Ne čudi što sve ređe čujemo pokušaje javnosti da uoči obrasce u postupanju i agresivnosti policije, kakve smo slušali prvih dana blokada. Očigledno smo ušli u fazu u kojoj je represija sveprisutna na svim nivoima vlasti, od saobraćajnih prekršajnih prijava za zadržavanje na kolovozu ispred prostorija SNS-a, preko policijskih intervencija u kojima se nanose teške telesne povrede, tužilaštva koje podiže optužnice za rušenje ustavnog poretka, sudova koji su spremni da određuju pritvor bez dokaza ili saslušanja osumnjičenih, do predsednika koji je pomilovao stranačke batinaše i najavio da bi mogao još neke.
I dok nas zvaničnici ubeđuju da je policija koja nekoga otera u operacionu salu suzdržana, a da protest na kome se izgura kontejner na ulicu nije miran, o tome da li postoji granica između stranačkih, državnih i paradržavnih struktura, razgovaramo sa advokatom Jovanom Rajićem.
Do sada najnasilniju akciju protiv građana u blokadama izvele su kod Pravnog fakulteta osobe u civilu. Imamo li predstavu da li je reč o pripadnicima BIA, policije, unajmljenim batinašima…
Nije dovoljno da imamo predstavu, a pouzdane informacije nemamo. Ozbiljna država mora da utvrdi šta se tačno desilo, imajući u vidu iskaze očevidaca i fizičke povrede koje su ljudi pretrpeli. To veče sam bio u policijskoj stanici Savski venac, gde je čitava ekipa hitne pomoći u jednoj kancelariji pružala pomoć povređenima. Kada bismo gledali zakon i procedure unutar MUP-a, ono što bi prvo trebalo da se desi je da unutrašnja kontrola ispita šta se dogodilo, da li je bilo prekomerne upotrebe sile i ko je odgovoran. Da li su dobili naređenje – idi tuci, upadni na fakultet? U određenim situacijama možete da primenite silu, ali ne možete da tučete mirne ljude, koji sedaju i dižu ruke, to je nezakonito. A nakon toga bi tužilaštvo i sudovi utvrđivali pojedinačnu krivičnu odgovornost. Bojim se, imajući u vidu kako te institucije funkcionišu, da nećemo dobiti ni osnovne informacije. Vrlo verovatno, između ostalog, zato što u tom činu nisu učestvovali samo pripadnici MUP-a nego i neke parapolicijske strukture. A svakako je odlučeno da se građani dodatno zastraše tako što neće znati ni ko ih juri, ni ko ih bije.
Još u novembru su Mila Pajić i Dorotea Antić privedene na način koji je izgledao kao otmica, sa sve guranjem u vozilo bez registarskih tablica. Koliko je ta pojava uznapredovala?
To je inače praksa ovog režima: ukoliko procene da se nije digla dovoljna buka oko neke nezakonitosti, računaju da će moći ponovo da im prođe i tako se uspostavi obrazac ponašanja. Branilac sam jedine devojke iz grupe osam studenata uhapšenih za pripremanje nasilnog rušenja ustavnog poretka. Ona i još jedan kolega su baš tako kidnapovani – na auto-putu kod isključenja za Zemun ih je presrela civilna škoda u koju su ih strpali a da ih nisu legitimisali. A kada sam došao na saslušanje u UKP, ispostavilo se da su nju već ispitivali pripadnici BIA iako to nije konstatovano u zapisniku. Pritom je inspektor UKP-a za koga mi je rekla da je bio prisutan, tvrdio da ne zna ništa o tome. To je elementarno kršenje prava privedenih lica, dok vam se pripadnik MUP-a kao braniocu, kome je dužan da daje informacije, smeje u lice i praktično kaže da može da radi šta hoće bez konsekvenci. Jer da sam ga prijavio unutrašnjoj kontroli, po starom principu vrana vrani oči ne vadi, ne bi se ništa dogodilo, što znam jer sam već pokretao slične postupke. Nikada nije bio epilog takav da je prijavljena osoba sankcionisana.
Gde se to rušenjem ustavnog poretka smatra blokada televizije ili jednog gradilišta? Ali režim sebe doživljava kao državu, Vučić izjednačava sebe sa državom, a Informer zaista jeste deo tog njihovog „ustavnog“ poretka
A da li je upliv BIA sporan u ovom slučaju?
