1687419977 expo 4 scaled 1
Budući izgled novog prostora u Surčinu u kom će biti organizovana Svetska izložba EXPO 2027 Foto:Screenshot/Instagram/mali_sinisa
Sličnosti i razlike glavne svetske izložbe u Osaki i sporedne, specijalizovane u Beogradu

Igara bez hleba: Veliki rizici zbog malog Ekspa

Izdanje 7
14

Iskustva drugih zemalja više su negativna nego pozitivna. Na stranu što mnogima nije jasno ni šta će se na Ekspu 2027. izlagati, s obzirom na to da je tema te izložbe „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. Skoro pa hleba i igara. Samo bez hleba

Kada se u oktobru naredne godine u Osaki okonča velika svetska izložba, svi objekti izgrađeni za pravi, veliki Ekspo 2025. biće srušeni i uklonjeni, a 155 hektara zemljišta biće iskorišćeno za druge namene. Ovo je Radaru, odgovarajući na pitanje šta će biti sa kompleksom za Ekspo u Osaki, koji će se održati od 13. aprila do 13. oktobra 2025, potvrdio Mucuo Ivai, predsednik Srpsko-japanskog poslovnog kluba iz Tokija.

Iako pojedini strani mediji izveštavaju o kašnjenju radova i teškoćama sa kojima se organizatori suočavaju (nestašicom građevinskog materijala i radne snage, rastom troškova, padom vrednosti jena i strahovanjem većina Japanaca da će trošak biti veći od koristi) Ivai je optimista. Srpskim novinarima tokom nedavne posete Japanu rekao je da veruje da će sve biti urađeno na vreme.

Srbija navodno razmišlja da svoj paviljon iz Osake demontira i vrati u Beograd, možda i kao deo budućeg kompleksa za specijalizovani Ekspo 2027. Tu informaciju, nažalost, nismo uspeli da proverimo, jer ministri zaduženi za „Skok u budućnost“, Siniša Mali i Tomislav Momirović, nisu želeli da govore za Radar.

Ukupni ceh mogao bi biti i veći od 2,5 milijardi evra

Zna se, međutim, da će i bez te „seobe“ troškovi mini Ekspa iznositi oko 2,5 milijardi evra. Tu cifru su više puta pominjali najveći zagovornici ovog projekta, predsednik Aleksandar Vučić i ministar Mali, a nedavno je i Goran Vesić izjavio da je u tih 2,5 milijardi evra „uključen i razvoj linijske infrastrukture, koju će činiti mreža različitih vidova saobraćaja“. Nije, međutim, isključeno da će ukupni ceh biti mnogo veći od planiranog, kao i u većini drugih zemalja.

Untitled 1 copy 2
Bojan Zečević Foto: Youtube/orgPROMOS

Povlačeći paralelu između svetske izložbe Ekspo 2025. u Osaki i specijalizovanog Ekspa 2027. u Beogradu. Bojan Zečević, profesor ekonomike turizma na Ekonomskom fakultetu, za Radar objašnjava da Japan kao domaćin velikog Ekspa nije obavezan da gradi izložbene paviljone, već je to obaveza zemalja učesnica.

Loša stvar kod specijalizovanih izložbi je što je obaveza domaćina da izgradi objekte, koji ostaju i posle se morate češati i tamo gde vas ne svrbi, jer su iskustva više negativna nego pozitivna. I u Astani i u Jeosu mnogi objekti su nedovoljno iskorišćeni ili zvrje prazni

Bojan Zečević

„Domaćin svetske izložbe samo priprema osnovnu infrastrukturu, koja se posle može koristiti za bilo koju namenu. To je zgodna stvar kod velikog Ekspa. Loša stvar kod specijalizovanih izložbi je što je obaveza domaćina da izgradi objekte, dok zemlje učesnice imaju pravo da ih spolja i iznutra prilagode svojim potrebama. Ti objekti, dakle, ostaju i posle se morate češati i tamo gde vas ne svrbi, jer su iskustva sa tim malim izložbama više negativna nego pozitivna. I u Astani u Kazahstanu, i u Jeosu u Južnoj Koreji mnogi objekti, izgrađeni za mini Ekspo 2012. i 2017. ili su nedovoljno iskorišćeni, ili zvrje prazni“, upozorava Zečević.

