Dočekao je predsednik SAD Donald Tramp i taj dan da ispuni obećanje iz 2020. i radikalno levičarski pokret Antifa, koji mu je trn u oku od ubistva Džordža Flojda, proglasi terorističkom organizacijom. Za to je iskoristio ubistvo konzervativnog influensera Čarlija Kirka, iako ne postoje nikakve indicije da je osumnjičeni na bilo koji način povezan sa Antifom. Međutim, Tramp ne dozvoljava da mu činjenice pokvare dobru priču, pa se u ime Čarlija Kirka razračunava sa svima čija mu se politička orijentacija, mišljenje ili delovanje ne dopadaju. Nekoliko dana posle najave na društvenim mrežama, Tramp je doneo uredbu kojom Antifu proglašava domaćom terorističkom organizacijom, jer pozva na svrgavanje vlade SAD, obračun sa policijom, radikalzuje omladinu i organizuje napade. Nadležni organi će, kako se navodi, istražiti i sprečiti sve nelegalne radnje koje sprovodi Antifa, pojedinci povezani sa njom, ili oni koji to finansiraju. U trenutku pisanja ovog teksta, nije jasno kako bi ova Trampova uredba mogla da se primeni. Prema postojećim propisima, terorističke organizacije mogu biti samo one koje su van SAD.
Ako bi se ispunila Trampova najava sa društvenih mreža, Antifa bi se našla u društvu Islamske države, Al kaide, Hamasa, Hezbolaha, što bi bila muzika za uši njegovih birača. Postoji samo jedan problem – to nije moguće izvesti po postojećem zakonu. Teroristička organizacija može biti samo ona koja se nalazi van SAD. Kada se proglase „terorističkim“ organizacijama i njihovim članovima se uvode različite vrste sankcija. Tako nešto, međutim, ne postoji za domaće organizacije. Pojedinci u Americi mogu biti krivično gonjeni za terorizam ako se smatra da su napadom želeli i da zastraše javnost, ali udruženja ne.
Eksperti kažu da bi se proglašavanjem domaćih organizacija za terorističke zadiralo u Prvi amandman ustava koji garantuje slobodu govora i udruživanja
Eksperti kažu da bi se proglašavanjem domaćih organizacija za terorističke zadiralo u Prvi amandman ustava koji garantuje slobodu govora i udruživanja. Druga prepreka za Trampa je to što Antifa nije klasična organizacija: nema članstvo, lidera, hijerarhiju. Reč je o pokretu, ideologiji kojoj se priklanjaju razne manje, lokalne organizacije sa krajnje levice u SAD. Antifu karakterišu radikalni, ponekad nasilni načini protesta, crna odeća i crne maske na licu koje nose njeni sledbenici. Uspon ovog pokreta desio se kao odgovor na dolazak Trampa na vlast 2016. Najzapaženiji su bili tokom sukoba sa neonacistima i rasistima u Šarlotsvilu 2017. godine i tokom protesta koje je organizovao pokret Crni životi su važni (Black Lives Matter) posle ubistva Džordža Flojda 2020. Na jednom takvom protestu u Portlandu, u direktnom sukobu dve grupe demonstranata, samoproklamovani antifašista Majkl Rajnol ubio je desničarskog aktivistu Arona Džeja Danijelsona.
Tramp u tom periodu već ratuje sa Antifom nazivajući je „levičarskom terorističkom organizacijom“ i označava je kao glavnog krivca za nasilje. Međutim, tada ga je demantovao Kristofer Rej, direktor FBI-a kojeg je sam postavio – rekavši da su rasisti i antivladini ekstremisti odgovorni za većinu smrtonosnih napada u SAD. To dokazuje i studija vladinog Nacionalnog instituta za pravosuđe objavljena u junu 2024, u kojoj se kaže da je nasilni ekstremizam militanata, nacionalista i rasista u porastu i da su napadi ekstremnih desničara češći od svih ostalih. Od 1990. godine desni ekstremisti su u politički motivisanim napadima ubili 520 ljudi, a ekstremni levičari 78.
Republikanci ipak forsiraju svoje alternativne činjenice. Agencija YouGov je posle ubistva Kirka sprovela istraživanje koje je pokazalo da je političko nasilje prihvatljivo za 25 odsto krajnje liberalnih i tri odsto krajnje konzervativnih ispitanika. „Ovo nije problem dve strane. Jedna strana ima mnogo veći, maligni problem i to je istina koju treba reći“, kazao je potpredsednik SAD Džej Di Vens, za kojeg je levica apsolutni krivac za političko nasilje. Stiven Miler, zamenik Trampovog šefa kabineta poznat i kao idejni tvorac okrutne politike prema imigrantima, najavio je osvetu u ime Kirka. „Bog mi je svedok, upotrebićemo sve resurse u vladi da identifikujemo i uništimo ove mreže i učinimo Ameriku ponovo bezbednom.“
Više od 120 nevladinih organizacija sa levice i centra, među kojima su i Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša i Buš fondacija, prepoznalo se kao potencijalna meta
Bela kuća može sa levo nastrojenim organizacijama da se obračunava na druge načine. Od toga da im oduzme status neprofitnih koji ih izuzima od plaćanja poreza na najveći deo prihoda, do pokretanja istraga na osnovu antikorupcijskih zakona, o čemu se spekuliše. Više od 120 nevladinih organizacija sa levice i centra, među kojima su i Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša i Buš fondacija, prepoznalo se kao potencijalna meta i u pismu upućenom javnosti upozorilo na „eksploataciju političkog nasilja kako bi se njihov humanitarni rad prikazao u pogrešnom svetlu“. Obračunom sa neistomišljenicima, upozoravaju stručnjaci, administracija pravi opasan presedan jer ugrožava osnovne slobode govora, okupljanja, udruživanja, garantovane Prvim amandmanom – kojim je i Čarli Kirk pravdao svoje ekstremne stavove.
Ali, izgleda da sloboda govora ne važi za obe strane. U talasu odmazde mnogi su izgubili posao, a poslednji u nizu je i komičar Džimi Kimel, kome je televizija Ej-Bi-Si otkazala emisiju. Odluka je doneta nekoliko sati nakon što je direktor Federalne komisije za komunikacije, Trampov lojalista Brendan Kar, ocenio Kimelove komentare kao „bolesne“. A šta je Kimel zgrešio? Voditelj nije ismevao ono što se desilo Kirku, već to što je Tramp, kada su ga novinari dan posle ubistva pitali kako se oseća, kratko rekao „dobro sam“ i nastavio da priča o izgradnji balske dvorane u Beloj kući. Ej-Bi-Si je ipak posle nekoliko dana objavio da vraća Kimela u program i da je emisija skinuta privremeno kako bi se izbeglo “dodatno podgrevanje tenzija u zemlji”. Legendarni voditelj i satiričar Džon Stjuart imao je efektan odgovor na celu situaciju i svoju emisiju napravio je kao da je u Severnoj Koreji – o Trampu je govorio isključivo u superlativu. Mnogi su se smejali dok su gledali ovaj TV šou, ali u realnosti više ništa nije smešno.
