Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Tajna srpskog BDP-a

David Koperfild sa Andrićevog venca

Izdanje 1
45

Iako se iz tvrdnji predsednika i ministra finansija stiče utisak da Srbija po stopi privrednog rasta spada u sam vrh, po tom pokazatelju je tek na 86. mestu u svetu. O razmerama „monetarne iluzije“ svedoči i to da bi u stalnim cenama iz 2012. srpski BDP sada bio oko 43, a ne 69,5 milijardi evra. Zato je i njegovo povećanje na 92,5 milijardi do 2027. moguće samo uz znatno veću inflaciju ili dalje obaranje evra

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. srpski BDP da poraste na 92,5 milijardi, a „ako bude sreće“ dostići će i okruglo 100 milijardi evra. Za prvi scenario, ove i naredne tri godine BDP bi morao ukupno da se poveća za trećinu, a do „stotke“ bi morao da poraste čak 43,9 odsto ili skoro 10 odsto godišnje.

Na prvi pogled, ovaj cilj deluje kao nemoguća misija. Ništa, međutim, nije isključeno. Problem je samo što za većinu građana povećanje BDP-a na 100 milijardi evra zapravo ne bi bila dobra vest. Naprotiv. Dostizanje tog cilja značilo bi znatno veću inflacije od planirane, a ta poskupljenja bi u velikoj meri „pojela“ i rast njihovih nominalnh zarada, jer u Srbiji, zbog kursa koji je trenutno manji nego pre sedam godina, cene u evrima rastu čak i bržim tempom nego u dinarima. I baš zahvaljujući tim poskupljenjima, veštački mnogo brže raste i BDP, a sa njim i plate i penzije, s tim što njihova kupovna moć raste neuporedivo sporije.

Pre sedam godina, polovinom marta 2017. srednji kurs evra bio je 124 dinara, a ovih dana je oko 117,2 dinara. To praktično znači da bi srpski BDP, čak i da u međuvremenu nije povećan ni za jedan dinar, u evrima porastao za skoro šest procenata. Zbog toga profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ističe da bi stalno građanima trebalo ponavljati da rast BDP-a u evrima nije relevantan pokazatelj privrednog rasta, niti je povećanje zarada u evrima pravi pokazatelj standarda stanovništva.

Od kraja 2016. do kraja 2023. ukupna inflacija bila je 45 odsto, dok je dinar ojačao prema evru za više od pet odsto. To znači da su kod nas cene u evrima porasle za 50 odsto i da sada 150 evra vredi isto kao 100 evra pre sedam godina

Milojko Arsić

„Jedino su relevantne stope realnog rasta BDP-a i plata, koje pokazuju koliko ove godine više nego prošle možemo da proizvedemo, odnosno da kupimo proizvoda i usluga. Rast BDP-a u evrima posledica je činjenice da nama i cene rastu u evrima, a kada imate fiksni kurs taj rast je zapravo jednak inflaciji. Od kraja 2016. do kraja 2023. ukupna inflacija u Srbiji bila je 45 odsto, a dinar je u međuvremenu ojačao prema evru za više od pet odsto, što znači da su kod nas cene u evrima porasle za 50 odsto. To opet znači da sada 150 evra vredi isto kao 100 evra pre sedam godina“, objašnjava Arsić.

Ako se, pak, isključe efekti inflacije, srpski BDP je između 2012. i 2023. realno rastao po prosečnoj stopi od oko 2,9 odsto, tako da je za 11 godina ukupno povećan 33 odsto, ističe Arsić. To znači da u stalnim cenama iz 2012, srpski BDP prošle godine ne bi bio 69,5 već oko 43 milijarde evra. U istom periodu, precizira, realne plate rasle su nešto sporije, po stopi od 2,6 odsto godišnje, ukupno 31,5 odsto.

„Jeste to solidan, ali ne i spektakularan rast, a naročito nije najveći, ni u regionu, ni u Evropi, a kamoli u svetu. Ako se posmatra period od 212. do 2022. Srbija je na 86. mestu u svetu po stopi rasta BDP-a, a iz javnih nastupa ovdašnjih zvaničnika mogao bi da se stekne utisak da smo bar među 10 najboljih u svetu. Ovde se na sva zvona razglašava kad Srbija ima veću stopu rasta od Hrvatske, a kad je obrnuto, kao što je bilo 2023, to se nigde ne pominje“, konstatuje Arsić.