Postoji vrlo limitiran krug slučajeva u kojima BIA može da deluje, kada postoji opasnost po bezbednost zemlje. Slučaj osmoro studenata bi mogao da se podvede pod to, ako bismo uzeli u obzir krivično delo koje im se stavlja na teret. Ali glavno pitanje je – šta vi imate protiv njih da bi ih za to teretili? Cela grupa se tereti da su 20. juna na Građevinskom i 24. juna na Filološkom fakultetu pripremali akciju za nasilno rušenje ustavnog poretka, ali moja branjenica nije tada bila prisutna na tim fakultetima. Za to postoje dokazi, slike na društvenim mrežama, iskazi svedoka… Pored svega toga, tužilaštvo je predložilo za nju pritvor na osnovu „operativnih saznanja policije“, bez navođenja koja su to saznanja. Takav predlog je vrhunac političkog progona, jer pravnog „mesa“ tu nema. Ne postoji nijedan dokaz, pa ni indicija da je ona učestvovala u tome, a razlike unutar grupe su u tom smislu minimalne. Većina njih se uopšte ne poznaje, ali se terete kao grupa zato što se tako dobija dodatno jak prizvuk. Možda su pojedinačno kao studenti bezazleni, ali u grupi već mogu ozbiljno da uzdrmaju ovu vlast i državu. Što je naravno nemoguće, pošto je sva sila u rukama režima.
Student treće godine Pravnog fakulteta bi znao da mora da priloži dokaze, a ne Više javno tužilaštvo, ali su svesno predložili da neko nevin ide u pritvor na 30 dana. Ne može opravdanje biti to što imaju decu koju moraju da hrane, što mi često govore tužioci i radnici u policiji, vadeći se da nije do njih i da je naredba stigla sa vrha. Žao mi je, kada tuđu decu trpate u zatvor, to više nije opravdanje. Nađite neki drugi posao, zaposlite se u katastru, trafici, budite obezbeđenje, osnujte privatnu firmu… Radite bilo šta, ali nemojte svoj mir i spokoj da gradite na tuđoj nesreći.
Ali sud ipak nije pristao da na osnovu nepostojećih dokaza odredi pritvor?
Isprva je odbijen pritvor za svih osmoro, uprkos promeni sudije. Osim za njih, tog dana je trebalo da se odlučuje o pritvoru za još dvadesetak lica za nasilničko ponašanje tokom Vidovdana. Nakon što je Brankica Marić, koja je zbog toga u Informeru provlačena kroz blato, odbila da odredi pritvor za prvih 5-6 lica za nasilničko ponašanje, aktiviraju se glavni tužilac VJT Nenad Stefanović i predsednik Višeg suda Dragan Milošević i dovode novog sudiju, koja tog dana uopšte nije trebalo da radi, računajući da će se tako lakše odrediti pritvor ostalima. Donekle su bili u pravu pošto nekima jeste, poput anesteziologa Vladimira Stefanovića, ali nikome za rušenje ustavnog poretka – što i ne bi mogao niko sa trunkom pravničkog znanja i integriteta.
Računali su da će zbog pretnje od pritvora neki od njih pristati da sa tužilaštvom zaključe sporazum o priznanju krivice – jedan ili dva takva sporazuma bi već predstavljali potvrdu čitave konstrukcije, ali niko na to nije pristao. Zato je usledila žalba tužilaštva, a u KV veću koje odlučuje o žalbama se našao Milošević koji je na direktnoj vezi sa Stefanovićem, a zajedno odgovaraju Aleksandru Vučiću. I on preinačuje odluku za dva lica i određuje pritvor. Mislim da nije moglo da se završi na tome da svi budu pušteni jer bi onda bilo potpuno ogoljeno koliko je besmislena priča o rušenju ustavnog uređenja.
Zar Stefanović može da šefuje i sudovima?
Sudovi nemaju snage da se odupru toliko snažnoj ličnosti u pravosuđu. On, naravno, nije jak zbog svog intelekta i pravničkog znanja, već zbog svojih političkih veza sa mafijom iz vrha države.
