavate. Nije to vaša samokritika. Nije to vaša objektivnost. To je vaš marketing. Manipulacija. Izvrtanje istine. Izgledam narodu kao budala. I mnogi ljudi misle da sam budala… izjaviste nedavno. Niste vi budala. Vi budale od nas pravite. Dok mutne radnje radite, vi javno kritikujete svoje kadrove, vodeći se onom narodnom izrekom – psi laju, a karavani prolaze.
U ovom slučaju, pas je samo jedan. Av, av.
