Jučerašnji svet 2.0

Početkom četrdesetih godina prošlog veka, dok je Evropom harao Drugi svetski rat, memoare Štefana Cvajga Die Welt von Gestern: Erinnerungen eines Europäers (Jučerašnji svet: sećanja jednog Evropljanina) jedan izbegli nemački izdavač objavio je u Stokholmu. Ispunjen žalošću, Cvajg opisuje „procep u vremenu“ koji je doveo do nestanka stare Evrope u buci i besu dva užasna svetska rata.

Prolaze li današnji Evropljani kroz jedan takav procep? Svedočimo li ponovo nestanku starog poretka – jedinog za koji većina nas zna? Ako je tako, onda je gubitak s kojim se suočavamo neizreciv. Stari poredak garantovao je mir, bezbednost i prosperitet – inicijalno samo zapadnoj Evropi, ali onda, nakon 1989, i ostatku kontinenta (s izuzetkom bivše Jugoslavije). To srećno vreme sada sve više liči na Jučerašnji svet 2.0.

Vredi se prisetiti da je prethodno američko povlačenje iz Evrope kreiralo uslove za fatalni proboj radikalnih ideologija i mrzilačke propagande. Pod Hitlerom i nacistima, ekstremni nacionalisti, glorifikatori nasilja i rasizma, neprijatelji demokratije i gorljivi zagovornici diktature zaključili su da je došlo njihovo vreme. Nacisti su prigrabili vlast i namerno izazvali Drugi svetski rat, gurnuvši Evropu u ambis.

U jučerašnjem svetu Evropljani su živeli dobro i bezbedno, ali su zaboravili na dužnosti koje proizilaze iz rastućeg prosperiteta. Sve se to promenilo dolaskom Trampa, koji je faktički obznanio kako je „s tim gotovo; nema više“

Gde smo sada? Rusija ne samo da je pokrenula osvajački rat čiji je cilj uništenje Ukrajine, nego počinje da testira i rešenost NATO da brani svoj vazdušni prostor od upada ruskih dronova na nebo iznad Poljske i Rumunije, te ruskih borbenih aviona iznad Estonije. Pa ipak, mada američki izrazi solidarnosti često zvuče neuverljivo otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću, bilo bi pogrešno reći da je situacija uporediva sa stanjem svetskog rata.

Pre je reč o tome da ruski predsednik Vladimir Putin vidi priliku da – uz Trampovu (voljnu ili nevoljnu) pomoć – svetski poredak preoblikuje onako kako njemu odgovara. A Evropa je prvo odredište njegove revizionističke strategije jer je vojno slaba i neodlučna, a više ne može da računa na punu podršku Amerike.

Mnogi u Evropi sada postavljaju pitanje kojoj bi svrsi trebalo da služe Trampove politike. Zašto ulaže toliki trud u slabljenje Sjedinjenih Država i Zapada uopšte? Zašto je tako popustljiv prema Putinu?

Može biti da se Tramp boji eskalacije ukrajinskog rata, odnosno njegovog prerastanja u sukob širih razmera, ali njegov pristup je takav da uvećava izglede za upravo takav razvoj događaja. Politika povlađivanja Kremlju koju vodi njegova administracija, uz istovremeno agresivan odnos prema evropskim saveznicima, Putina očigledno podstiču da pritiska još jače.

U globalnim razmerama istorijski, uspeh transatlantskog sveta počivao je na vojnoj zaštiti koju je Amerika obezbeđivala. Ali zahvaljujući podršci koju su joj obezbeđivala snažna savezništva (preko NATO bezbednosnoj, kroz Evropsku uniju ekonomskoj, demokratskoj i pravnoj), zapadna Evropa se tokom četiri decenije Hladnog rata pretvorila u neku vrstu protektorata. U tom procesu izgubila je vlastiti suverenitet – ili možda zaboravila na njega.

U tom jučerašnjem svetu Evropljani su živeli dobro i bezbedno, ali su zaboravili na dužnosti koje proizilaze iz rastućeg prosperiteta. Sve se to promenilo dolaskom Trampa, koji je faktički obznanio kako je „s tim gotovo; nema više“. Posledični sunovrat iz stanja udobnog komfora u ledenu realnost politike utemeljene na moći usledio je toliko brzo da Evropljani nisu mogli da se prilagode. Sve je to usledilo kao priličan šok, koji je još gorim učinio iznenadni povratak rata na evropsko tlo.

Ali još jedno pitanje se nametnulo Trampovim povratkom na vlast: šta će biti s Amerikom? Bez obzira na to što zasad ostaje dominantna svetska sila, ova stara, ponosna demokratija u evidentnoj je u opasnosti. Ne prođe ni dan bez vesti o još nekom gubitku prava, ignorisanju procedura, kršenju normi. Čitava savezna vlada postala je instrument za zadovoljavanje Trampovih ličnih hirova.

Amerika je u evidentnoj opasnosti. Ne prođe ni dan bez vesti o još nekom gubitku prava, ignorisanju procedura, kršenju normi. Čitava savezna vlada postala je instrument za zadovoljavanje Trampovih ličnih hirova

„Zemlja slobodnih“ se pred našim očima transformiše u oligarhijsku autokratiju. Beskrajna serija dekreta Bele kuće fundamentalno menja mesto Amerike u svetu. Zemlja koja je predstavljala obećanje slobode sada je najnoviji i najreprezentativniji primer erozije demokratskih standarda i rastuće autoritarnosti.

Sloboda izražavanja – nekad sveta krava američke demokratije – odbacuje se, dok se uspostavlja lèse-majesté režim kriminalizacije javnog istupanja protiv monarha. Sad se već ozbiljno govori čak i o tome da li će SAD – kolevka moderne demokratije – u budućnosti imati slobodne i fer izbore. A ne zaboravimo: ono što se dešava u SAD uvek ima uticaja i na sve ostale. Svet bez moćne, demokratske Amerike bio bi fundamentalno drugačiji i, van svake sumnje, gori.

Poput Cvajga, ni ja ne mogu da se otmem utisku da sunce polako zalazi. Nešto se definitivno bliži svom kraju. Moja povezanost s idejom transatlantskog Zapada, i slikom Amerike kao bastiona slobode, demokratije i bezbednosti, duboka je i doživotna. Ali to je bio jučerašnji svet.

Copyright: Project Syndicate, 2025.