Da je sve u osnovi privid slaže se i dugogodišnji ekspert Svetske banke i bivši ministar finansija Dušan Vujović. „Ako se za osnovicu uzme 2022, kada je srpski BDP bio 60,4 milijarde evra, uz realni rast od dva i po odsto, on bi u 2023, u stalnim cenama bio nešto manji od 62 milijarde evra“, kaže Vujović za Radar.

Za ovu godinu MMF za Srbiju prognozira realan rast BDP-a od tri odsto, za narednu 4,5 a za 2026. i 2027. po četiri odsto, sve zajedno oko 16,5 odsto. Kako onda vlast planira da taj rast bude duplo veći, s obzirom da je obećanje da će 2027. BDP da dostigne 92,5 milijardi evra?

„Matematika je jednostavna, ali i zbunjujuća zato što narušava fundamentalna ekonomska logika. BDP se uvek procenjuje – računa i izražava u domaćoj valuti. Za Srbiju je BDP u 2022. bio 7.097 milijardi dinara. Pretpostavimo za ovu analizu da je u tom trenutku realni BDP bio isti kao nominalni – da je 2022. bazna godina. U narednoj godini nominalni BDP je povećan na 8.103 milijarde, ali je realno povećan za 2,5 odsto i u stalnim cenama iz 2022. bio bi 7.274 milijarde dinara. Konfuzija u ovoj računici nastaje zato što zvaničnici nominalni dinarski BDP pretvaraju u evre po kursu od 117,3 dinara i tako dobijaju iznos od 69,5 milijardi evra kao kvazi pokazatelj realnog BDP-a, dok je stvarni, realni BDP samo oko 62 milijarde evra. Razlika je rezultat inflacije i veštačkog, fiksnog nominalnog kursa koji je apresirao za razliku u inflaciji između Srbije i evrozone. Da je, kao što nalaže ekonomska teorija, kurs evra otklizao za 11,4 odsto, koliko je bio i BDP deflator (tj odnos između nominalnog i realnog BDP-a), evro bi sada vredeo oko 130,7 dinara i kada bi se nominalni BDP podelio sa tim kursom, dobio bi se realni BDP od 62 milijarde evra. Drugim rečima, prava slika dobila bi se kada bi se kurs dinara korigovao za razliku između inflacije u Srbiji i evrozoni i u tom slučaju ne bi bilo nikakve razlike između realnog i nominalnog BDP-a, izraženog u evrima“, objašnjava Vujović.

image
Grafika: Radar

Ta što se nominalni BDP deli fiksnim kursom on smatra namernom greškom, kojom se stvara privid da i BDP i primanja građana u evrima rastu više nego što su realno porasli. Vlastima to, kaže on, očito odgovara, ali građani dobro osećaju da realna kupovna moć nije porasla 14,2 odsto, koliko ova veštačka računica sugeriše, nego u najboljem slučaju oko 2,5 odsto, u skladu sa realnim rastom BDP-a i dohodaka. Vujović upozorava da bi raskorak između fiksnog nominalnog i ravnotežnog deviznog kursa mogao da ima ozbiljne posledice na duži rok, čak i ako priliv deviza omogućava podržavanje realnog jačanja dinara. „Zbog razlike u inflaciji u Srbiji i EU, realni efektivni kurs dinara je od novembra 2014. do novembra 2023. ojačao ukupno 24 odsto. Kurs bi mogao da miruje kada bi rast potrošačkih cena u Srbiji i evrozoni bio isti, ali je kod nas inflacija uvek veća i zbog toga bi kurs morao da se koriguje naviše, da bi za istu količinu evra mogla da se kupi ista količina robe kao i pre dve ili tri godine“, objašnjava on.

To sada nije slučaj. Zašto se to radi? „Pre svega da bi se stvorio privid da je prosečna plata od 2020. povećana sa 500 na 730 evra. To je trik dostojan Davida Koperfilda – sad ga ima, sad ga nema. Danas u prodavnici za 700 evra možeš da kupiš ono što si pre četiri godine mogao za 500. I prosečna plata od 1.400 evra, koja se sad obećava za 2027. je fikcija, fatamorgana, jer niko ne govori koliko će tih 1.400 evra realno da vredi, a jedino je to važno“, naglašava Vujović i ukazuje da zbog nerealnog kursa nominalne plate i primanja rastu u evrima, dok realno stagniraju ili padaju. Uz to, upozorava on, precenjeni dinar izlaže domaće proizvođače oštroj konkurenciji jeftine uvozne robe široke potrošnje, često ispod standardnog kvaliteta, dok izvoz postaje sve manje profitabilan. Pored toga fiksni kurs pogađa izvoznike poljoprivrednih i drugih proizvoda sa visokim učešćem domaćih inputa. Oni su suočeni sa cenama koje se formiraju na svetskim tržištima, a rast domaćih troškova i energenata u evrima im direktno ugrožava profitabilnost.

