Arapsko ime Zain znači „lep(ota)“. Roditelji ga daruju i sinovima i ćerkama, i pod njim su deca postajala glumci, muzičari, sportisti, slavni srednjovekovni lekari, pa čak i legendarni šiitski imami. Zain el Abidin, praunuk proroka Muhameda, za šiite je uzor istrajnosti u lošim vremenima. No kada se prošlog septembra u bolnici El Sahaba u Gazi rodio Zain Draimli, roditelji Vahida i Ahmed sigurno ga nisu darovali tako zvučnim imenom zato što su u njegovoj budućnosti tražili slavu. Nije njegovo ime bilo ni simbolična poruka o trajanju. Bio je to samo izraz ljubavi prema prvorođenom sinu.
Lekari El Sahabe ubrzo su u Zainovoj krvi našli bakterijsku infekciju. Vahida tokom trudnoće nije mogla da pobegne od vazduha trajno zagađenog izraelskim bombardovanjima. Kada je imala šta da skuva, Vahidu je gušilo sumnjivo gorivo. Gubila je kosu, bila u bolovima i pothranjena. Zain nije mogao da se rodi zdrav. Vahida nije mogla da ga doji. Hranjen je intravenski, i plakao je bez prestanka od bolova i groznice. Preživeo je i pušten je iz bolnice, ali su roditelji mesecima morali da ga vraćaju lekarima. Doktori bi neki put poverovali da Zainu treba samo bolja ishrana. „Samo“ bolja ishrana. U drugim prilikama su sumnjali da Zain i dodatno boluje, ali to nisu mogli da potvrde bez magnetne rezonance, koju je neki izraelski oficir ili algoritam odavno proglasio legitimnom metom.
Doktori su naposletku zaključili da je Zainu potrebna hitna medicinska evakuacija. Ni to nije bilo moguće. U martu je počeo da kopni. Prošle sedmice je poslednji put hitno donesen u bolnicu. Ahmed se nadao da je to „samo“ nastavak njegove porodične rutine. Onda je dobio telefonski poziv. Kada je stigao u bolnicu, zatekao je Vahidu kako na podu grli telo prvorođenog sina. Zain Draimli, još jedna legitimna meta Izraela, umro je ne napunivši godinu dana.
Ubistva s predumišljajem
Priču o Zainu Draimliju 25. jula je zapisao drugi Ahmed. Ahmed Ahmed je pseudonim novinara iz Pojasa Gaze koji izveštava za magazin +972, zajednički projekat palestinskih i izraelskihkolega. Zahvaljujući njima svet saznaje da u ruševinama Gaze još ima života koji može da umre. Novinarka Ruvajda Amer iz Han Junisa 21. jula je pisala o nedavno operisanoj majci kojoj je potrebna dobra ishrana da bi se oporavila; o sestriću Adamu i sestričini Rital koji po ceo dan mole za hleb; o kilu brašna koje košta 45 dolara; o sestri koja se onesvestila na ulici tražeći bilo kakvu hranu za decu; o rođaku Haderu, čija supruga je trudna; o njegovoj dvogodišnjoj ćerki Šam, za koju je neki porodični prijatelj nabavio šaku grožđa, a Šam isprva nije htela da ga jede, jer ga nikada ranije nije videla; o rođaku Mahmudu koji je u prethodnih nekoliko meseci izgubio 40 kilograma, i takav hoda do centara Humanitarne fondacije Gaza (GHF) uprkos tome što se već zatekao u jednoj od brojnih gomila gladnih na koje izraelska vojska puca.
Humanitarna fondacija Gaza je privatna i navodno neprofitna američka organizacija kojom su Vašington i Tel Aviv namerili da zamene humanitarna tela Ujedinjenih nacija u Pojasu Gaze. Za manje od dva meseca, od 27. maja do 21. jula, izraelska vojska je ubila 766 Palestinaca u blizini njenih distributivnih centara, objavio je prošle sedmice Visoki komesarijat UN za ljudska prava (OHCHR).
„Takozvani plan distribucije GHF je sadistička smrtna zamka. Snajperisti nasumice pucaju na gomile ljudi. To je opšti i totalno nekažnjiv lov na ljude“, objavio je 21. jula Filip Lazarini, šef UNRWA, agencije UN za palestinske izbeglice.
Izraelskom Harecu su i vojnici i oficiri još u junu tvrdili da na gladne ne pucaju samoinicijativno, već po naređenju. No žitelji Gaze još odlaze u centre GHF, i još ginu, jer nemaju drugog izbora. Ros Smit, direktor hitnih operacija Svetskog programa za hranu UN (WFP), prethodne sedmice je saopštio da četvrtina od dva miliona stanovnika Gaze gladuje i da je skoro sto hiljada žena i dece ozbiljno akutno pothranjeno, te da im je neophodna momentalna pomoć. Ministarstvo zdravlja Gaze je u ponedeljak objavilo da je u prethodna 24 sata od gladi umrlo najmanje četrnaestoro ljudi. Od oktobra 2023. od gladi je u Gazi umrlo najmanje osamdeset osmoro dece. Svetski program za hranu iznova i iznova tvrdi da ima dovoljno spremne pomoći da barem tri meseca hrani ceo Pojas Gaze. Potrebno im je „samo“ da im Izrael to dopusti.
