Donald Tramp nastavlja sa učestalim pritiscima na predsednika Odbora guvernera Sistema federalnih rezervi (The Board of Governors of the Federal Reserve System) Džeroma Paula da smanji ključnu kamatnu stopu sa 4,25-4,5 odsto, koja nije menjana od decembra 2024, nazivajući ga „glupakom“ (numbskull) i „idiotom“ (moron). Krajnje neuobičajeno za predsednike, u julu je čak posetio sedište Feda u Vašingtonu zbog provere navodno prekomernih troškova rekonstrukcije zgrade od 2,5 milijardi dolara. Tu vest ciljano je lansirala Bela kuća, a Tramp je posetu iskoristio da demonstrira moć u očima javnosti i da Pauelu u lice, nešto pomirljivijim tonom, saopšti da očekuje da FOMC (Federal Open Market Committee) na septembarskom sastanku smanji kamatnu stopu.
Tramp nije prvi predsednik SAD koji vrši pritisak na Fed da smanji kamatu i preduzme druge mere za podsticanje privredne aktivnosti kako bi predupredio negativnu reakciju birača. Pre njega to su pokušavali i Hari Truman i Lindon Džonson. Sada, međutim, frontalni pritisak ide dotle da je ministar finansija Skot Besent nekoliko puta ponovio da bi bilo „veoma neobično“ da Pauel, nakon što mu u maju 2026. istekne predsednički mandat, uopšte ostane u Fedu. Iako mu kao guverneru mandat ističe tek januara 2028, a njegova lična odluka je da li će ostati na toj funkciji. Pre samo nekoliko meseci, u aprilu, Besent je tvrdio da je nezavisnost Feda u utvrđivanju monetarne politike „kutija za dragulje koja mora biti sačuvana“. Tada je očito govorio kao bivši čelnik hedž fonda i reprezent Volstrita, a ne kao deo Trampove vlasti.
Odbrana i poslednji dani
U odbranu nezavisnosti Feda oglasio se bivši ministar finansija Lari Samers, podržavajući što se Pauel ne izjašnjava o tome da li će narednog maja napustiti Odbor guvernera, jer bi time omogućio Trampu da umesto njega imenuje još jednog člana Odbora guvernera i poveća kontrolu nad Fedom.
Ministar finansija Skot Besent ističe da bi bilo „veoma neobično“ da Pauel ostane u Fedu, kada mu istekne predsednički mandat, u maju 2026, a pre samo nekoliko meseci tvrdio je da je nezavisnost Feda „kutija za dragulje koja mora biti sačuvana“. Tada je očito govorio kao bivši čelnik hedž fonda i reprezent Volstrita, a ne kao deo Trampove vlasti
U međuvremenu, u uslovima rastuće neizvesnosti efekata Trampovih carina na inflaciju i zaposlenost, Fed je zadržao kurs umereno restriktivne monetarne politike. Zapisnik sa sednice FOMC od 28. i 29. jula pokazuje da većina smatra da je veći rizik da inflacija nastavi da raste od rizika da dođe do pada zaposlenosti i odlučili su da zadrže kamatnu stopu. Pauel je posle sednice potvrdio da će se FOMC, dok je on na čelu Feda, usredsrediti na suzbijanje inflatornih pritisaka i poručio da „ne bi trebalo da postoji sumnja da ćemo učiniti šta je potrebno da zadržimo inflaciju pod kontrolom“. Drugim rečima, procenili su da je efikasnije zadržati kamatnu stopu na sadašnjem nivou, nego je prerano smanjiti, a potom u iznudici povećavati.
Poslednji podaci potvrđuju ispravnost obazrivog stava. Inflacija u julu bila je 2,7 odsto, jer su kompanije počele da povećavaju cene kako bi nadoknadile rastuće troškove inputa zbog carina, a neki zvaničnici Feda izrazili su zabrinutost da bi carinski rat mogao da utiče na rast cena i u 2026. Za smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena glasali su samo Kristofer Valer i Majkl Bouman, dva člana Odbora guvernera koje je imenovao Tramp.
Uobičajena praksa je da se pre glasanja, na osnovu jačine argumenata, postigne konsenzus 12 članova FOMC. Poslednji sastanak na kome su tri člana glasala protiv odluke većine održan je daleke 1988. Učestala neslaganja tržišni akteri i javnost mogli bi da protumače i kao znak internih podela ili slabog rukovodstva Feda. Istraživanja pokazuju da se u tim slučajevima povećavaju inflatorna očekivanja naviše, a protiv njihovog rasta se najteže boriti.
