Nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić dugo je važio za neformalnog lidera kosovskih Srba, iako je u praksi najmanje deset godina prema direktivama zvaničnog Beograda na Kosovu suzbijao pluralizam i zavodio strahovladu. Opoziciono bavljenje tamo je nezamislivo, a preostali Srbi žive bez podrške Beograda i pod stalnom opasnošću od samovolje kosovskih vlasti. Ako poslednja rečenica zvuči poznato, to je za što bi se, cinik bi rekao, mogla primeniti i na ostatak Srbije – nisu slučajno, uostalom, Radoičić i njegova grupa počeli da operišu po Kraljevu i Kosjeriću, po fudbalskim stadionima i košarkaškim salama u inostranstvu… da li se sever Kosova, koji je pušten niz Ibar, širi na delove severno od Kopaonika – čitajte u Radaru.
Ruku na srce, niti je Radoičić jedini kontroverzni biznismen s Kosova koji operiše van južne srpske pokrajine koja je još onomad proglasila nezavisnost, niti njegovi prijatelji rade samo po Srbiji – primer Zvonka Veselinovića i poslovanja njegove firme Inkop u Republici Srpskoj dovoljan je dokaz. Ali ne radi se tu samo o građevinskim radovima, nego i o sudbini rudnika uglja Medna… šta sve tačno obuhvata Veselinovićev biznis u entitetu Bosne i Hercegovine, ko mu je čovek za vezu i na koji se način finansijski uticaj sliva u društvenopolitički – ponovo, čitajte u Radaru!
Profesor na Fakultetu političkih nauka Nebojša Vladisavljević je, kao autor knjige o eroziji demokratije od Petog oktobra do danas, za Radar govorio o pitanjima koja interesuju i one koji su rođeni nakon 2000. godine – šta je i kada, dovraga, krenulo po zlu? Po čemu se razlikuju Milošević i Vučićev režim, a u čemu su slični, koje su bile greške demokratskih vlasti u periodu 2000-2012. godine, te šta u 2025. godini može zvaničiti Peti oktobar?
„Dok je Tomislav Nikolić predvodio naprednjake u pobedi na predsedničkim i skupštinskim izborima, Vučić je izgubio gradske izbore od DS-a sa deset procenata razlike. Ipak, Nikolić je očigledno želeo da uživa u prednostima vlasti pa je kontrolu nad strankom i dnevnom politikom prebacio svom najbližem saradniku. A ovaj ga je ekspresno marginalizovao i zatim upregnuo sve državne i javne resurse u podizanje sopstvenog rejtinga i suzbijanje opozicije i nezavisnih medija. Pod kišobranom borbe protiv korupcije sve javne ustanove i javna dobra pretvorio je u privatnu i stranačku prćiju. Iskustvo nam govori da će vlast braniti do kraja, svim sredstvima“, rekao je profesor Vladisavljević, između ostalog.
Pisali smo i o naličju vojne parade „Snaga jedinstva“, to jest, o veoma nezavidnoj situaciji u kojoj se nalazi Vojska Srbije, kako kadrovski i materijalno, tako i organizaciono. Od 10.000 pripadnika Vojske Srbije koji su učestvovali u paradi „najvećoj u istoriji na Zapadnom Balkanu“ (Vučićeve reči), kako su svesno slagali javnost režimski i prorežimski mediji, pojavilo se njih 5.000-6.000, a i to je preveliko naprezanje ne samo za te ljude, nego i za sistem odbrane, jer VS je „desetkovana“, drastično ih je manje nego kad je „bivši režim“, kako vole da kažu, uveo profesionalizaciju. Brojke su neumoljive, a i lako proverljive, jer Srbija, po odredbama Dejtonskog sporazuma, mora, kao i Hrvatska i BiH, međusobno da razmenjuje podatke o broju vojnika i naoružanja, sve uz posredovanje međunarodne zajednice…
Donosimo vam i analizu poslovanja Telekom Srbija, na osnovu zvaničnih i javno dostupnih finansijskih izveštaja ovog preduzeća. Prema njima, Telekom se nalazi toliko blizu bankrota da jednom nogom praktično stoji nad njim – a kome se, kako i zašto isplati da se državni telekomunikacioni operator ponaša toliko rasipnički, pročitajte u sutrašnjem izdanju.
Za novi broj još govore i pišu Dušan Spasojević, Srđan Cvijić, Jovan Mandić, Aleksandar Đokić, Miloš Timotijević, David Diop, Ana Martinoli…
