za Radar iz Niša
Prekidi redovnog programa zbog direktnih prenosa partijskih skupova po Srbiji na kojima se ukazuje Aleksandar Vučić, otvorena promocija vlasti, a opozicija i sedmomesečni studentski i građanski protesti svedeni na statističku grešku. Upravo ovakva uređivačka politika televizije Zona plus, jednog od medija porodice Bratislava Gašića, ministra vojnog i vojnika Vučićeve partije, na aktuelnom konkursu u Nišu „nagrađena“ je sa ubedljivo najviše građanskog novca.
Odmah iza nje, na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, nalazi se, takođe politički podobna, televizija Kopernikus kejbl netvork, sa 7.200.000 dinara. Njen vlasnik je Zvezdan Milovanović, ekspoverenik SNS-a za Niš i rođeni brat Srđana, čija je firma Kopernikus korporejšn Sajprus, samo mesec dana nakon što je državnom Telekomu za 195 miliona evra prodala svoj udeo u kablovskom operateru Kopernikus tehnolodži, kupila nacionalne televizije Prva i 02 ( sadašnja B92), plativši ih 180 miliona evra.
Kažnjavanje neposlušnih
Istovremeno, na ovom konkursu, četiri medija niške porodice Radomirović, koji su od 2015, od kada se on raspisuje, dobijali više od dve trećine novca, što u brojkama znači nekoliko desetina miliona dinara, ove godine nisu dobili ni dinar. Budžetska suša usledila je nakon što su se ti mediji, inače decenijama bliski svakoj vlasti, poslednjih meseci otvorili ka studentima u blokadi i opoziciji, posebno grupi građana „Dr Dragan Milić“.
Četiri medija niške porodice Radomirović, koji su dobijali nekoliko desetina miliona dinara, ove godine nisu dobili ni dinar. Suša je usledila nakon što su se ti mediji, inače decenijama bliski svakoj vlasti, poslednjih meseci otvorili ka studentima i opoziciji
Na niškom konkursu je podeljeno 54.170.000 dinara, od kojih su televizija i portal Zona plus, za projekte „Dobro došli u Niš“ i „Ovo Niš li je? E, baš je!“, dobile ukupno 24 miliona, odnosno više od 44 odsto budžetskih sredstava. Preostalih 30.170.000 dinara podeljeno je između 27 medija.
Zona plus je ove godine dobila sredstva i na konkursu u Kruševcu, na kojem je za Gašićevu Televiziju plus izdvojeno 1.950.000 dinara, a za portal Televizije plus i Rubin plus radio po 440.000 dinara. Na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija podržana su tri projekta Zone plus – dva televizijska sa ukupno 3.500.000 dinara, a jedan istoimenog portala sa 850.000 dinara. Na konkursima tog ministarstva 700.000 dinara dobila je i Gašićeva Add prodakšn, a 900.000 dinara Rubin plus radio.
Sedište televizije i portala Zone plus je u Nišu, a Add prodakšn, Televizije plus, njenog istoimenog portala i Rubin plus radija u Kruševcu. Gašići su, zajedno sa Radomirovićima, i suvlasnici Niške televizije, koja je u blokadi godinu dana, a njena imovina se prodaje na licitaciji. U APR-u je navedeno da je NTV u vlasništvu direktorke i glavne urednice Zone plus Slađane Ostojić i Radomirovićevih Narodnih novina.
Mediji porodice Gašić, po dostupnim podacima, apliciraju i na konkursima u Trsteniku, Ćićevcu, Vrnjačkoj Banji, Aleksandrovcu, Varvarinu, Raški, Odžacima, Somboru ili Apatinu. Takođe, nisu im strana ni takozvana pojedinačna davanja ministarstava ili lokalnih samouprava, mimo konkursa, kao ni marketinški priliv iz javnih preduzeća i ustanova. Procenjuje se da je u ovim privatnim medijima završilo na stotine hiljada evra javnog novca.
Vlasnik Zone plus je, inače, ministrov sin Nikola Gašić, a osnivač ostalih medija drugi sin, Vladan. Njegova supruga, Irena Gašić, vlasnica je Add prodakšn, koja se bavi „proizvodnjom kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa“. Prema objavljenim podacima, u vlasništvu ministrova tri sina, njegove supruge i rođenog brata Bobana je ukupno 13 firmi, uključujući i medijske.
Sukob interesa i tužbe
Agencija za borbu protiv korupcije je 2015. utvrdila da je Gašić bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik 2013. i 2014. godine zaključio ugovore sa supruginom medijskom firmom Add prodakšn, kao i sa društvom BNZ Higijenic, čiji je suvlasnik njegov sin. U februaru 2016. godine smenjen je sa funkcije ministra odbrane zbog seksističkog ispada prema novinarki B92 Zlatiji Labović. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru ove godine pravosnažno osudio portal KRIK, po njegovoj tužbi, kojom je zahtevao pola miliona dinara zbog povrede časti i ugleda zbog objavljivanja izveštaja sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke, u okviru kojeg i njihovih prisluškivanih razgovora, u kojima je rečeno da je on „na njihovom kazanu“.
