Dok se istaknuti jurišnici režima, ali i „konstruktivne opozicije“ takmiče u napadima na postupajuće tužioce u slučaju pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i glavnu tužiteljku Zagorku Dolovac, istovremeno traje dalje prolongiranje tog procesa, od strane same vlasti. Naime, na telefonskoj sednici Visokog saveta tužilaštva (VST) prošlog četvrtka nije doneta odluka o zahtevu za izuzeće Slobodana Josimovića, postupajućeg tužioca, Branislava Lepotića, šefa Višeg tužilaštva u Novom Sadu i glavne republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, koje su tražili branioci Gorana Vesića. Takvom neobjašnjivom odlukom je zapravo indirektno dato za pravo zahtevima Vesićeve odbrane za izuzeće glavne tužiteljke (iako ona nema nikakve veze sa procesom), jer umesto da se ova opstrukcija odbrane ukloni u najkraćem roku, nastavak procesa moraće da sačeka redovnu sednicu Visokog saveta tužilaštva.
Prema poslovniku rada VST na telefonskim sednicama koje se zakazuju u hitnim stvarima koje ne trpe odlaganje, nema rasprave već se isključivo glasa po tačkama dnevnog reda. Kako saznaje Radar, na telefonskoj sednici VST 24. jula, od deset članova koji su glasali, sedam je bilo za, a tri – protiv dnevnog reda, koji je imao tačku odlučivanja o zahtevu za izuzeće tri tužioca, po zahtevu Vesićeve odbrane. Glavna tužiteljka Dolovac, iako član VST, nije imala pravo da učestvuje u ovom glasanju iz proceduralnih razloga jer je savet trebalo da odlučuje i o njenom izuzeću, a za usvajanje dnevnog reda potrebna je većina od osam glasova.
Takvim glasanjem – protiv dnevnog reda, zapravo je blokirano donošenje bilo kakve odluke VST u ovoj stvari do naredne, redovne sednice, a posredno uvažen zahtev Vesićeve odbrane da se o apsurdnom (političko-medijskom) zahtevu za izuzeće tužilaca – raspravlja pred javnošću. Kao posledica ovakvog glasanja, odloženo je saslušanje veštaka koje je u procesu za pad nadstrešnice trebalo da se održi istog dana u Višem tužilaštvu u Novom Sadu.
„Vlast je i do sada imala kontrolu nad VST, ali posle nekoliko situacija u kojima je glavna tužiteljka Dolovac imala različit stav od ministra pravde – što je nezapamćeno, žele da ona bude apsolutna“
„Reč je, rekao bih, o svesnom izazivanju krize rukovođenja tužilaštvima, a pre svega o ciljanom slabljenju svih ključnih pozicija u tužilačkoj organizaciji“, govori izvor Radara upućen u rad VST, koji je zahtevao anonimnost. „To je svojevrsna poruka svima u tužilačkoj organizaciji.“
Sagovornik Radara smatra da prolongiranje procesa odlučivanja o izuzeću, dok uporedo traje medijski baraž na postupajuće tužioce i glavnu tužiteljku, ima za svrhu da celoj tužilačkoj organizaciji jasno stavi do znanja da je vreme Zagorke Dolovac i njenih ljudi u tužilaštvu – isteklo.
Izvori Radara ističu da je aktuelni ministar pravde Nenad Vujić, za razliku od svoje prethodnice, kao stalni član VST veoma agilan po pitanju disciplinovanja tužilaca. Ipak, posle nekoliko situacija u kojima je glavna tužiteljka imala različito mišljenje od ministra, ranija posredna kontrola nad VST polako se pretvara u potpunu i apsolutnu.
„Vlast je i do sada imala kontrolu nad VST, ali posle nekoliko situacija u kojima je glavna tužiteljka Dolovac imala različit stav od ministra pravde – što je nezapamćeno, žele da ona bude apsolutna.“
Strategija ćutanja i čekanja dok vlast svojim parapolicijskim nasiljem sve bezobzirnije targetira sve veći broj građana, postaje nažalost saučesništvo, i pogažena zakletva
O zahtevu za izuzeće troje tužilaca, koji očigledno ima za cilj da dalje prolongira postupak u Novom Sadu, odlučivaće se na redovnoj sednici Visokog saveta tužilaštva koju Branko Stamenković, predsednik VST, tek treba da zakaže.
Do tada, izvesno je jedino da će javnost iz provladinih medija i dalje saznavati detalje o godišnjem odmoru postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića, njegovom imovinskom stanju, kao i insinuacije o tome sa kim se i gde sastajao. Milan Tkalac, poverenik za samostalnost i član VST, tradicionalno ne nalazi za shodno da se makar saopštenjem obrati javnosti povodom medijskog linča koji vlast sprovodi nad njegovim kolegama, potvrđujući još jednom da je u Srbiji ćutanje i dalje najbolja karijerna strategija.
Hiljade ljudi na ulicama srpskih gradova, koji traže vladavinu zakona i ukidanje imuniteta vlasti od krivične odgovornosti, i dalje nikoga u sistemu tužilaštva ne obavezuju dovoljno da istupi, i povuče liniju između vladavine prava i prava sile. Sa druge strane, pretpostavka je da bi režim u ovoj fazi beščašća na takav istup javnog tužioca, koji bi na odgovornost pozvao vrh vlasti, reagovao nečim gorim od kampanje blaćenja.
Ipak, strategija ćutanja i čekanja dok vlast svojim parapolicijskim nasiljem sve bezobzirnije targetira sve veći broj građana, postaje nažalost saučesništvo, i pogažena zakletva.