Šta je uopšte teza tužilaštva u slučaju osmoro uhapšenih studenata? Da li su se podelili da će jedan da blokira auto-put, dok drugi zauzima Vladu…
Nikakve individualizacije tu nema. Navedeno je da su učestvovali na plenumima 20. i 24. juna i da su na njima planirali nasilno rušenje ustavnog poretka – između ostalog, blokadom Ekspa i upadom u RTS. Sve i da to jesu planirali, ne znam gde se rušenjem ustavnog poretka smatra blokada televizije ili jednog gradilišta? Ali uopšte nije određeno ko je šta konkretno planirao ili trebalo da radi – sve je krajnje paušalno i pripisano celoj grupi. Takođe, snimak koji je emitovan na Informeru se ne pominje uopšte, verujem zato što znaju da se ne može koristiti kao dokaz. Po proceduri, moraju postojati ozbiljne indicije da se sprema neko krivično delo, pa tužilac da predloži a sudija za prethodni postupak da odobri snimanje. Očigledno je da toga nije bilo u ovom slučaju, pošto je predmet formiran tek pošto je snimak objavljen na Informeru. A to je već postala opasna praksa – prvo predsednik najavi da će se nešto desiti za 3-4 dana, onda Informer objavljuje slike ili snimke, a na kraju reaguju policija i tužilaštvo.
Student treće godine Pravnog fakulteta bi znao da mora da priloži dokaze, a ne Više javno tužilaštvo, ali su svesno predložili da neko nevin ide u pritvor na 30 dana
I u slučaju grupe u kojoj su Ivan Matović i Novica Antić i u slučaju studenta Stefana Tomića, u saopštenjima VJT se govori o planovima spram Pinka, Informera, Hepija… Da li smo došli u situaciju da se akcije protiv privatnih televizija tretiraju kao napad na ustavni poredak?
To govori o značaju koji ta propagandna hobotnica ima za očuvanje ovog kriminalnog režima. Režim sebe doživljava kao državu, Vučić izjednačava sebe sa državom, a Informer zaista jeste deo tog njihovog „ustavnog“ poretka. Ali ako oni jesu to, a jesu, onda ne mogu biti istovremeno i novinari i nezavisan esnaf, na šta toliko plediraju da budu.
I onda, nakon što je pomilovao batinaše koji su studentkinji polomili vilicu, čujemo Vučićevu pretnju da bi u roku od sat vremena mogli da napadnu sve kuće i stranačke prostorije svojih političkih protivnika. Da li mislite da to „mi“ podrazumeva stranačku ili državnu infrastrukturu?
On to jeste izjednačio i više uopšte ne razlikuje gde prestaje njegova partija, a gde počinje uloga predsednika svih građana. Pre neki dan je telefonom vikao na ministra poljoprivrede: „Ma, bre, uradićeš ovako kako sam ti rekao!“ U normalnoj zemlji, ministar bi mu spustio slušalicu i blokirao njegov broj. Nažalost, ministri u ovoj vladi nemaju nikakav integritet, nikakvo dostojanstvo. Oni su doslovno krpe koje dozvoljavaju da on njima briše zidove, da ih tako poteže telefonom i iživljava se na njima. Ta granica između institucija je potpuno izgubljena i kada kaže to što je rekao, misli kumulativno i na svoju partiju i na državu, jer je to sve isto.
I policiju kontroliše u potpunosti. Ne treba zaboraviti da je Dačić jedan ucenjen, korumpirani čovek, koga drži u džepu i može sutra da ga uhapsi ako ne bude radio šta mu kaže. Setimo se samo afere „Koferče“, a ima toga još mnogo. Dačić ne sme da svoju stranku spasi od smrtonosnog zagrljaja SNS-a i spreman je da je uništi samo da bi ostao na slobodi. Sličan je primer sa Zoranom Mihajlović koja je izašla iz vlade i mislila da se oslobodila, a onda je Vučić vratio i rekao: „Ne, ne, sad ćeš ponovo na televiziju da ideš pa ćeš da pričaš ovo što ti ja kažem“. Iz mafije ne izlazite kad vama padne na pamet, možete samo ako vas mafija pusti, a mafija vas nikad ne pušta. Kao u državnoj bezbednosti, tako i sa mafijom – jednom mafijaš, uvek mafijaš. I onda moraš da radiš šta ti gazda kaže, inače ćeš da završiš na dnu reke ili u zatvoru.
