Država Srbija propušta istorijsku šansu da otkupi većinski udeo NIS-a. Tačno je da je situacija oko NIS-a i sankcija koje su i nametale i kojima su pretile Sjedinjene Američke Države bila ozbiljna kriza i izazov za diplomatiju i ekonomiju Srbije, ali je upravo ta kriza otvorila priliku koju država sada propušta.
Sjedinjene Države su pre oko godinu dana najavile mogućnost uvođenja sankcija ukoliko ruske kompanije ne izađu iz vlasničke strukture NIS-a. To je otvorilo ozbiljnu potencijalnu krizu u snabdevanju i proizvodnji nafte. U prvom momentu ruska strana je odbijala da razgovara o prodaji, a američka strana je pretnjom sankcijama dovodila u paralizu rad NIS-a. Srbija je tako dovedena u nezgodnu poziciju. Onog momenta kada su se Rusi i Amerikanci dogovorili da do prodaje dođe, Srbiji se otvorila istorijska prilika. I ona se sada propušta.
Prema odredbi 8.1. sporazuma koji je potpisan u Moskvi između Srbije i Gasproma 2008. godine, u slučaju prodaje garantovano je pravo preče kupovine Republici Srbiji. Kada se ruska strana odluči na prodaju, pre prodaje trećoj strani dužna je da pod istim uslovima i po istoj ceni ponudi Srbiji da otkupi udeo u NIS-u.
Kada predsednik Aleksandar Vučić kaže da „neće da otima NIS“, on izbegava ključno pitanje: zašto Srbija ne iskoristi svoje ugovorom utemeljeno pravo i po fer ceni otkupi većinski udeo u NIS-u i preuzme kontrolu nad ovom naftnom kompanijom?
Jedina dobro je što dogovor podrazumeva rad Rafinerije u Pančevu. Predsednik se sam pohvalio da je insistirao da se to unese u ugovor koji Srbija nije ni potpisala. To ne otklanja, već povećava sumnju, jer kako srpska vlast može da insistira na poštovanju ugovora između Mađara i Rusa
Nacionalizacija, koju je deo javnosti predlagao, a koju je Vučić jedva dočekao da pretvori u glavnu temu, sigurno bi dovela do arbitraže između Srbije i Rusije, do gubitka spora i velike finansijske i reputacione štete. Pravo preče kupovine je suprotno tome: institucionalni mehanizam koji postoji da bi država mogla da zaštiti svoj interes zakonito, bez konflikta i bez avanturizma.
Kada se ponašate kao miš, onda i dobijate ostatke
Ponašanje aktera na srpskoj političkoj sceni oko NIS-a podsećalo je na film Tri karte za Holivud, gde se stanovništvo deli na ljubitelje Rusa i ljubitelje Amerikanaca, bez ikakvog uticaja na realnu spoljnu politiku. Ovde se ista podela vodila oko nacionalizacije, da bi se na kraju Rusi i Amerikanci dogovorili mimo nas… i mimo Srbije koja ima ugovorno pravo da otkupi akcije pre nego što se ponude trećoj strani.
Ovde je umesto pametovanja o velikim geopolitičkim igrama trebalo pragmatično voditi računa o interesima građana, energetici i ekonomiji Srbije. U međunarodnim odnosima ne treba precenjivati sopstvenu ulogu i značaj, ali ne treba ni potcenjivati. Nema potrebe medijski se siliti u odnosu na velike igrače, ali je suludo propuštati sopstvene pozicije i interese. Ne zato što bi Srbija trebalo da se meša u tuđe dogovore, već zato što je u ovom slučaju imala ugovorom garantovano pravo.
Ako je prodaja NIS-a 2008. godine bila ozbiljna greška, onda je propuštanje da se iz tog ugovora iskoristi pravo preče kupovine istorijski promašaj.
