Ova godina mora biti godina pobede. Ne moralne pobede, odličnog rezultata u nenormalnim uslovima, dobre polazne osnove za budućnost i drugih izgovora. Već prave pobede, one nakon koje je SNS prošlost.
Moramo da budemo svesni jedne stvari – druga strana se neće predati ni brzo ni lako. Da budemo precizniji, neće se predati nikada. Nisu Momirović i Vesić pušteni zbog nedostatka dokaza, već da bi se poslala jasna poruka od strane vođe da ima mesta za sve i da će ih štiti šta god učinili, samo ako su bespogovorno odani. Zbog toga traje hajka na TOK, jer im poslednjim potezima i optužnicama kvare tu atmosferu, dok se Selakoviću i ostalima šalje poruka da jedino neoprostivo što mogu da učine jeste da izdaju vođu, a sve drugo se da “popraviti”.
U njihovoj retorici nema više ni pomena evropske budućnosti, reformi, sloboda i ostalih gluposti, kako ih oni smatraju. Proces izbora članova Saveta REM-a je razvaljen, slobodne medije guše i bez maske i rukavica, potpuno transparentno. Vučić više nema ambicije ni za spoljašnje ni unutrašnje dijaloge i kompromise – sprema se za frontalni sukob. Zbog toga Marko Kričak. Zbog svih onih razloga zbog kojih ne bi smeo da bude na tom mestu, baš zbog njih jeste. Što je veća afera koja se za nekoga vezuje, to će višu poziciju zauzeti u njihovoj hijerarhiji.
Ova godina mora biti godina pobede. Ne moralne pobede, odličnog rezultata u nenormalnim uslovima, dobre polazne osnove za budućnost i drugih izgovora. Već prave pobede, one nakon koje je SNS prošlost
Jer su mu samo takvi potrebni – ukaljani, kompromitovani, navučeni na nezaslužene privilegije. Oni koji su odavno prešli crvenu granicu ljudskosti iza koje više ne postoji mogućnost kontakta sa drugom stranom i kojima samo on pruža utočište koje, ako izgube, gube i slobodu i sve što su stekli. I takvih je mnogo.
Ali ovo ne pišem da bih bilo koga obeshrabrio, već da sebi otklonimo iluzije da će biti lako, da pobedu može da donese bilo ko i da imamo luksuz beskonačnog ograđivanja. Na mobilizaciju uzurpatora slobode moramo odgovoriti još većom mobilizacijom oslobodilaca. I to je najvažniji zadatak i jedini merodavan kriterijum. Ne tražimo najmoralnije, već najefikasnije rešenje.
Koga više briga ko je bio u pravu u pogledu bojkota, izbora, (ne)učešća u radu parlamenta, broja izbornih lista. Više nije važno ko je tu pet, ko petnaest, ko trideset i pet godina a ko godinu dana (osim ako nije došao sa “one” strane). Sada je jedino relevantno ko i kako može da doprinese. A može svako i svako će nam trebati, koliko u ovoj borbi, toliko i mnogo više u onome što sledi po oslobođenju kada nasledimo zemlju razorenih institucija, klimave ekonomije i uništene reputacije.
Upravo iz tog razloga je Pokret slobodnih građana zaključio sporazum o strateškom partnerstvu za Zeleno – levim frontom kako bismo bolje i efikasnije zastupali ideje u koje verujemo. Zbog toga je pet parlamentarnih stranaka postiglo dogovor o koordinaciji aktivnosti prema EU. Zato što kao nosioci politika, ideja, vizija, kao akteri koji godinama održavaju i unapređuju komunikaciju sa međunarodnom zajednicom želimo da damo doprinos zajedničkom cilju – izbori što pre, pod što poštenijim uslovima.
Koga više briga ko je bio u pravu u pogledu bojkota, izbora, (ne)učešća u radu parlamenta, broja izbornih lista. Više nije važno ko je tu pet, ko petnaest, ko trideset i pet godina a ko godinu dana (osim ako nije došao sa “one” strane). Sada je jedino relevantno ko i kako može da doprinese
Ti izbori nosiće istorijski značaj za našu zemlju i zbog toga je sve osim pobede neuspeh. Konstantno se provlači teza kako to neće biti izbori između toga hoćemo li biti bliži EU ili Rusiji, već o tome hoćemo li demokratiju ili diktaturu, institucije ili mafiju, slobodu ili zatvore. Ali kada malo bolje pogledamo, nema puno razlike između tih teza. Nema slobodne, demokratske, institucionalne Srbije van evropskog konteksta. Kao što nema slobodnih medija, poštenih izbora, spokojnih građana i političkog pluralizma u današnjoj Rusiji i drugim zemljama tog modela upravljanja.