Da li u ključu tog brisanja granica treba tumačiti i sumnje u to ko zapravo postupa prema građanima u blokadama?
Mislim da su oni sad aktivirali sve što imaju, zato što je taj bunt toliko disperzovan širom Srbije da ne mogu da isprate sve sa regularnim jedinicama policije. A mnogo su se građani bunili zbog privatnih obezbeđenja koji ispred Skupštine grada biju ljude sajlama, falangi koje se dovode iz Bosne u Srbiju… I onda je Vučić uzeo da taj problem reši tako što će i njih da obuče u uniforme i podeli im značke. Jer kada tuče regularna policija, to je manje problematično nego kada tuče privatno obezbeđenje. A tu su i pripadnici BIA u civilu, plus ćaciji, robijaši koji su takođe dobili ovlašćenje i povremeno se angažuju, tako da je to jedan širok spektar delinkvenata i problematičnih karaktera koji su se sada svi udružili i štite ovaj režim kao neka njegova privatna milicija.
To je otprilike kao kada je Hitler formirao SA odred, dovukao tu sav šljam koji je mogao i dao im uniformu. Doduše tada još uvek nije bio na vlasti, ali kada je došao na vlast to je verifikovao kroz SS. Tu situaciju mi imamo sada, samo što je Vučić već na vlasti. Ta njegova parapolicijska struktura sačinjena od obezbeđenja, mafijaša i sitnih kriminalaca još uvek nije onako koherentna kako bi voleo da bude, ali dobro uči u praksi koju svakodnevno ima u različitim gradovima.
Ministarstvo pravde je demantovalo da se u Pionirskom parku nalaze osuđena lica, kao i „neistinite i zlonamerne navode“ o paradržavnim strukturama koje odvode studente.
I ministar pravde je jedna krpa, ne mogu da upotrebim drugi izraz. On nema slobodu da misli i da kaže šta misli. Uvek kada ste u vladi morate da pravite političke kompromise i merite svoje izjave, to je potpuno razumljivo. To uglavnom radite zbog koalicionih partnera, ali ne možete da negirate očevidne stvari. A ovakve izjave, kao i izjava Stefanovića kada objašnjava da policija može da koristi fantomke, šlemove, biber-sprej… služe ili da daju opravdanje za ono što će režim uraditi u narednom periodu ili da se opravdaju prethodni postupci. Ja čak ne znam kako se zove sadašnji ministar pravde. Advokat sam i ne znam, zato što je potpuno nebitno to ime i prezime. Niti ima autonomiju volje, niti može da nešto promeni sve i da ima dobru nameru. I što bih ja onda znao njegove ime? Prethodnoj ministarki jesam upamtio, zbog vanserijske izjave kojom je pokazala da ne zna da je u Srbiji ukinuta smrtna kazna.
Sudovi nemaju snage da se odupru toliko snažnoj ličnosti u pravosuđu. Nenad Stefanović, naravno, nije jak zbog svog intelekta i pravničkog znanja, već zbog svojih političkih veza sa mafijom iz vrha države
Koliko je bolja situacija u regularnim državnim strukturama, ako uzmemo primer užičkog profesora Branka Nikolića kome je u pritvoru uskraćena potrebna lekarska pomoć sve dok nije izveden pred tužioca? Ili vezivanje Luke Mihajlovića za bolnički krevet?
Postoji sistemski problem sa prebacivanjem ljudi iz pritvora u bolnice, a uslovi u zatvorskim bolnicama su katastrofalni. Međutim čini mi se da se iz tih slučajeva vidi i jedna potreba vlasti da se ti ljudi disciplinuju i da im se pokaže surovost režima, tako što im se neće pružiti adekvatna medicinska nega, niti sankcionisati oni koji su ih pretukli. To su one Vučićeve pretnje koje stalno upućuje – e sad ćete da vidite kako funkcioniše pravosuđe, sad ćete da vidite kad izvedem Kobre, ima da vas razbacamo za pet minuta. Najgora vrsta siledžije je siledžija koji je kukavica i krije se iza drugih. Neće on naravno uraditi ništa sem što će da pritisne dugme i pošalje nekog drugog. Kao u vicu kada miš i slon idu šumom, a miš kaže „Ala tutnjimo!“ – to je on sa Žandarmerijom, BIA, SAJ, interventnom… Ne služe oni njemu što ga vole i nisu zajedno jaki, nego je on na poziciji na kojoj procenjuju da moraju da ga slušaju. A on je jedna kukavica u svojoj biti i zato je tako agresivan sad kad ima moć.