U Fedu strahuju da bi carinski rat mogao da utiče na rast cena i u 2026, pa su za smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena glasala samo dva člana Odbora guvernera koje je imenovao Tramp. Poslednji sastanak na kome su tri člana glasala protiv odluke većine održan je daleke 1988.
Tramp je brutalne napade na Pauela nastavio i u avgustu, tražeći njegovu ostavku, a napadom i na druge članove Odbora guvernera podriva kredibilitet Feda. Nakon iznenadne ostavke Adriane Kugler, čiji je mandat počeo pre samo dve godine, upražnjeno je i treće mesto za Trampovog kandidata. Ukoliko Senat potvrdi imenovanje Stefana Mirana pre septembarske sednice FOMC, on će se pridružiti dvojici guvernera koji su u julu glasali za smanjenje kamatne stope. Tako bi se Pauel suočio sa tri neistomišljenika u sedmočlanom Odboru guvernera, što bi bio najveći raskol u Fedu od 1988.
Tu, međutim, nije kraj. Tramp želi da se uprazni još jedno mesto kako bi imenovao i četvrtog guvernera i ostvario kontrolu nad Odborom guvernera, što nije uspeo nijedan predsednik. Zato je i od guvernerke Lize Kuk zatražio da podnese ostavku zbog navodnih zloupotreba kod korišćenja hipotekarnog kredita, što je ona rezolutno odbila, karakterišući taj zahtev kao „maltretiranje“.
Neizvesnost bez presedana
Posle Feda, usledio je Trampov napad na još jednu nezavisnu instituciju i stub američkog korporativnog kapitalizma. Poteze bez presedana nastavio je smenjivanjem komesarke Biroa za statistiku rada Erike Mektarfer i kresanjem budžeta toj instituciji za istraživanja. I to nakon što je Biro objavio revidirane podatke koji pokazuju da se stopa nezaposlenosti kreće ka nivou koji nije viđen od pandemije. Time bi moglo biti dovedeno u pitanje poverenje investitora u pouzdanost podataka sa tržišta rada, ključnih za merenje snage privrede SAD.
Ako se i taj Biro politizuje, investitori upozoravaju da bi to moglo dovesti do pukotina na 2.000 milijardi dolara vrednom tržištu hartija od vrednosti. Državne obveznice zaštićene su, naime, od inflacije i njihova nominalna vrednost usklađuje se za rast potrošačkih cena, koji izračunava Biro, zbog čega kredibilitet njegovih podataka ima veliku specifičnu težinu.
Tržište državnih obveznica negativno bi reagovalo i ako na čelo Feda dođe predsednik koji bi bio sklon da nametne Odboru guvernera politiku snižavanja kamatne stope. Zbog rastuće očekivane inflacije tržišni akteri bi zahtevali veće prinose na obveznice sa dužim rokom dospeća. Veća premija rizika, koju zahtevaju investitori u dugoročne državne obveznice, svojevrsna je kazna za eroziju institucija, naročito centralnih banaka. Ministar finansija SAD sigurno ne želi da se prinos na desetogodišnje državne obveznice vrati na skoro pet odsto, a baš to bi bila cena Trampove brutalne politizacije Feda. Pritom bi se veliki poremećaji sa američkog munjevito prelili i na tržišta obveznica drugih država, povećavajući cenu njihovog novog zaduživanja.
Ni ministar finansija ne želi da se prinos na desetogodišnje obveznice SAD vrati na pet odsto, a baš to bi bila cena Trampove brutalne politizacije Feda, s tim što bi se ti poremećaji munjevito prelili i na tržišta obveznica drugih država i povećali cenu njihovog zaduživanja
Prinosi na zapise trezora sa rokom dospeća od dve godine najosetljiviji su na promene u monetarnoj politici. Oni su krajem prošlog meseca smanjeni na 3,66 odsto (grafikon broj 1) kao rezultat „opklade“ trgovaca da će u septembru uslediti smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena. Na takav epilog ukazuje i avgustovska stopa nezaposlenosti od 4,3 odsto. Iako tek neznatno veća nego u julu, ona je najviša još od kraja 2021. Uz to, i analitičari najveće američke banke Džej Pi Morgan Čejs implicitno podržavaju oprez Pauela i predviđaju da će Fed na naredna tri sastanka, do kraja prvog kvartala 2026, smanjiti kamatnu stopu za po 0,25 procentnih poena, na nivo od 3,25-3,5 odsto.