I prosečna plata od 1.400 evra za 2027. je fikcija, fatamorgana, jer niko ne govori koliko će tih 1.400 evra realno da vredi, a jedino je to važno. Zbog nerealnog kursa nominalne plate i primanja rastu u evrima, dok realno stagniraju ili padaju

Dušan Vujović

A da se zaista radi o pukoj „monetarnoj iluziji“ svedoči i Arsićevo podsećanje da je Srbija, kada je 2012. Vučić došao na vlast, bila po visini neto zarada peta u grupi od devet zemalja regiona. Od svih suseda, veće plate od nas tada su imali Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i BiH. U međuvremenu, Srbija je prestigla Bosnu, približila se Crnoj Gori, ali sada značajno zaostaje za Rumunijom i Bugarskom.

Na pitanje kakvu nam poruku onda šalje vlast obećanjem da će BDP Srbije u 2027. dostići 92,5 milijarde evra, Arsić ističe da ti podaci nisu relevantni i da je jedino važno koliki će biti realni rast. „Da bi se to desilo inflacija bi morala da bude mnogo veća ili da kurs dinara dodatno ojača“, ističe sagovornik Radara, uz opasku da ni takav scenario ne može da se isključi do kraja, ali da on ne veruje da će se to i desiti. „Na stranu što to ne bi bilo dobro, jer bi stvorilo i neke nove makroekonomske neravnoteže i smanjilo konkurentnost srpske privrede, jer bi naši proizvodi i usluge za strane kupce poskupeli. To bi posebno pogodilo domaće izvoznike, kojima cene inputa rastu, a prihodi od izvoza padaju, jer evro danas vredi manje nego 2017“, kaže Arsić, uz opasku da privredni rast ne može da se bazira na domaćoj tražnji, već pre svega na izvozu, s tim što zbog rasta plata u evrima u Srbiji uskoro motanje kablova neće biti isplativo, pa će se te fabrike preseliti u neke druge zemlje.

I ekonomista Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija ističe da su inflacija i precenjeni kurs dinara potpuno deformisali ekonomske pokazatelje. Posledica je da su zemlje sa visokim nominalim rastom BDP-a u poslednje dve godine ujedno bile i zemlje sa najvišom međugodišnjom inflacijom. Zato se, kaže, prava mera privrednog rasta dobija kada se ove vrednosti svedu na baznu godinu. On je za osnovu izabrao 2018, kada su manje-više postojali regularni uslovi za ekonomsku atkivnost u većini zemalja sveta.

„Visoki zvaničnici se utrkuju u hvalospevima kako je naš BDP od 2018. do 2022. porastao sa 42 na čak 60 milijardi evra, ali prećutkuju činjenicu da su u tom periodu potrošačke cene ukupno povećane za 30,5 procenata. Analizirajući raspodelu BDP-a u posmatranom periodu, Milićević je ustanovio da je za tih pet godina nominalni BDP porastao za više od 45 odsto.

„Stvarni rast, korigovan za inflaciju bio je, međutim, samo 10,27 odsto ili u proseku 1,97 odsto godišnje. Pri tome su različite komponente BDP-a imale i nejednake stope rasta. Najmanji rast je imala individualna potrošnja domaćinstava, svega 1,61 odsto, a najveći rast i doprinos BDP-u imale su bruto investicije, u koje je uključena i amortizacija, kao trošak, a ne izdatak za osnovna sredstva i zato ona ne doprinosi novostvorenoj vrednosti. Iznadprosečnu potrošnju i doprinos rastu BDP-a imao je i sektor države, pa se postavlja pitanje koliko najširi slojevi stanovništva osećaju blagodeti tog povećanja. Očigledno najmanje, jer realne neto zarade već godinama unazad rastu sporije od BDP-a“, zaključuje Milićević.