Kao jedini dobar primer navodi Lisabon, koji je organizovao specijalizovanu izložbu 1998, s tim što su oni kompleks ukupne površine od 50 hektara (u Beogradu će samo izložbeni prostor biti na 83 hektara) izgradili u širem centru, na obali, kao kada bi se kod nas kompleks pravio na mestu gde se sada gradi Beograd na vodi. Pri tome su oni taj prostor posle Ekspa pretvorili u sajamski kompleks, veliki šoping mol, okeanijum i šetalište, u novi centar Lisabona, sa dobrom saobraćajnom infrastrukturom, dok su veliki broj pomoćnih objekata kupila portugalska preduzeća kao poslovni prostor. Ceo taj kompleks od centra Lisabona je udaljen samo osam-devet kilometara, dok je lokacija za Ekspo 2027. od centra Beograda udaljena duplo više.

profimedia 0864709851 copy
Osaka Foto: Kyodo/Newscom / Newscom / Profimedia
expo osaka foto expo2025 1 copy
Foto: Expo2025
expo osaka foto expo2025 copy
Foto: Expo2025

Što veći kompleks, to manje šanse za uspeh

„Stvarno bih voleo da Ekspo 2027. uspe, ali sam siguran da je sve predimenzionirano. Tim pre što se ceo Beogradski sajam prostire na 18-19 hektara, dok je izložbeni prostor upola manji, a bio je popunjen samo 50 odsto, dok će budući kompleks imati 83 hektara izložbenog prostora. Domaća privreda nije dovoljno razvijena da tokom različitih sajamskih manifestacija popuni ni sav prostor na Beogradskom sajmu, a kamoli četiri puta veći kompleks“, upozorava Zečević, uz opasku da nije siguran ni da bi bilo isplativo srpski paviljon iz Osake preseliti u Srbiju. Nadam se da će neko dobro da razmisli pre nego što donese definitivnu odluku o tome, poručuje sagovornik Radara.

Bojan Stanić iz PKS se nada da Beograd posle Ekspa 2027. neće doživeti sudbinu Astane, gde je ceo kompleks zapušten. U prilog tome navodi i uveravanja Vlade Srbije da će budući kompleks imati dugoročnu namenu, jer će njegov deo biti i rezidencijalni i sajamski prostor, ali i sportski objekti.

Ono što planira Japan, nije isplativo Srbiji

„U tom smislu verujem da je to samo deo koncepta razvoja i širenja Beograda, pri čemu će taj kompleks biti blizu aerodroma. Nema razloga da ne verujem da će taj prostor Vlada kultivisati tako da on bude dugoročno isplativ. Pri tome za Srbiju ne bi bilo isplativo da se, kao u Japanu, ceo kompleks posle izložbe sruši i to zemljište vrati u prvobitno stanje. Tim pre ako se imaju u vidu ogromna sredstva koja će biti uložena u gradnju, a neće moći da se obezbede iz budžetskih prihoda, već zaduživanjem. To bi bilo kao klanje vola za jednu šniclu“, smatra Stanić.

Bojan Stanic Privatna arhiva e1700830985570 copy
Bojan Stanić Foto: Privatna arhiva

Za njega je od suštinskog značaja da se što više domaćih firmi uključi u realizaciju projekta. To je, kaže, prilika da se održi vitalnost naše privrede u naredne dve-tri godine, dok se EU, naš glavni spoljnotrgovinski partner, ne oporavi. Ona sada ima anemične stope privrednog rasta, ove godine ispod jedan odsto, ističe Stanić, po čijim rečima Srbija sada izvore svog rasta traži u infrastrukturnim projektima i jačanju kupovne moći domaćeg stanovništva.

Dok se bude gradila infrastruktura za Ekspo, to će pozitivno uticati na naš BDP. Istovremeno će, međutim, da poraste i javni dug, jer će se sve finansirati zaduživanjem, a ako se posle izložbe ceo kompleks ne bude koristio, mogli bi nastati veliki gubici

Milojko Arsić

Na pitanje koliko ga brine što za Ekspo 2027. neće važiti Zakon o javnim nabavkama, već će Vlada poslove dodeljivati direktnom pogodbom sa odabranim preduzećima, Stanić ističe da investicioni ambijent zavisi od transparentnosti, predvidivosti i efikasnog sudstva.

„Samo ako svi ti standardi budu ispoštovani, može se na duži rok računati sa većim prilivom stranih i domaćih investicija. Razumem politiku Vlade koja kroz međudržavne ugovore želi da poboljša svoju međunarodnu poziciju i neke poslove dodeljuje Kinezima ili Francuzima, ali je važno da se osigura fer konkurencija i da u projekat budu uključene i srednje, male i mikro domaće firme, jer je ovo prilika koja se dešava jednom u deset godina“, zaključuje Stanić.

Grlom u jagode, bez analize troškova i koristi

Za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, problem je što ni za Ekspo, ni za druge velike projekte ne postoje analize troškova i koristi. One se standardno zaobilaze, a nekada se rade naknadno, dok je realizacija projekta uveliko u toku.