Neko će reći da pravi policajci imaju problem sa svim tim, ali kada se pojavio Apel bivših i sadašnjih pripadnika policije u kome su reagovali na zloupotrebe, prekomernu upotrebu sile, prikrivanje lica… samo 33 potpisnika je u aktivnoj službi.
To deluje malo, ali je vrlo značajan korak. Recimo pre dve godine, kada su smenjene tužiteljke Savović i Paunović, nije mnogo tužilaca i sudija potpisalo peticiju tim povodom iako je to bila elementarna stvar kolegijalnosti. Međutim kada je skoro potpisivana peticija povodom Vučićeve izjave da će tužioci koji ne budu štitili poredak biti promenjeni, ogroman broj sudija i tužilaca jeste potpisao. Uvek od nečega mora da se krene. Ali ne treba zaboraviti da je pravosudna grana vlasti nezavisna od izvršne i zakonodavne, makar na papiru. I ti ljudi osećaju neku samostalnost, dok su pripadnici MUP-a državni službenici. Mnogo je veća hrabrost potrebna da bi oni digli glas, ali nemojte imati dilemu da u policiji kuva, naročito u nižim strukturama. Vučić je postavio vrh komandne strukture kako mu odgovara. Najurio je sve časne policajce, poput generala Živkovića, koji je bio jedan od potencijalnih kandidata za direktora policije, a na osnovu svoje stručnost i iskustva verujem i najbolji kandidat od onih koji su pominjani. Takvi mu, naravno, ne trebaju i zamenjeni su njemu odanim. Ali u nižim strukturama se talasa, jer tu ima časnih ljudi koji su postali policajci da bi služili svojoj državi. Svima njima savetujem da čuvaju dokaze o onome na šta ih nadređeni teraju. Ne moraju da izlaze u javnost, ali neka prave službene beleške. Ili ćemo se jednog dana oporaviti tako što ćemo utvrditi odgovornost i oni koji su kršili zakon otići u zatvor ili će uništiti celu državu i nas kao naroda više neće biti.
Koliko advokati mogu da doprinesu ostvarivanju pravde u ovim okolnostima? Na obustavu rada Komore Vučić je reagovao i sa „baš me briga“ i sa pretnjom izmenom zakona, sličnom onoj koju su ranije dobili tužioci.
Obustava rada nije bila potpuna, već se odnosila samo na krivične postupke, što je meni besmisleno odvajati od parničnih. A svakako treba da budemo u blokadi i to ne tri, nego 30 dana. Vučić je upotrebio termin „advokati koji hoće da rade“, nakon svojih studenata koji hoće da uče i novinara koji su osnovali udruženje. Izmislio je i svoje bajkere i logično je da sad napravi i svoje advokate. On kreira jedan paralelni univerzum kako bi simulirao normalnost. Vidim da se Goran Petronijević kandiduje da predvodi tu grupu, tako što je u jednoj emisiji opravdao hapšenje svog kolege. Ništa gnusnije nisam video od advokata koji objašnjava da je opravdano uhapsiti drugog advokata pošto je na protestu bio kao građanin, a ne kao advokat. To je vrhunac beščašća, nedostatka kolegijalnosti i karaktera. Vučić će naći 10-15 ćaci advokata, kao što je našao ove ostale, ali nisam siguran da mu to daje rezultate koje je očekivao. Koliko je studenata našao koji hoće da uče? Eno dvojca ili trojica se slikaju stalno, za jednog može da se utvrdi da je pravi student, za ostale je već diskutabilno. Koliko je našao novinara? Nijednog pravog. Toliko će otprilike naći i advokata. Tako da će to biti prilično beznačajan potez, osim što će kolege sutra znati sa kime ne treba da popiju kafu ispred suda.