U Evropskoj uniji ima mnogo tenzija, ali nema političkih zatvorenika. Ima korupcije, ali zbog korupcije se zvaničnici hapse i oni podnose ostavke, a ne ukidaju se tužilaštva i ne progone tužioci. Ima i licemerja i propagande, ali nema zatvaranja medija. I na kraju se svaki društveni konflikt reši na izborima – slobodnim izborima čije rezultate svih prihvate.
Naravno da EU ima svoje probleme i da neke države nisu oduševljene odlukama Brisela. Najbolji primer su upravo Mađarska i Slovačka. Ali ni oni nikada i ne pomišljaju da napuste EU, već ostaju i za tim stolom se bore za svoje stavove i interese, ma kakvi oni bili. I tačno je da EU predstoje ozbiljne reforme i one će se neminovno desiti. Ali kada dođe taj trenutak, niko neće reći kako smo mi bili pametni jer nismo bili deo tog sistema pa da treba mi da diktiramo i nova rešenja. U tom rešenju će biti mesta za one koji su tu odavno i koji prepoznaju istinu da je jedinstvena Evropa superiorno političko rešenje i jedina šansa za svaku evropsku državu ponaosob.
U EU ima mnogo tenzija, ali nema političkih zatvorenika. Ima korupcije, ali zbog korupcije se zvaničnici hapse i oni podnose ostavke, a ne ukidaju se tužilaštva i ne progone tužioci. Ima i licemerja i propagande, ali nema zatvaranja medija. I na kraju se svaki društveni konflikt reši na izborima
Zapadni Balkan je potreban Evropskoj uniji, što znači da joj je i Srbija potrebna. Ali je EU više potrebna nama nego mi njima. Ne zato da bismo postali 28. zvezdica , već da bismo iskoračili iz balkanske žabokrečine u kojoj smo zarobljeni 35 godina. Zato što nas u tom blatu, sa istorijski kratkim predasima, drži jedna ista ekipa radikala nesposobnih da se prilagode svetu oko sebe.
Zato što su stvorili sistem koji je zavisan od korupcije, kriminala, nepotizma, sukoba i primitivizma. Zato što su zatočili sve naše potencijale i što su svojom zavisnošću kontaminirali celo društvo. Zato što su stvorili sistem u kom je važno “snaći se”. Zato što roditelji vaspitavaju decu “da gledaju prvo sebe”, da ćute “kad ih se ne tiče”, i da ne budu budale. Sistem u kome svako ko je odgovoran, pošten i savestan, pre ili kasnije shvati da je budala jer su ga oni gori preskočili.
Zato što u tom zavisničkom ambijentu nema napretka, zato moramo da menjamo ambijent i okruženje. Da menjamo navike, teme, način razmišljanja. Zbog toga su ti izbori istorijski, jer tu odluku jednom moramo da donesemo. A sada je i dalje trenutak da ta odluka može imati smisla, jer ako ovaj momentum propustimo, kasnije će možda biti svejedno.
Zbog toga je važno da pored toga šta ne želimo, imamo neki osnovni konsenzus po pitanju toga šta želimo. Ne možemo svi o svemu da mislimo isto, ali neki minimum moramo da usaglasimo. Možemo da se ne slažemo po pitanju geneze, uzroka, modaliteta konačnog rešenja po pitanju Kosova. Ali moramo da imamo saglasnost u pogledu toga da želimo mirno i održivo rešenje do kog se dolazi dijalogom i u čijem centru će biti interes ljudi, a da ratovi, mobilizacije, rovovi i izolacije nisu prihvatljivi.
Zato što su stvorili sistem koji je zavisan od korupcije, kriminala, nepotizma, sukoba i primitivizma. Zato što su zatočili sve naše potencijale i što su svojom zavisnošću kontaminirali celo društvo. Zato što su stvorili sistem u kom je važno “snaći se”
Možemo da se ne slažemo po pitanju pravnih kvalifikacija zločina, ali moramo da budemo saglasni da su zločini neprihvatljivi, a da zločinci nisu neko koga treba slaviti. I da Živojin Mišić i Ratko Mladić nisu isto. Možemo drugačije da vidimo ulogu Srbije u regionu i potpuno je prirodno da pretendujemo na ulogu lidera, ali ne tako što ćemo širiti strah i destrukciju. I na kraju, moramo da prestanemo da se plašimo da ćemo ovakvim odlukama ugroziti brojnost naše strane. Kome ovo nije prihvatljivo – taj nije “naša strana”.
Kada ovakve stvari presečemo, pobeda će imati smisla.
I konačno će doći vreme kada nove godine nećemo dočekivati sa mislima o bilo kom političaru. Jer toliko nas života, dobrih stvari i želja čeka u budućnosti da više nikada ne smemo da dopustimo da ih trošimo na skupinu toliko besmislenih i praznih ljudi.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) za „Radar”