Osim propagandnog efekta, povećavanje vlasništva u NIS-u od pet odsto za Srbiju ne znači mnogo iz ekonomskog i upravljačkog ugla. Sa stanovišta upravljanja ništa ne znači da li u nekoj kompaniji imate udeo od 30 ili 35 odsto
Dogovor je sada sklopljen mimo nas. Mađarski MOL preuzima većinski paket NIS-a. Iz saopštenja MOL-a saznajemo da je dogovorena prodaja 56,15 odsto akcija NIS-a i da će Srbija povećati svoj udeo za pet procenata, što praktično znači da MOL-u ide ostatak od 51,15 odsto i da kontrola prelazi u njihove ruke. Ponašanje Vučića najbolje opisuje jedna prosta rečenica: kada se ponašate kao miš, onda i dobijate ostatke.
Smokvin list za Pink, Informer i RTS
Povećanje udela Srbije u NIS-u za pet odsto akcija je simboličan i ima funkciju smokvinog lista, kojim će predsednik mahati na Pinku, Informeru i RTS-u, objašnjavajući kako su „oni prethodni prodali NIS“ (za šta je i on glasao u parlamentu), a on je sada „vratio makar pet odsto“. Osim propagandnog efekta, povećavanje vlasništva od pet odsto za Srbiju ne znači mnogo iz ekonomskog i upravljačkog ugla. Iz perspektive upravljanja ništa ne znači da li imate 30 ili 35 odsto.
Ponašanje aktera na srpskoj političkoj sceni oko NIS-a podsećalo je na film Tri karte za Holivud, gde se stanovništvo deli na ljubitelje Rusa i ljubitelje Amerikanaca, bez ikakvog uticaja na realnu spoljnu politiku. A na kraju su se Rusi i Amerikanci dogovorili mimo nas, mimo Srbije
Izjava Vučića da su Rusi udeo prodali za oko milijardu evra i da nisu hteli da ga prodaju Srbiji iako smo bili spremni da platimo više je priznanje da je izdao interese države zbog sopstvenog straha i minorne uloge u međunarodnim odnosima. Srbija ima parvo da otkupi NIS po istoj ceni po kojoj se prodaje Mađarima, ali to neće učiniti zbog Aleksandra Vučića.
Srbija je ovim propustila ozbiljnu šansu. Jedina dobra stvar je što dogovor podrazumeva rad Rafinerije u Pančevu. Međutim, budućnost Rafinerije u Pančevu je neizvesna, imajući u vidu da je kupac mađarski MOL, koji već poseduje dve rafinerije u stoprocentnom vlasništvu: jednu u matičnoj Mađarskoj i drugu u Bratislavi u Slovačkoj, kao i značajan udeo u trećoj rafineriji u Hrvatskoj. To otvara pitanje da li uopšte imaju interes da razvijaju četvrtu rafineriju.
Predsednik Aleksandar Vučić samohvalisavo je objavio da Mađari nisu želeli da Rafinerija radi, ali da su predstavnici ovdašnje vlasti insistirali da se to unese u ugovor koji Srbija nije ni potpisala. To ne samo da ne otklanja opravdanu sumnju, nego je pojačava. Time se zapravo otkriva da MOL nema interes da jača kapacitete srpske rafinerije. A pitanje je i kako će ova vlast insistirati na poštovanju ugovora između Mađara i Rusa, kada nije smela da iskoristi pravo iz ugovora u kome je Srbija bila potpisnik.
Srbija je propustila šansu da povrati kontrolu nad energetskim sektorom i omogućila da stranci iz zemlje iznesu profit, koji je 2022. bio 92,4 milijarde dinara. Ovo je više od lošeg dogovora i pokazuje da vlast ne zna da iskoristi ni prava iz ugovora, a kamoli da se izbori za nešto bolje
Srbija je ovim propustila šansu da povrati kontrolu nad bitnim energetskim sektorom u svojoj zemlji, pred izuzetno osetljiva međunarodna prestrojavanja. Takođe, omogućila je da profit strane kompanije u celosti bude iznet iz Srbije, što je udar na ekonomiju i standard građana. Da je Srbija vlasnik, celokupan profit bi ostao u Srbiji. U 2022. godini profit NIS-a bio je 92,4 milijarde dinara.
I zato je ovo više od lošeg dogovora. Ovo je pokazatelj da vlast ne zna da iskoristi prava zapisana u ugovorima, a kamoli da se izbori za nešto bolje.
autor je lider pokreta Kreni-Promeni