„Dok se bude gradila infrastruktura za Ekspo, to će pozitivno uticati na naš BDP, jer će u radovima učestvovati i neka domaća preduzeća i radnici, a biće angažovani i neki domaći resursi. Istovremeno će, međutim, da poraste i javni dug, jer će se sve finansirati zaduživanjem. Dugoročni uticaj na privredu zavisiće od toga kako će se taj prostor koristiti posle 2027. Planirani kapaciteti značajno prevazilaze potrebe održavanja sajmova u Beogradu, pa će deo morati da se koristi i za druge namene, kako bi se pokrili troškovi održavanja. Obaveza je predstavnika vlasti, onih koji su i pokrenuli taj projekat, da to smisle i obaveste građane šta nameravaju sa tim da urade posle Ekspa, jer ako se ceo kompleks ne bude koristio nastaće ogromni gubici, a uz to će morati da se vraćaju i krediti, kojima je sve finansirano“, upozorava Arsić.

Milojko Arsić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
Milojko Arsić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Za razliku od predsednika Vučića i ministra Malog, koji tvrde da bi na Ekspu Srbija mogla zaraditi više od milijardu evra, sagovornik Radara smatra da je opravdan strah da bi dara mogla biti skuplja nego mera. Pogotovo ako se posle izložbe ne nađe adekvatna namena za ogroman deo tog kompleksa i ako se sve gradi samo za jednokratnu upotrebu, kaže Arsić, za koga bi uspeh bio i ako se na kraju gubici svedu na podnošljiv nivo.

On navodi da je suštinska razlika između Srbije i Kazahstana i Južne Koreje što te zemlje sebi mogu da dozvole taj „luksuz“, dok mi to finansiramo novim zaduživanjem. Zato predstavnici vlasti imaju i obavezu da smisle kako će se taj prostor kasnije koristiti, da se i posle izložbe ne gomilaju novi gubici, poručuje Arsić i ističe da bi se ukupni trošak države od 2,5 milijardi evra mogao smanjiti ukoliko bi se izgradnja stanova i hotela prepustila privatnim kompanijama. Uostalom, zašto bi država i to finansirala, pita se, uz opasku da je ona taj posao izgleda već poverila Građevinskoj direkciji Srbije. S druge strane, veruje da bi suspenzija Zakona o javnim nabavkama mogla troškove pogurati naviše. Pri tome je siguran da nije sve tako hitno da bi se te procedure tako lako zaobilazile. „Očigledno je da našim vlastima javne nabavke nisu baš omiljeni instrument, već više preferiraju direktne pogodbe“, zaključuje Arsić.

Njemu nije sasvim jasno ni šta će se na Ekspu 2027. izlagati, s obzirom na to da je tema te izložbe „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. Skoro pa hleba i igara. Samo bez hleba.

Mucuo Ivai: Da Srbija ne bude poznata samo po Đokoviću

Srbija ima veliki potencijal, raspolaže obrazovanim ljudskim resursima i jako je privlačna za strane investitore, s tim što je pojedinačno malo tržište i trebalo bi da promoviše regionalno, zajedničko tržište. Za nas je dobro došlo stvaranje zone slobodne trgovine na celom Zapadnom Balkanu. Uostalom, Japan tobako je u Srbiju i došao računajući od starta i na tržišta okolnih zemalja, kaže za Radar Mucuo Ivai, predsednik Upravnog odbora Japan tobaka i Srpsko-japanskog poslovnog kluba, osnovanog u Tokiju u decembru 2023. U toj organizaciji su 22 kompanije raznih profila, koje se bave ne samo proizvodnjom i informaciono-komunikacionim tehnologijama, već i turizmom, finansijama…

20240411 145844
Mucuo Ivai, predsednik UO Japan tobaka

„Osnovni cilj kluba je unapređenje bilateralne ekonomske saradnje. Namera nam je da to bude okvir za delovanje japanskih kompanija, koje su već prisutne u Srbiji i da se poveća njihov broj, da vaša zemlja ne bude prepoznatljiva samo po Novaku Đokoviću, već i po ekonomiji i drugim vrednostima“, naglašava Ivai, po čijim rečima trenutno još neke japanske kompanije razmišljaju da krenu putem kojim su već krenuli Japan tobako, Nidek, Micubiši, Jazaki, Tojo tajers, ali još ne može da otkrije njihova imena. Uz to, kaže on, i Ekspo 2025. će biti prilika da Srbija brojne japanske kompanije upozna sa svojim potencijalima i da im se predstavi kao dobra investiciona destinacija.

Ivai je ukazao da kompanije iz njegove zemlje na nova tržišta donose sa sobom nove tehnologije, know how i etičke standarde. S tim u vezi najavio je da će Japan tobako internešnel, koji posluje u više od 130 zemalja, uključujući i Srbiju, gde od 2006. ima fabriku u Senti, jednu od svojih inovacija, uređaj za zagrevanje duvana Ploom X Advanced, u maju lansirati na tržištu Srbije, a u junu i u Crnoj Gori.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

14 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 15

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]