Visoki zvaničnici hvale se da je BDP od 2018. do 2022. porastao sa 42 na 60 milijardi evra, ali prećutkuju da su i potrošačke cene u tom periodu povećane za 30,5 odsto. Zato je stvarni rast bio samo 10,27 odsto ili u proseku 1,97 odsto godišnje

Dragovan Milićević

Uprkos svemu, Arsić smatra da bi dinar mogao da ostane jak ako se i u narednom periodu nastavi veliki priliv stranog kapitala. Pitanje je, međutim, koliko je to izvesno, s obzirom da u Srbiji plate značajno rastu u evrima. Uz to, dotok stranog kapitala bi se verovatno usporio ako se pogoršaju odnosi sa EU. Srbiji je išla na ruku politika niršoringa (near shoring), jer mnoge razvijene zemlje iz Evrope smanjuju investicije u Aziju i drugim udaljenim delovima sveta i preorijentišu se na ulaganja u Evropu. Srbija pripada najmanje razvijenom delu Evrope i objektivno je najpoželjnija destinacija i zbog veličine tržišta, infrastrukture… „Uz to, neobična prednost Srbije je i što strani investitori ponekad vole da sarađuju sa autokratama, jer oni mogu da im obezbede bolje uslove od tržišnih i da ispune ono što su im obećali, tako da za njih nema rizika da će neko na nižem nivu vlasti da im pravi probleme“, ukazuje Arsić.

No, čak i ako se pođe od toga da je BDP Srbije prošle godine bio 69,5 milijardi evra, za 7,5 milijardi veći od realnog, izraženog u stalnim cenama iz 2022, i ukoliko se ostvare prognoze MMF-a o njegovom rastu do kraja 2027. za ukupno 16,5 odsto, on će za četiri godine realno biti nešto manji od 81 milijardu evra. To automatski znači da će razlika do 92,5 milijardi evra do željenog cilja biti ostvarena samo zahvaljujući inflaciji. Prosta računica pokazuje da se u ovom scenariju ove i tri naredne godine može očekivati rast potrošačkih cena od oko tri i po odsto u proseku godišnje, s tim da i za četiri godine prosečan kurs evra bude oko 117 dinara.

„Naš san je da 2027. BDP Srbije bude 100 milijardi evra. To bi pokazivalo strahoviti napredak, kvatni skok Srbije“, nedavno je izjavio predsednik Vučić. Nije, naravno, objasnio da, uz projektovane stope realnog rasta MMF-a, BDP od 100 milijardi evra podrazumeva da će i cene u međuvremenu ukupno porasti za skoro 44 odsto ili više od devet odsto godišnje. To se, međutim, nikako ne uklapa u nedavno obećanje guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da će već u drugoj polovini ove godine inflacija biti svedena u ciljani okvir od tri plus-minus 1,5 odsto. Na stranu što će biti još teže održati stabilan kurs ako u Srbiji inflacija u naredne četiri godine bude četiri puta veća nego u evrozoni, gde je u januaru bila 3,1 odsto, a u Srbiji 6,4 procenta.

Na stranu što su, kako tvrdi Vujović, sve ove računice pogrešne što za posledicu ima još krupnije greške u projektovanju budućih kretanja. Polazeći od pogrešne fejk ocene BDP-a za 2023. od 69,5 milijardi evra ide se u još krupniju grešku kada se za 2027. projektuje i obećava BDP od preko 90 milijadi i prosečna plata od 1.400 evra. Kada bi se krenulo od 62 milijarde, koliko je lane realno bio BDP i na to obračunao realni rast koji očekuje MMF, 2027. naš realni BDP biće oko 72,5 milijardi evra u cenama iz 2022. Od tog nivoa do nominalnog BDP-a od 92,5 milijardi evra sve će biti efekat inflacije, što je metodološki potpuno nekorektno, zaključuje Vujović.

Ako se pođe od računice Milojka Arsića da je 2017. sto evra vredelo kao što sada vredi 150 evra, lako je zaključiti da bi 2027, uz godišnju inflaciju od oko devet odsto, istu vrednost imala novčanica od 200 evra. Samo što to sigurno neće biti pokazatelj većeg standarda. Džepovi i novčanici će možda i biti puniji, ali će korpe u prodavnicama i dalje biti poluprazne. Ili polupune, kako se kome više sviđa.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

45 komentara