za Radar iz Vašingtona
Hejli Robson iz Vest Palm Biča na Floridi imala je 16 godina kada je drugarica upitala da li je zainteresovana da zaradi 200 dolara. Iz topa je odgovorila potvrdno, a drugarica joj je objasnila da samo treba da „izmasira nekog tipa“. Tako je Hejli završila u vili Džefrija Epstina 2002. godine. Dogovorena masaža se pretvorila u neželjeno dodirivanje i seksualno zlostavljanje. Pošto se završilo, Epstin joj je platio 200 dolara i obećao da to više neće raditi pod uslovom da mu dovodi devojke svog uzrasta, i za svaku dobije po 200 dolara. Tako je Hejli Robson dve godine zarađivala sebi za život. Sa 18 je napustila Epstinovu fabriku podvođenja i posle godina terapije izašla u javnost sa svojom pričom. Danas je jedna od najglasnijih borkinja da istina o Epstinu izađe na videlo. Hejli Robson je sa grupom drugih žrtava stajala na Kapitol hilu uoči glasanja o Zakonu o transparentnosi dosijea Epstin, koji je Kongres usvojio na mig predsednika. Donald Tramp je dva dana pred glasanje doživeo iznenadno prosvetljenje i odlučio da podrži objavljivanje dokumenata o Epstinu, za koje je mesecima tvrdio da su prevara u režiji demokrata.
Predsedniku SAD rejting je pao na najniži procenat otkako je drugi put na vlasti, čemu je u velikoj meri doprinela i ova afera, pa je moguće da je Tramp promenio kurs kada je video da njegov brod ne plovi kuda treba
„Predsedniku poručujem sledeće: razumem da je promenio stav i zahvalna sam na tome, ali ne mogu da se ne zapitam koja je agenda iza toga? Slušajte me dobro: ja sam traumatizovana, ali nisam glupa“, rekla je Hejli Robson. Ona i druge žene, koje su kao tinejdžerke preživele zlostavljanje Epstina i njegovih saučesnika, pozdravile su usvajanje dugo očekivanog zakona, ali su i nastavile da sumnjaju jer nedostaje odgovor na pitanje zašto je Tramp odjednom promenio mišljenje? Da li je konačno shvatio da iskazi žrtava nisu lažni i da one zaslužuju da se sazna istina, ili ga je ošamario pad rejtinga pošto nije ispunio obećanje dato svojim biračima, ljubiteljima teorija zavere, da će objaviti Epstinov dosije?
Nepotpuni dokumenti
Da bi se razumela priroda ovog preokreta mora se znati da, prvo, Trampu uopšte nije bio potreban zakon u Kongresu da bi naredio objavljivanje poverljivih dokumenata. Ima ovlašćenje da to uradi i sam – ako hoće. Po njegovoj narudžbini, sekretarka za pravosuđe Pem Bondi je u februaru objavila neka dokumenta, ali ne sva – pa je razočarao svoje glasače. U julu je ponovo naredio Bondi da objavi transkripte svedočenja iz istrage o Epstinu, pošto je u javnost isplivao crtež golog ženskog tela sa šifrovanom porukom, koji je Tramp navodno poslao Epstinu za rođendan. Ali, opet nije objavljeno sve, baza ostaje nezadovoljna i nastavlja da dahće Trampu za vratom. Negde u isto vreme, sredinom jula, demokrata Ro Kana i republikanac Tomas Mesi u Predstavničkom domu podnose predlog Zakona o transparentnosti dokumenata o Epstinu. Ali, predsedavajući Majk Džonson – jedan od najvernijih trampista, odbija da stavi predlog na glasanje. Predlagačima se priključuju tri Trampove lojalistkinje, Mardžori Tejlor Grin, Loren Bobert i Nensi Mejs, i kreću alternativnim putem: skupljaju 218 potpisa koji predsedavajućeg obavezuju da predlog stavi na glasanje. Sem pomenutih četvoro republikanaca, drugi javno ne podržavaju zakon. Ali onda Tramp istupa sa podrškom i, magično, oba doma Kongresa ga ekspresno i gotovo jednoglasno usvajaju.
Na prvi pogled deluje da su republikanci pratili predsednikove zapovesti, ali neki analitičari veruju da je pritisak išao odozdo: od birača, preko republikanaca, ka Trampu. Članovi Kongresa uoči reizbora 2026. prate puls građana nezadovoljnih načinom na koji se Tramp postavio u ovoj situaciji. Istraživanje Rojtersa i Ipsosa pokazalo je da samo 44 odsto republikanca smatra da Tramp dobro upravlja krizom, a čak 70 odsto Amerikanaca smatra da vlast krije informacije o slučaju Epstin.