Grafikon 1: Prinosi na američke državne obveznice sa rokom dospeća od deset godina i zapise trezora sa rokom dospeća od dve godine (u procentima, za period od 7. septembra 2015. do 25. avgusta 2025.)
Napomena: Leva skala se odnosi na prinose na desetogodišnje obveznice, a desna na zapise sa rokom dospeća od dve godine
Zašto Tramp ne može ugroziti nezavisnost Feda
Zakon koji precizira način na koji se donose odluke o monetarnoj politici, proces imenovanja upravljačkih tela i funkcionera i budžetska autonomija tri su bitna faktora koji obezbeđuju institucionalnu nezavisnost Feda. Pre 90 godina, 1935, zakonima je definisana i upravljačka struktura Feda i podeljene funkcije između Odbora guvernera Feda, FOMC i Federalne rezervne banke Njujork i do danas se suštinski ništa nije menjalo.
Ako bi na čelo Feda došao predsednik sklon politici snižavanja kamatne stope, zbog rastuće očekivane inflacije tržišni akteri bi zahtevali veće prinose na obveznice sa dužim rokom dospeća. Veća premija rizika, koju zahtevaju investitori u dugoročne državne obveznice, svojevrsna je kazna za eroziju institucija, naročito nezavisne centralne banke
Odbor guvernera postao je centralno upravljačko telo Feda 1936. i čini ga sedam članova koje imenuje predsednik SAD, uz neophodnu potvrdu Senata. Svi članovi Odbora ujedno su i članovi FOMC, tako da oni imaju većinu u najvažnijem telu za formulisanje monetarne politike, koje broji 12 članova. Članovi Odbora imenuju se na 14 godina, čime se neutrališu dnevnopolitički pritisci i obezbeđuje ne samo nezavisnost tog tela, već i kontinuitet i stabilnost u njegovom radu.
Predsednik i potpredsednik Feda imenuju se na četiri godine, što bi mogao biti jedini mogući kanal uticaja izvršne vlasti na monetarnu politiku, bez obzira na to što predsednik Feda nakon izbora nije odgovoran predsedniku SAD. U najkraćem, ustanovljeni mehanizam upravljanja garantuje Fedu kao „biću“ Kongresa SAD i institucionalnu, i faktičku nezavisnost od predsednika države i izvršne vlasti.
Uz to, Bela kuća nema nikakvog uticaja ni na pet članova FOMC, koji zastupaju regionalne rezervne banke i oni predstavljaju treći ešalon odbrane nezavisnosti Feda od njegove politizacije. Svi oni su do sada bili protiv bilo kakvog ublažavanja restriktivnosti monetarne politike. S obzirom na to da njihovo imenovanje nije u ingerenciji predsednika SAD i da njihov izbor ne potvrđuje Senat, pet članova FOMC iz regionalnih rezervnih banaka mogu biti ključni u narednom periodu za odbranu faktičke nezavisnosti Feda.
Kongres jedini po Ustavu ima pravo kontrole, promenom ili ukidanjem Zakona o osnivanju Feda. Iz monetarne istorije SAD je evidentno da se većina demokrata i republikanaca uvek slagala da je nezavisnost Feda neprikosnovena i ako bi Trampova administracija pokušala da menja taj zakon, najverovatnije bi doživela debakl u Kongresu. Tim pre što je Fed 70-ih godina podlegao pritiscima Bele kuće da smanji kamatne stope, što je dovelo do dvocifrenog rasta cena, da bi nakon toga faktička nezavisnost Feda rezultirala niskim stopama inflacije, sve do izbijanja pandemije, 2020, što se može videti i na grafikonu broj 2.
Grafikon 2: Faktička nezavisnost FED-a praćena je niskom stopom inflacije posle 70-ih godina
Negacija nezavisne centralne banke – slučaj Turske i Srbije
U Turskoj je od aprila 2016. do sada promenjeno čak sedam guvernera Centralne banke, a poslednji je pun petogodišnji mandat „izgurao“ Erdem Bašči, od marta 2006. do aprila 2011. Dekretom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa pozicije guvernera, samo pet meseci posle imenovanja, u martu 2021, smenjen je Naci Agbal, jer nije uspeo da zaustavi strmoglavi pad turske lire za više od 40 odsto od početka te godine. Nasledio ga je Sahap Kavčioglu, koji je smenjen u junu 2023, zbog optužbi da je plagirao doktorsku tezu (prepisivao godišnji izveštaj Centralne banke).
