Predsednik Amerike daje mnogo izjava koje se mogu svakojako protumačiti. Donald Tramp je često kontradiktoran, katkad nebulozan, ali, na žalost ili na sreću, veoma duhovit. Budući da on sa novinarima gotovo uvek komunicira kao da je i dalje zvezda rijaliti šoua, a ne izabrani lider najmoćnije države na svetu, teško je ne sumnjati u njegove reči. Ipak je njemu na prvom mestu spektakl, ne obaveštavanje građana Amerike i svetske publike o odlukama koje donosi.
Međutim, njegova izjava novinarima 16. novembra na Floridi, o tome kako je on saglasan sa predlogom zakona o uvođenju restriktivnih mera protiv država koje kupuju rusku naftu, ne može biti otpisana kao prazna priča ili komična opaska. Važno je pratiti male pokazatelje, poput zahteva da se Rusi isteraju iz vlasništva NIS-a u Srbiji. Kap u moru geopolitičkog okeana, ali važan indikator da su se Amerikanci konačno uozbiljili povodom sankcionisanja Rusije. Sve dok se Rusiji u Srbiji gledalo kroz prste, raznorazne gromoglasne izjave o suprotstavljanju ruskoj agresiji zvučale su šuplje.
Šteta od „papirnih sankcija“
Podsetimo se da je Bajden uveo sankcije protiv ruskog naftnog sektora tek na samom kraju svog mandata, kada je Tramp već obezbedio sebi drugi mandat i kada primena pomenutih sankcija nije više bila odgovornost demokrata, već republikanaca. To je ozbiljan korak koji je morao biti usklađen sa drugim velikim proizvođačima nafte, dakle zalivskim državama, i koji zahteva pažljivu implementaciju. Sankcije samo na papiru naštetile bi američkom ugledu.
Sve dok se Rusiji u Srbiji gledalo kroz prste, gromoglasne izjave o suprotstavljanju ruskoj agresiji zvučale su šuplje
Kada je Trampova sankcija odlagala Bajdenove pozne sankcije protiv ruske nafte, to se oslikavalo u mesečnim odgodama i za NIS u Srbiji. Jednom kada se od odlaganja odustalo i kada je predočen zahtev za primenu sankcija u Srbiji, to je bio samo delić opšte američke strategije protiv ruske nafte, koja važi na globalnom nivou. Odnos Amerikanaca prema ruskom vlasništvu nad srpskim NIS-om predstavlja lakmus test čitave američke strategije.
Dosad, ne samo da je pritisnut ruski Gaspromnjeft, već su Sjedinjene Države u oktobru proširile sankcije i protiv važnijih ruskih naftnih kompanija, poput Lukojla i Rosnjefta. Trampova poslednja novembarska izjava tako nije nešto što visi u vazduhu, to je sledeći korak američke strategije za sputavanje Rusije i primoravanje Moskve da sedne za pregovarački sto. Nakon što su ograničene velike ruske naftne kompanije, što je dovelo do naglog pada vrednosti ruske nafte na svetskom tržištu, čija se vrednost svela na najnižu u periodu od protekle dve i po godine, na oko 36,6 dolara po barelu, sledeći potez SAD je pretnja državama koje rusku naftu uvoze.
Zajedno sa demokratama
Tramp je već više puta pretio Indiji ovim povodom, pa i povećavao carine na indijsku robu koja se importuje u Ameriku, a ovaj put situacija može biti još ozbiljnija po ovu južnoazijsku državu. Naime, zakon za koji je Tramp lakonski rekao da je „okej što se njega tiče“, predat je Senatu u aprilu ove godine i daje predsedniku Sjedinjenih Država prerogativ da uvede uvozne carine u visini od 500 odsto svakoj državi koja kupuje rusku naftu, ali i uranijum, neophodan za rad nuklearnih elektrana.
Predlog o drakonskim carinama je dvopartijski, što znači da su ga udruženo sponzorisali predstavnici republikanske i demokratske partije
Ovaj predlog zakona nosi oznaku S.1241, a uživa podršku stabilne većine i donjeg i gornjeg doma američkog Kongresa. Dati predlog je dvopartijski, što znači da su ga udruženo sponzorisali predstavnici vladajuće, republikanske, i opozicione, demokratske partije. Takvo je stanje od kada je podnet, ali je bilo neophodno zeleno svetlo od Trampa kako bi se republikanski zakonodavci osmelili da ga stave na glasanje. Sve upućuje na to da se taj trenutak bliži.