Predsedniku poručujem sledeće: razumem da je promenio stav i zahvalna sam na tome, ali ne mogu da se ne zapitam koja je agenda iza toga? Ja sam traumatizovana, ali nisam glupa, poručila je Hejli Robson, koja je preživela Epstinovo zlostavljanje
Predsedniku SAD rejting je pao na najniži procenat otkako je drugi put na vlasti, čemu je u velikoj meri doprinela i ova afera, pa je moguće da je Tramp promenio kurs kada je video da njegov brod ne plovi kuda treba. Sve se ovo dešava posle izbornih pobeda demokrata na lokalu, najduže blokade vlade u istoriji za koju narod krivi republikance, i uoči kongresnih izbora 2026. u kojima partija predsednika tradicionalno gubi. Nevolje za Trampa su i svađe sa zaštitnim licima MAGA pokreta poput Mardžori Tejlor Grin kojoj je poručio da je „izdajica“ i da neće podržati njen reizbor. Grin je ubrzo nakon toga najavila da se neće ni kandidovati.
Žrtve bez pravde
A gde su žrtve i njihovo pravo na istinu u ovoj kalkulaciji? Nažalost, tamo gde su bile i svih ovih godina: na poslednjem mestu. Daleko od toga da je samo Tramp zataškavao aferu ili štitio Epstina. U tome je učestvovao ceo sistem. Recimo, kada je Epstin 2008. godine osuđen za podvođenje maloletnica na Floridi, dobio je kaznu od 18 meseci zatvora – ali i dozvolu da šest puta nedeljno na po 12 sati ide u kancelariju, a ostatak vremena provodi u privatnom zatvorskom krilu. „Odslužio“ je 13 meseci. Prethodno se nagodio sa tužiocima da odbace federalne optužbe protiv njega i da imena četvoro poznatih i drugih potencijalnih saučesnika ostanu tajna i da ne budu krivično gonjeni. Epstin je ponovo uhapšen 2019. kada je tužilaštvo u Njujorku podiglo optužnicu za seks trafiking maloletnica. Nekoliko nedelja kasnije ubio se u njujorškom zatvoru, pre početka suđenja.
Njegova saučesnica i nekadašnja partnerka, Gilejn Maksvel, osuđena je na 20 godina zatvora zbog podvođenja maloletnica. I niko drugi za sada nije krivično odgovarao, a zvanične procene su da je žrtava bilo više od hiljadu. U dokumentima koje su do sada objavile demokrate u Kongresu pominju se, između ostalih i Tramp i Bil Klinton, Stiven Hoking, Noam Čomski, bivši predsednik Harvarda i ekonomista Lorens Samers, bivši strateg Bele kuće Stiven Benon, Trampov advokat Alan Deršovic i drugi. To što su povezani sa Epstinom ne znači i da su počinili neko krivično delo. Tramp je, recimo, sa Epstinom išao na žurke, navodno mu čestitao rođendan crtežom gole žene i „znao je za devojke“ – kako se navodi u Epstinovoj imejl prepisci – ali za sada nema dokaza da je učestvovao u podvođenju ili eksploataciji maloletnica. Tramp tvrdi da dokazi i ne postoje, jer da postoje – demokrate bi ih objavile.
Tramp je, recimo, sa Epstinom išao na žurke, navodno mu čestitao rođendan crtežom gole žene i „znao je za devojke“. Ali zasad nema dokaza da je učestvovao u podvođenju ili eksploataciji maloletnica
Hoće li sada konačno biti objavljeno sve? Verovatno ne. Novi zakon nalaže Sekretarijatu za pravosuđe da u roku od 30 dana objavi dokumenta iz dosadašnjih istraga i sudskih postupaka o Epstinu – transkripte svedočenja, telefonskih razgovora, imena i druge podatke svih onih koji imaju bilo kakve veze sa Epstinom, uključujući i zvaničnike iz vlasti. Traži se objava i svih dogovora o vansudskom poravnanju, priznanju krivice, kao i interne komunikacije i odluke Sekretarijata za pravosuđe u ovom slučaju. Međutim, Sekretarijat može da ne objavi dokumenta koja bi ugrozila nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku, tekuće istrage ili sudske postupke. Tramp je nedavno naredio Sekretarijatu da otvori istragu o vezama Klintona, Samersa i demokratskog donatora Rida Hofmana, čija su se imena pojavila u Epstinovim mejlovima. Da li će ova istrga poslužiti kao zgodan izgovor da se dokumenta ne objave, zasad nije poznato.
Na kraju, nešto od istine će izaći na videlo. Trampovi birači i teoretičari zavere biće relativno namireni, a predsednik se nada da će posle ovoga priča o Epstinu konačno da „umre“. A žrtve? One su spremile plan B za slučaj da ih političari, tradicionalno, opet iznevere.
„Ako se ne objavi sve, progovorićemo mi.“
