Predsednik SAD Donald Tramp primio je 10. novembra u Vašingtonu novog lidera Sirije, Ahmeda el Šaru, nekadašnjeg pripadnika Al kaide. Zvaničan povod je bio pridruživanje Damaska međunarodnoj koaliciji protiv Islamske države, koju su SAD formirale 2014. godine, kada je pomenuta teroristička organizacija uspostavila kontrolu nad trećinom teritorije Sirije i 40 odsto teritorije Iraka. Neposredno pre nedavne posete sirijskog lidera Vašingtonu, Savet bezbednosti UN usvojio je američku rezoluciju o izuzimanju El Šare i sirijskog ministra unutrašnjih poslova Anasa Hataba iz sankcionog spiska u vezi sa Islamskom državom i Al kaidom, a 14 članova Saveta bezbednosti, uključujući Rusiju, glasalo je za, dok je Kina bila uzdržana.
Susreti sa svetskim liderima
Prethodno se El Šara, 7. maja, sastao i sa predsednikom Francuske, Emanuelom Makronom i to u Parizu. Francuska je u toku završnih poglavlja kolonijalne ere, između dva svetska rata, upravljala područjem Sirije. Šara se zatim 14. maja, na trilateralnom sastanku Saudijske Arabije, Sjedinjenih Američkih Država i Sirije, prvi put susreo sa američkim rukovodstvom, uključujući samog Trampa i državnog sekretara Marka Rubija. Oba ova samita predstavljala su uvod u skidanje evropskih i američkih sankcija sa Sirije, koje su toj bliskoistočnoj državi bile uvedene za vreme vladavine nezvanične dinastije Asad.
Ideologija El Šare nije čist islamizam, ali je udaljena i od asadovskog ultranacionalizma i sekularizma. Može se opisati kao islamski tradicionalizam
Krajem septembra, El Šara ponovo se sastao sa Trampom i državnim sekretarom Markom Rubiom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. U stenogramu Stejt departmenta navodi se da je Rubio sa El Šarom razgovarao o borbi protiv terorizma, potrazi za nestalim američkim građanima u zemlji i značaju sirijsko-izraelskih odnosa za regionalnu bezbednost. Budući da zloglasni premijer Izraela, Benjamin Netanijahu, ne gleda blagonaklono na nove sirijske vlasti, delimično zbog snažnih veza Damaska i Ankare, napeti odnosi Izraela i Sirije ostaju kost u grlu brzog razvoja američko-sirijskih odnosa.
Novi predsednik Sirije sastao se i sa liderom Rusije, Vladimirom Putinom, 15. oktobra u Kremlju. Time su nove sirijske vlasti dokazale privrženost Asadovim sporazumima sa Rusijom, iako je rusko vojno prisustvo u Siriji svedeno na minimum, budući da je ruska armija zajedno sa Asadom učestvovala u mnogobrojnim ratnim zločinima u Siriji tokom građanskog rata. Novom sirijskom rukovodstvu nije bilo u interesu da anulira Asadove dogovore o vojnim bazama sa Putinom, što zbog zavisnosti od snabdevanja ruskim žitom, što zbog veoma agresivne politike Izraela na jugu. Istovremenim očuvanjem minimalnih veza sa Moskvom i otopljavanjem odnosa sa Zapadom, El Šara obezbeđuje Siriji neophodnu naklonost velikih sila u periodu složene ekonomske i političke tranzicije.
Nezadovoljstvo Izraela
Ideologija El Šare nije čist islamizam, ali je udaljena i od asadovskog ultranacionalizma i sekularizma. Može se opisati kao islamski tradicionalizam, uz razumevanje da su verska i etnička tolerancija neophodne za produktivne odnose sa zapadnim zemljama. Tragični sukob sa Druzima, čiji separatizam na jugu Sirije otvoreno podržava Izrael, pokazali su koliko je fragilan mir u donedavno zaraćenoj Siriji.
Sastankom i sa Putinom sirijski lider pokazao je privrženost Asadovim sporazumima sa Rusijom, iako je rusko vojno prisustvo u Siriji svedeno na minimum, budući da je ruska armija zajedno sa Asadom učestvovala u mnogobrojnim ratnim zločinima u Siriji
Koliko je tačna tvrdnja da je Izrael podržao deo Druza koji su proasadovski raspoloženi, toliko je tačno i da su islamističke milicije novih vlasti u Damasku počinile zločine nad Druzima, delujući na svoju ruku. Na spoljnopolitičkom planu El Šara nastoji da prikaže novo lice Sirije kao moderne države, spremne na saradnju i inostrana ulaganja.
Aktuelni susret Šare i Trampa zvanično otvara novo poglavlje u istoriji Sirije, koje ovoj rastrzanoj zemlji može doneti dugo očekivani razvoj.