Zamenila ga je Hafize Gaje Erkan, prva žena na mestu guvernera Turske, koja je stekla doktorat na Prinstonu i imala uspešnu karijeru investicionog bankara. Erdogan ju je imenovao nakon što je u maju 2023. ponovo izabran za predsednika. Erkan je prekinula populističku politiku niskih kamatnih stopa, koju je šef države godinama nametao centralnoj banci, što je rezultiralo naglim rastom inflacije, do 85 odsto godišnje, strmoglavim padom vrednosti turske lire, pražnjenjem deviznih rezervi, begom investitora. Erkan je za kratko vreme podigla ključnu kamatu sa 8,5 na 45 odsto, ali je uspela samo da u drugoj polovini 2023. uspori inflaciju, koja je i dalje bila visoka.
Tako oštra mera nije se svidela Erdoganu i posle samo sedam meseci od imenovanja Erkan je u februaru 2024. podnela ostavku. Bila je to reakcija na medijske napade da je navodno, pod očevim uticajem, jednom od zaposlenih u Centralnoj banci dala otkaz, što je ona negirala. Svojim primerom, međutim, pokazala je da samo ličnosti sa profesionalnim integritetom i reputacijom u zemlji i svetu mogu biti garant faktičke nezavisnosti centralne banke, ne osvrćući se na mišljenje autokratskog predsednika države. Na njeno mesto Erdogan je imenovao dotadašnjeg zamenika guvernera Fatiha Karahana, ali Turska se i dalje suočava sa najvišom inflacijom u Evropi, koja je u julu bila 33,5 odsto.
Srbija, slučaj bez presedana
U Srbiji je, pak, zabeležen slučaj bez presedana koji će biti upisan u njenu monetarnu istoriju – da guverner NBS javno negira nezavisnost te institucije, propisanu Ustavom i Zakonom o NBS. Objašnjavajući odluku o kupovini zlata, Jorgovanka Tabaković je izjavila: „Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije“.
Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja (kupovina zlata) nije moja, koliko god ja imala položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije
Jorgovanka Tabaković
Govoreći o merama NBS, koje bi trebalo da omoguće povoljnije kreditiranje građana sa primanjima manjim od 100.000 dinara od septembra, Tabaković je potvrdila takav stav, navodeći da „za NBS nezavisnost nikada nije značila izolovanost od države i ekonomske politike koju vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije“.
Faktički guverner NBS kršeći Ustav i zakon u ogoljenoj formi potvrđuje da ključne odluke donosi predsednik države koji nema ovlašćenja u sferi formulisanja i sprovođenja monetarne i ukupne ekonomske politike. Guverner NBS, koji je tri puta imenovan na tu funkciju često koristi reč da je predsednik nešto „sugerisao“, što je samo maska za bespogovorno izvršenje naloga predsednika države. Počev od pogubne politike fiksnog kursa dinara, koja je dovela privredu Srbije u neokolonijalni položaj, pa do prepuštanja bankarskog sektora Srbije gotovo u potpunosti strancima. Bez toga bi aktuelni guverner odavno bio smenjen.
Guverner NBS često koristi reč da je predsednik „sugerisao“, što je samo maska za bespogovorno izvršenje njegovih naloga, počev od pogubne politike fiksnog kursa dinara, koja je dovela privredu Srbije u neokolonijalni položaj, pa do prepuštanja bankarskog sektora gotovo u potpunosti strancima. Bez toga bi aktuelni guverner odavno bio smenjen
Centralna banka je po članu 2 Zakona o NBS „samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija“, a njeni organi „u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica“. Taj zakon krši upravo guverner NBS, ali to nema ko da sankcioniše. To je još jedan dokaz da su institucije u Srbiji – počev od parlamenta, preko Ustavnog suda, do nezavisnih regulatornih tela – potpuno urušene tokom trinaestogodišnje vladavine aktuelne vlasti. Tim pre vredi podsetiti na upozoravajuće reči Džeroma Paula da nezavisnost centralne banke koja služi „za dobro javnosti treba da bude odbranjena“.