Nelagoda saveznika
Premijer Izraela Benjamin Netanijahu u nedelju je rekao da u Gazi nema politike izgladnjivanja i da zapravo uopšte nema gladi. Istog dana je čak i predsednik SAD Donald Tramp morao da prizna da se sa time „baš i ne slaže“, jer „deca koju je video na televiziji izgledaju veoma gladno“. Izrael od oktobra 2023. optužuje Hamas da otima svu humanitarnu pomoć Ujedinjenih nacija, što je poslužilo i kao opravdanje da se osnuje GHF. Rojters je, međutim, 25. jula objavio izvode iz ranije neobjavljene analize Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID) – sada već ugašene – u kojoj piše da ne postoje dokazi da Hamas sistematski krade. Istog dana isto je objavio i Njujork tajms pozivajući se na izvore iz izraelske vojske.
Zato je 28. jul doneo još jednu sitnu prekretnicu. Tog dana su dve izraelske organizacije za ljudska prava prvi put upotrebile izraz „genocid“. Lekari za ljudska prava i Becelem (B‘Tselem) zaključili su na zajedničkoj konferenciji za štampu u Jerusalimu da Izrael „namerno uništava palestinsko društvo u Pojasu Gaze“. Saveznici Izraela nisu naravno mogli otići tako daleko, mada su se 21. jula promeškoljili nelagodnije nego ikada. Tog dana su ministri spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, Australije, Japana, Novog Zelanda i niza država članica Evropske unije – ali ne i Nemačke – objavili zajedničko saopštenje u kome su poslali „hitnu poruku da rat mora odmah da se okonča“.
Dvadeset osam država potpisnica gotovo se ništa ne pita na Bliskom istoku. I sve još imaju trgovinsku razmenu sa Izraelom, neke od njih i veoma profitabilnu.
Posle skoro dve godine razularenog razaranja i najmanje 60.000 mrtvih Palestinaca, uglednici su zaključili da civili u Gazi pate, da je model rada GHF opasan, da je „zastrašujuće“ to što ljudi ginu dok tragaju za hranom, da je „neprihvatljivo“ to što „izraelska vlada sprečava bazičnu humanitarnu pomoć populaciji“… Da Izrael mora da poštuje međunarodnopravne obaveze. Nekim čudom su se setili da pomenu čak i Zapadnu obalu i izraelski plan da je pocepa na dva dela.
Sve su te reči, dakako, pucanj u prazno. Dvadeset osam potpisnica se, sve zajedno, gotovo ništa ne pitaju na Bliskom istoku, pa je i Oren Marmorštajn, portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova, mogao prezrivo da uzvrati da je njihovo saopštenje „otkačeno od stvarnosti“. I mimo toga, kao što je u nedelju ilustrovala Al Džazira, sve zemlje potpisnice, njih 28, i dalje imaju trgovinsku razmenu sa Izraelom, neke od njih i veoma profitabilnu. Prema podacima Opservatorije ekonomske kompleksnosti (OEC), mreže za analizu međunarodne trgovine, Francuska je 2023. u razmeni sa Izraelom imala šeststo miliona dolara plusa, Belgija osamsto miliona, a Italija dve milijarde. Čak je i Španija, čije su osude Izraela u prethodne dve godine bile najžešće u Evropi, 2023. u takvoj trgovini profitirala više od osamsto miliona dolara.
Saučesnici u masakru
Ako su nekome podaci iz 2023. stari, tu je i ovomesečni izveštaj Frančeske Albaneze, specijalne izvestiteljke UN za ljudska prava na Okupiranim palestinskim teritorijama. U izveštaju nazvanom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ Albaneze je optužila niz moćnih evropskih i svetskih kompanija da su asistenti Izraela u pokolju.
„Život u Gazi je uništen, a napadi na život Zapadne obale eskaliraju. Izraelski genocid se nastavlja zato što je mnogima isplativ“ – Frančeska Albaneze.
Švedski Volvo snabdeva Izrael teškom mašinerijom koja služi rušenju kuća i druge infrastrukture i u Gazi i na Zapadnoj obali. Francuska banka BNP i britanska banka Berkliz pomažu Izraelu da proda državne obveznice, i time omogućuju Tel Avivu da se izbori sa budžetskim deficitom. Globalni penzioni fond norveške vlade (GPFG), investicioni fond koji posluje onime što Norvežanima pretekne u trgovini naftom, od oktobra 2023. uvećao je ulaganja u izraelske kompanije za 32 odsto.
„Život u Gazi je uništen, a napadi na život Zapadne obale eskaliraju. Ovaj izveštaj pokazuje zašto se izraelski genocid nastavlja – zato što je mnogima isplativ“, zapisala je Frančeska Albaneze.
I dok god je tako, ni Benjamin Netanijahu ni bilo ko drugi u Izraelu ne mora ni najmanje da brine o tome da li će mu ubistvo Zaina Dramlija naškoditi. U medijima koji se uopšte bave time, Zaina je već zamenio Muhamed el Matuk, dečak koji se sprema da umre u pelenama napravljenim od kese za đubre.