Gašići su, zajedno sa Radomirovićima, i suvlasnici Niške televizije, koja je u blokadi godinu dana, a njena imovina se prodaje na licitaciji
„Reč je o medijima koji su bliski vlastima, i koji po pravilu ne rade u javnom interesu, već u interesu vladajuće partije. Činjenica da su oni u vlasništvu porodice javnog funkcionera je dodatni ’motiv’ za takav rad. Oni su na ovakvim konkursima favorizovani, što u normalnim državama svakako ne bi bilo moguće. Ne samo da su obesmišljeni, već su pretvoreni u veliku, otvorenu odmazdu prema onima koji nisu bliski vlastima. I mediji koji su ranije dobijali neka sredstva sada su ostali bez njih, jer je odjednom ustanovljeno da ne umeju da pišu projekte“, kaže Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS.
Filipović precizira da je takvu odmazdu omogućio novi Pravilnik o sufinansiranju medijskih projekata, koji između ostalog predviđa uvećano bodovanje prethodnog iskustva članova konkursnih komisija. Zbog toga su u njihovom sastavu sada ljudi koji godinama „vedre i oblače, a međusobno su povezani i uvezani“, dok su „ispali“, recimo, doktori nauka. NUNS zato ove godine nije hteo da predlaže svoje kandidate za komisije.
„Ako biste napravili anketu i pitali Nišlije na kom broju na kablovskim operaterima je Gašićeva televizija Zona plus, tvrdim da bar 80 odsto njih ne bi znalo. Jer ne gledaju. Pritom, ne poznajem nikog iz opozicije ko je prethodnih godina gostovao na toj televiziji. Ali, konkursna komisija zna ko je vlasnik Zone plus, pa je ona, uz dvoje svojih zaposlenih, koji su se javili na ovogodišnji konkurs, dobila skoro polovinu budžeta za medije, što budi sumnju u koruptivno delovanje“, kaže Jelena Milošević, narodna poslanica i funkcionerka Stranke slobode i pravde.
Milošević još kaže da imperija porodice Gašić nije samo medijska, već obuhvata 16 firmi, koje se bave različitim delatnostima, a „većina posluje tako što je direktno nakačena na budžet“. „Lako je biti uspešan privrednik kada se posluje sa državom čiji ste ministar“, kaže ona, dodajući da je Gašić postao „najplaćeniji majstor- keramičar u državi“.
Porodično-partijske manufakture
Programski direktor BIRODI Zoran Gavrilović ocenjuje da vlast Aleksandra Vučića počiva na kontroli medija, zbog čega se strogo pazi ko se bavi medijskim biznisom u Srbiji.
„Da bi se obezbedilo da se mediji ne odmetnu, oni osnivaju unutar partijsko-nepotističke strukture kao porodično-partijske manufakture. Najbolji primer toga su televizije Prva i B92, koje su kupili članovi porodice Milovanović, a Gašići se nadovezuje na takav model. Gašić kao javni funkcioner i visoko pozicionirani funkcioner SNS-a poseduje moć koja je u sistemu političkog kapitalizma jedan od ključnih izvora poslovanja, pa ne treba da brine ni za ćup iz kojeg se finansiraju lojalni mediji“, kaže Gavrilović.
Prema objavljenim podacima, u vlasništvu ministrova tri sina, njegove supruge i rođenog brata Bobana je ukupno 13 firmi, uključujući i medijske
U vreme nastanka ovog teksta, na sajtu Zone plus jedna od ključnih informacija bila je inicijativa za osnivanje Asocijacije novinara Srbije, koju je uz, recimo, Dragana Vučićevića, Jovanu Jeremić ili Gordanu Uzelac, potpisala i čelnica ove televizije Slađana Ostojić. Uprkos dekorativnom zalaganju Asocijacije za „profesionalne i etičke principe sadržane u Kodeksu“ i „stavljanje interesa javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem iznad svih drugih interesa“, te protivljenju „politizaciji profesije“, rukovodstvo Zone plus nije odgovorilo na naša pitanja vezana za njen rad. Na pitanja o vlasništvu i njegovom uticaju na finansiranje i uređivačku politiku, nisu odgovorili ni članovi porodice Gašić koji su vlasnici medija, kao ni sam ministar. I ćutanje je odgovor, često glasniji od dobro plaćene furtutme, znaju svi koji jedu novinarski hleb.
